charles je napisao:
Uz duzno postovanje, Berislav je izrazito dobar covjek i nadasve los pisac..
Не, никако не могу да се сложим с овим. Берислав није пишчина (нико одавде није), али далеко од тога да је лош писац.
Frisky_Dingo je napisao:
meni onaj gornji stav uopšte nije problematičan. mislim da svaka sredina, posebno manja, ima taj problem, ili barem ljudi koji su nešto napravili imaju takav doživljaj.
što se tiče ovog tvog komentara mislim da pretjeruješ. on može da piše šta hoće, kako hoće , gdje hoće, to je njegov izbor, i ne treba da ulazimo u njegove motive i njegov politički stav, to je njegova privatna stvar. a i ne vjerujem da je prešao na bosanski ako je knjiga štampana na latinici u sarajevu. kako se uopšte definiše taj bosanski, ako ne u odnosu na srpski sigurno ne samo latinicom?
ono što je meni zanimljivo je da je postojala kritika i nekakv sukob,i da je on, kako ti kažeš, odgovorio nekom dramom i na kraju zbog toga otišao. pa, to je dokaz da, ipak, ovdje postoji nekakva dinamika i bar se nešto dešava. kakvo je-nemam pojma, jer nisam iz tih krugova, mada znam ovog mitrića, ali nikada nisam čuo za neku našu knjigu kao word of mouth, a to je najbolja preporuka.
da se ispravim, čuo sam za simićevu, i čak je i imam kući, ali nisam uspio da pročitam više od par stranica.
Не може да пише како хоће и шта хоће. У ствари - може, али то онда никако не може да се назове поезијом. Да се разумијемо - Митрић је прве три књиге објавио на српском језику; више од свега - у њима је остварен очигледан дијалог са појединим српским пјесницима, као што су Лалић и Миљковић. Њих двојица су, уз Рилкеа, Шелија и Кавафија, исходиште Митрићеве поезије. Писац таквог (раскошног) дара, какав Митрић без сумње јесте, нема право, али овај пут према поезији, да своје пјесме затрпава некаквим бизарним политичким ангажманом. Како се дефиниште босански? Не само латиницом, наравно. Пјесме у тој књизи преведене су на босански; сви изрази са српског ("Европа", "синхроницитет", "варвари", "океан") преведени су на босански ("Еуропа", "синкроницитет", "барбари", "оцеан"). Да не говоримо о непрекисног кукњави над троглавим босанским идентитетом и називима пјесама попут "Антиентитетске пјесме", која у поднаслову има и ово - "Или како ме нису могли натјерати да мрзим".
ali to je njegov izbor. on može da spali sve što je napisao ili da uopšte ne objavljuje. mi možemo da raspravljamo o zaostavštini ako je pisac umro, recimo pomenuo si miljkovića, ako se nađe neka sveščica u kojoj su neke gluposti kao što je bio slučaj sa puškinom, pa da neka komisija, njegova zadužbina ili sličano kaže "ovo ne može da se objavi jer je ispod svakog nivoa i slično". ali dok je živ, on odlučuje o svemu. pa čak i ako u poeziju ubaci politiku , tu mi ništa ne možemo. imaš primjer mirka kovača koji je od srpskog pisca posta antisrpski šovinista, ma imaš mora takvih primjera.
što se tiče bosanskog, to je glupost jer tih par izraza ne čine jezik, mi ovde imamo jedan jezik a to što srbi nisu reagovali na vrijeme i preko uneska zaštitili svoj jezik niko im nije kriv. ostalo što si napisao ja ti vjerujem jer nisam čitao njegovu poeziju niti se razumijem, ali on ima pravo na takvo nešto jer se ipak radi o njegovom intelektualnom vlasništvu.a vrijeme će pokazati da li si u pravu.
npr. ako si ikada čitao tomasa bernharda znaš kako pisac može preko književnosti da se obračunava sa svojom sredinom,naravno, ovo je pretjerano poređenje, ali ti samo kažem da je to potpuno legitimno, kao što je legitimno da se obračuna sa samim sobom.
Prijavite se
Registruj se
FAQ
Pretraga
