danijell je napisao:
MIslim da imam koliko-toliku realnu sliku o tome kako je bilo za NOTsrbe. I u toku rata, i nakon rata. Uvijek sam imao, i imam, među tim NOT100%srbima najbolje prijatelje. Ne da bih sebi ili nekome drugome pokazao kako sam nešto bolji. Multikultur(ur)alniji ili sl. Nego zato što sam vaspitan da dijelim ljude na dobre i loše, a ne na Srbe, muslimane, Bošnjake, Hrvate, ... Takve kao i prijatelje tražim i nalazim.
е ово је поента свега, тј. и ја такође овако размишљам.
и када смо уопште код тих подјела ко је ко, нешто сам размишљао и не знам на крају ни сам шта да мислим. баш ме занима како остали људи о томе размишљају. неко ко је рођен и одрастао у Њемачкој, тамо живи, матерњи језик му њемачки, српски једва помало наглаба онако смотано. Овдје дође једном у 5 година. Да ли је таква особа Србин? Или је Њемац са српским корјенима? Неко ко живи читавог живота у Загребу, прича и понаша се као пургер, да ли је он Србин само зато што је православац, или зато што му је отац Србин(а он можда и није православац него нпр атеиста или католик)?
Има доста историјских али и политичких разлога па се код нас вјера поистовјећује са нацијом. Мој комшија муслиман(или Хрват) који је читавог живота живио у БЛ, којем су ђедови и баке живјели у овом граду, да ли је он припадник неког другог народа или би требао да се поистовјећује са мном?
Да није било те подјеле по вјери, да смо сви са ових простора размишљали као један народ што у ствари и јесмо, гдје би данас били? Да ли је нешто такво уопште и могуће? стално ми пада на памет Америка, гдје нема везе да ли си атеиста, будиста, католик, протестант или не знам шта већ, сви се они сматрају Американцима и сви иду да ратују за Америку. У најгорем случају кажу да су нпр. Мексиканци али да су и Американци, или да су нпр. Американци са корјенима у некој другој земљи.
извињавам се због дугачких постова, али ово је једна опширна тема о којој се стварно може пуно причати
Prijavite se
Registruj se
FAQ
Pretraga
