banjalukaforum.com

ljepota i zdravlje!
dobro je sto postoji ova rubrika na forumu. ali pregledajuci teme koje su na njoj, nisam mogao a neprimjetiti, da se sve odnose na TJELESNU ljepotu i zdravlje.

postoji li po vasem misljenju, nesto, sto bi mogli nazvati DUHOVNA ljepota i zdravlje?

ako postoji...
sta je to?
kako se ona postize i cuva?
i kako to da ovde uglavnom (ili skoro stalno) pisemo o TJELESNOJ ljepoti i zdravlju?

mozemo li ista napisati o DUHOVNOJ ljepoti i zdravlju?

za mene postoji....

duhovna ljepota je za mene nesto prioritetno...

neko ko nije iskvaren i truo, ko mi nece raditi iza ledja nazivam ga duhovno zdravim...
na taj nacin biram prijatelje.....

jako cijenim ljude na osnovu njihovog ponashanja i odnosa prema drugim ljudima...ljudi s epokazuju na sitnicama...

neko do je duhovno prazan .. ne sadrzajan, sam sebi dosadan a kamli drugome...grozim se toga...

mada ove ljepote i ova zdravlja vishe spadaju u domen psihologije

fino...
potaknulo me je na otvaranje ove teme to sto vidim da, kad se govori o ljepoti i zdravlju, automatski se podrazumijeva ljepota i zdravlje tijela.
mozda stoga, postoji i tolika aktivnost u drustvu, da se ljudsko tijelo ucini ljepsim i zdravijim.
razvile su se i citave nauke koje se bave ocuvanjem ili razvojem tjelesne ljepote i zdravlja.
na svakom koraku...fitnes centri, saloni ljepote, solarijumi, itd...

pitam se...
sta cinimo za nasu unutrasnju ljepotu i zdravlje?
razmisljamo li ikad o tome?

ako uporedimo nase napore za tjelesnu ljepotu i nase napore za unutrasnju ljepotu, nemozemo a neprimjetiti ogromnu razliku.

za nas unutrasnji svijet, cinimo vrlo malo ili nimalo. veoma cesto podrazumijevamo da smo izgradjene osobe (iznutra) i da nam nije potrebno nista ciniti

u casopisima citam...kako imati lijepu kosu, kako odrzavati nokte, imati cvrst i ravan stomacic...a niko nas neuci kako da...volimo!
zar je to nebitno?
ili svi mislimo da to znamo?

moram priznati da me zabrinjava tolika inertnost u drustvu kad je u pitanju odrzavanje naseg unutrasnjeg svijeta

evo kad gipsy napisa ovo...
ja se pitam, kako to da u medicini, koju jos i nazivamo "nauka o covjeku", od toliko medicinskih grana, samo psihologija i neuro-psihijatrija donekle proucavaju nas unutrasnji svijet?

govori li nam ista ova cinjenica?

pa rio...zasto postoji mashinstvo, a postoji i precizna elektronika...

medicina prije svega lijeci bolesnog covjeka...i za druge sfere postoje psiholozi i mnogi drugi analiticari, strucnjaci, specijaliste da bi svi zajedno cinili jedan tim....

pa i medicina ima mnostvo grane, jer ne mogu svi sve da znaju niti svim djelatnostima da se bave....

nema zdravlja tijela bez zdravlja duha.

izvor: http://www.ppsc.spc.yu/Edukacija/osnovi.php?j=s&id=1

"
...
У данашњој медицини, а рекао бих да је тако и у духовном подручју, теку две моћне струје реке које се све више једна од друге удаљују, разилазећи се радикално. Један ток животне реке зна или слути где јој је био извор, самим тим није јој непознато ни ушће. Конкретно, у медицини, оваква, назовимо је, спиритуална тежња заступљена је у оном тумачењу болести које у њима види јединство душе и тела, сматрајући да ниједна болест, од грипа до рака, није настала без већег или мањег удела психичког чиниоца, под којим се разумеју наши свесни или несвесни конфликти, хришћанским језиком изречено — и наши греси. Овакво гледање на човека као јединствено биће сачињено од тела, душе и духа, захтева у терапији, и од лекара и од његовог штићеника одговорност самос-весног бића, слободног у одлукама и онда кадаје ово биће болесно.

Друга, данас преовлађујућа струја у медицини, посматра човека као „телесну машину" или као „био-машину", зачуђујуће слично како је започео да посматра човека Рене Декарт, а како су га огољено сагледавали француски материјалистички филозофи уочи француске револуције. Под утицајем оваквог материјалистичко-механичко-атеистичког посматрања човека није чудно да се и болестан човек осећа непунолетан, онда и неодговоран за побољшање или излечење своје болести, доносећи своју болест лекару као што се доноси мајстору на оправку неки покварени апарат. Данашњи лекари као да све чешће заборављају опомену хуманистичких лекара кроз све векове: У односу лекар-пацијент увек је на првом месту РЕЧ, акоје потребно и медикамент, а када је неопходно, и нож
"

"Друго мишљење, које многи лекари прихватају, јесте да су болести нека врста испита, опомене. Сваки човек који је пападнут од неке болести, нарочито хроничне, која га годинама мучи, а има храбрости да се упита откуд та болест да нападне управо њега, мора да се сусретне са два могућа одговора. Или ће негирати било какав смисао његове болести и сматратије просто апсурдном, што онда врло често повлачи за собом предавање очајању, па и самоубиству, или ће своју болест схватити као испит, Божју опомену и изазов. Он ће се запитати: шта ова болест, која ме мучи већ годинама, хоће, заправо, од мене? Одговор може да дође, у једном тренутку, сам од себе. Ова болест тражи од мене да одговорим какав смисао има уопште моје живљење на земљи, шта сам до сада учинио од свог живота, за самог себе и за друге. Нема ли можда и неке моје кривице у овој болести? Нисам ли учинио неки крупнији преступ, огрешио се у свог ближњег, урадио нешто против сопствене савести, и то упркос гласа ове савести да треба да учиним супротно? Хипократ је једном написао: „Болест не долази одједном, као из ведрог неба, него је то последица дугог низа малих незнатних грешака против здравља, које се надовезују једна на другу и расту као ваљајућа грудва снега, док се једног дана не свале на главу грешника". ..."

ima toga jos tamo pa ko voli nek izvoli

Dobri tekstovi






Evo nešto o tome i od doktora koji je živio prije jednog vijeka:

Dr. Edward Bach (1886-1936):
"Današnjim materijalističkim metodama bolest se nikada ne izliječi i ne iskorijeni iz jednostavnog razloga što bolest u svom uzroku nije materijalistička...Ono što poznajemo kao bolest, samo je posljednji stadij mnogo dubljeg nereda..."

Dr. Edward Bach (1886-1936):
"Bolest nije ni okrutnost ni kazna, nego jedino i samo ispravak, jedno oruđe kojim se služi naša duša da bi nam ukazala na naše pogreške, da nam onemogući još veće zablude, da bi nas spriječila da napravimo još više štete - kako bi nas vratila na put istine i svjetlosti."

I još malo:

Profesor Kurt Tepperwein:
"Naše tijelo, zapravo čitav naš život nije ništa drugo nego slika u ogledalu naše duhovne situacije, jer duh oblikuje tijelo i određuje našu sudbinu."

Мислим да духовно здравље а и љепота првенствено проистичу из осјећаја задовољства властитим животом.