Nedavno sam gledao jednu emisiju, nekoliko britanskih tinejdzera koji obozavaju tunjevinu su uporno insistirali na stavu da ni po koju cijenu ne bi prestali jesti tunjevinu, i nakon sto su im rekli da se tunjevina proizvodi po mizernim uslovima u Aziji. Onda su tih par studenata otisli u Aziju u jednu od najvecih tvornica tunjevine, i ucestvovali su u citavom procesu proizvodnje, od lova na tunjevinu, do obrade i pakovanja. Dobijali su istu platu ko i ostali, zivjeli u istim uslovima ko i ostali itd. Iako su bili tipicno tvrdoglavi razmazeni tinejdzeri, onaj najtvrdokorniji od njih je takodjer prestao jesti tunjevinu.
Presretao sam neke price o iskoristavanju djece (kljucna rijec je "child labour") a ne samo odraslih.
Tu se sada postavlja pitanje krivice. Zasto recimo oni iz Britanije daju platu za robovanje tokom proizvodnje tunjevine, kad znaju da se sa tom platom ne moze prehraniti porodice ni sedam dana, zasto ne poboljsaju uslove poslovanja i po cijenu vecih vlastitih troskova, kad znaju da su trenutni uslovi nalik radu teskih kriminalaca u kamenolomu, itd..
Znaci pohlepa za max. profitom, i po cijenu gazenja po mrtvim radnicima je razlog ovakvog stanja.
Medjutim, s druge strane, ne treba zaboraviti da ni agresivni kolektivizam i ekstremni socijalizam nisu rijesenje, jer ljudi nisu motivisani kad moraju sve sto proizvode davati drugome, zato su i komunisti 20-ih godina bili prisiljeni da urade reforme ("Nova ekonomska politika") kojima su dali odredjenu slobodu raspolaganja viskom vrijednosti i automatizmu trzista.
Mislim da je najbolji oblik drustvenog uredjenja neka vrsta zauzdanog kapitalizma, gdje se velikim korporacijama namecu standardi radnih uslova, sloboda organizacija radnika u sindikate, medjunarodne organizacije radnika (Peta Internacionala
), itd..
Prijavite se
Registruj se
FAQ
Pretraga
