banjalukaforum.com

_zoka izmamio si mi iskreni osmeh i imaš sladoled od mene kad budemo išli čoporativno kod teta Slavice

Nikako otici dok Slavice da probam taj cuveni sladoled...

Naslov teme je istina, za mene. Sve što sam uradila a da je vrijedno, uradila sam upravo u najtežim životnim trenutcima. Nikad nisam dopustila sažaljenje, možda zato. Ne želim ga ni u ogledalu. Nekad se našalim sama sa sobom pa pomislim "Živote kujin sine, pa ne možeš ti mene rušiti koliko ja mogu ustajati, možeš ti to i bolje."
Ako sve ide glatko, iskomplikujem ja to za čas posla

Svakog cuda tri dana dosta.

Držim te za riječ

_________________
Bubi frubi

Vo se drži za rogove a čovek ... Će se vidimo

DA, ojača nas, samo nam oči svaki put trajno izgube kandel sjaja. Bar ja tako vjerujem. Vjerujem i da nije sramota pasti, sramota je ne ustati. Ne vjerujem u " kako ići dalje kada nema kud niže" jel uvjek ima gore a i tu i tamo se prisjetim da je NADA ipak samo zadnje govno iz Pandorine kutije.

Htio bih samo da iskomentarisem istinitost ove izjave i na sta me ona asocira. Ako imas svjest o tome kako 'ljudi nose teret proslosti', kako 'nam je kamen na srcu', itd onda je teret na nama onaj koji, ne da nas pokusava ubiti, vec nas je totalno onemogucio da cjelokupno zivimo. Idealno poredjenje sa tim je kao vocka koja zri i koja se odvoji od stabla kad dodje trenutak za to. U tom kontekstu mogu reci "sto nas ne ubije, to nas ojaca". Ne bih da komentarisem drugu stranu ove izjave koja bi se oslanjala na ljudksi resurs, jer mislim da nije u tom slucaju istinita.

_________________
Nikad ne zaboravi da si jedinstven, bas kao i svi drugi.

"ono sto nas ne ubije to nas ojaca " - jeste al malo sutra, izranjavi nas ,iskrpati,osakati,pokida,ispati .... ono sto nas ne ubije to nas napravi monstrumima,robom sa greskom,sjenkom koja mora da zivi dok ne dodje red i na nju a to sto ko fol izgledamo jaci je samo dobra gluma pitanje je samo koliko dugo neko moze da glumi

Tema nije "ono što nas ubije" nego "ono što nas ne ubije".
Lijepe stvari me nisu ničemu naučile, a iz ružnih sam izvlačila pouku. Niko ne živi pod staklenim zvonom, pa ni ja, a niti bih voljela da tako živim.
Život je mješavina lijepih i ružnih momenata.
Njegoš je davno pisao o čašama meda i žuči.
Svako kad tad mora da preživi i razočarenja, padove, gubitke dragih osoba.
Često sam razmišljala o tome i shvatila da tada strada samo ego.
Ostavljeni smo? Pati ego (mene neko da ostavi???).
Umrla nam je draga osoba, nedostaje nam, patimo jer nam nedostaje. Klasičan ego.
Desilo nam se nešto nepredviđeno (gubitak posla, gubitak prijateljstva ili nešto slično) obavezno ide pitanje "Zašto se to meni moralo desiti??" bez imalo samopreispitivanja da li smo nečim zaslužili to što nas je snašlo.

Preživjela sam mnoštvo negativnih stvari, čak i ne razmišljam o njima, davno sam prešla i fazu poricanja i prihvatila situaciju. Naravno da me je očvrsnulo, postala sam jača. Nisam nikad tražila utjehu nego je nalazila u običnim meni nenamjenjenim rečenicama, kako rečenim tako i pisanim, uživanjem u malim stvarima, u bezbroj nebitnih stvari koje na prvi mah ne prijećujemo zaslijepljeni egoizmom. Što je najbitnije nisam izgubila vjeru u ljude.
Nije da sam izgubila sjaj u očima nego pubertetsku/mladalačku naivnost i nimalo ne žalim za njom.
Prošla sam/prolazim isto što prolaze i ostali, zašto bih ja bila izuzetak?

_________________
Kultne teme banjaluka foruma

to i jeste nas problem


mozda bi u nekim situacijama bilo lakse da nas stvarno ubije

i nisi izuzetak ,lijepo je da mozes tako,tako bi trebali svi cesto,utjeha je dobrodosla jer rastereti a ego je taj koji nam ne dozvoljava da je trazimo jer...ono sto nas ne ubije to nas ojaca , ( utjeha je za slabice )

Nije to ego što ne tražim utjehu (a znamo da je svako treba), nego upravo suprotno.
Bila bih egoistična kada bih druge opterećivala stvarima koje mene opterećuju (ne kažem da nikad nisam, pogotovo kad naiđem na pogodno tlo, tj. na dobrovoljnog slušaoca s kojim sam bliska, tada se otvorim do kraja).

Ne bih se složila da je to utjeha za slabiće, nego idemo dalje, jer od kukanja nema vajde. Iskustvo više, tako da nas slična situacija drugi put ne može iznenaditi ni povrijediti.

_________________
Kultne teme banjaluka foruma

Цитирао сам неколико постова који се у потпуности слажу са мојим начином размишљања:






ајде људи шта сте депресивни? главу горе и наравно да ће бити боље! ја сам се прије нервирао због многих веома битних, али и неких небитних ствари, и то баш сам се сикирао и свашта нешто... и на крају сконтам, ма ког се ку*ца нервирам?! Био ја весео или се нервирао по читав дан, мени ће бити исто! Нервирањем и сикирацијом нити ћемо вратити вољене особе са онога свијета, нити ћемо се помирити са бившом љубави, нити ћемо ријешити новчане проблеме, нити ћемо положити испит који нисмо научили, нити било шта друго у животу!!
јебеш нервирање и бригу...а у исто вријеме ако будемо весели и не паничаримо, него удахнемо дубоко и насмијемо се, одмах и мозак боље проради, па можда падне на памет нека идеја како да се ишчупамо.
на неке ствари не можемо утицати, али је доста и до наших глава и како ћемо се носити и поставити у одређеним ситуацијама.

мене су дефинитивно неке животне ситуације ојачале, и вјерујем да је тачно што те не убије, то те ојача. остане неки ожиљак, али те ојача. једноставно у неким ситуацијама или ћеш стиснути зубе и издржати или ћеш пући начисто...

Fraza koja je primjenljiva u nekim situLacijam i pomaze. Pravilo sigurno nije jer ste naveli dovoljno kontra primjera.


Gubitak dragih ljudi je sigurno bolan, ali ja razmisljam kova: Ne zali sto si nekoga izgubio, nego budi radostan sto ti se taj neko desio i rado ga se sjecaj.

_________________

Bas steta. Ostani drugi put malo budnija, ... ima se sta nauciti i iz lijepih stvari.

_________________
Nikad ne zaboravi da si jedinstven, bas kao i svi drugi.

Ako se lose stvari ponekad desavaju, onda nas to ojaca. Problem je kad se lose stvari cesto desavaju, odnosno kad nam je zivot tezak, onda nas to crpi i pomalo ubija. Slicno kao kad povremeno vjezbajuci ojacavate misice i fizicku kondiciju, ali ako trcite svaki dan po 50 kilometara to vas cini slabijim.
U vecini losih zemalja kao npr u Africi, Aziji itd, nevolje oslabljuju i ubijaju, dok u nekim drugim podrucjima gdje se bolje zivi, ljudi sami traze nevolje. Npr. citao sam da postoje aranzmani za kupanje u blizini sjevernog pola u zaledjenom moru, samo se izbusi rupa u ledu. Takodje se prelaze ledene pustare i lako se moze upasti u vodu kroz led. Prije toga se jedno dva mjeseca ljudi navikavaju u kadi sledenom vodom. I to ljudi placaju blizu 15000 eura za mjesec dana te avanture. Slicno je i penjanje na Mont Everest. I to ljude koji nemaju drugih problema ojacava. Dok ljudi koji imaju problema u siromasnim zemljama i ne pada im na pamet da idu u takvu avanturu cak i da im se ponudi besplatno.
Dakle, zakljucak je da nas povremeno mala kolicina nevolje ojacava, a puno i cesto nevolje oslabljava.
Istina naslova ove teme da nevolje ojacavaju je dakle samo za one kojima nevolja nije svakodnevica, a takvih je danas malo. Vecinu ljudi danas nevolje samo oslabljuju, ubijaju samopouzdanje, stavljaju pod veliku kolicinu stresa itd.

_________________

Filozofija...

Šteta jer ti površno čitaš. Ne govorim o uživanju, niti ljubavnim i ne znam kakvim iskustvima.
Poznajem dvije sestre, starijoj čitav život kao bubreg u loju (od porodične i bračne harmonije, dobre materijalne situacije), a mlađa sušta suprotnost, loš brak, neimaština i uvijek na granici stresa.
Čitav život starija sestra se zaštitnički ponašala prema mlađoj, da bi nakon porodične tragedije pala u tešku depresiju a mlađa ostala ista, bez ijedne popijene tablete za smirenje. Čak šta više tada je preuzela potpunu kontrolu situacije u svoje ruke. Porodični prijatelj inače psihijatar kaže da je mlađa imala već izgrađen mentalni odbrambeni mehanizam, da je bila "utrenirana" na stres, u odnosu na stariju koja je potpuno "nepripremljena" doživjela to što je doživjela.

_________________
Kultne teme banjaluka foruma

Prva stvar koju ljudi mjesaju kad se govori o sreci jeste sto je guraju u isti kos sa materijalnom situacijom. Opste poznato je da za uspjeh treba dosta rada, da se za materijalnu zbrinutost treba imati progres, i da za lezernost treba uloziti vrijeme i energiju. Ali ne pricam o tome, tako da tvoj komentar nije na mjestu. Govorim o visim stvarima koji idu ruku pod ruku sa autenticnim pristupom. Da bi dosli do tog pristupa potrebno je da nas 'osamari' nesto na pocetku, kao npr kad malo dijete dirne vrucu peglu (dok mu govoris ne diraj jer je to vruce, dijete nije nista naucilo. Ali kad se oprzi tada se mijenja njegov pristup). Tako isto i u zivotu: 'komfornost voli da bi uspavala, bol boli da bi probudila'. Poslije par boli postoje dva puta: jedan put je da pomislis da si boga uhvatio za bradu sto te nesto par puta osamarilo, pa da dobijes vojnicki odbrambeni mehanizam prema svemu sto vidis (sto je jako opasno jer si tad svojim iskustvima blokirao daljnji razvoj) ili da se opustis i pocnes koristiti znanje u kom nema ocekivanja (jer nema vise razloga da te nesto samara i da te podsjeca kao malo dijete) i udjes u visi nivo autenticnog pristupa stvarima. Tada je tesko da te iko moze prepoznati (sem nekog ko je isti takav), a hedonizam je upravo tu zbog toga sto sad sa cistom glavom i zrelim culima mozes potpuno uzivati. Oni koji ovo ne shvataju ce uvijek govoriti kako je zivot zla rabota koji je ravnodusan prema svemu, oni koji shvataju ce uciti od lijepih stvari. Tako da je bol koja nas boli namjenjena samo pocetnicima i onima koji zele tamo da ostanu.

_________________
Nikad ne zaboravi da si jedinstven, bas kao i svi drugi.

Ima tu svega, iskustva su razlicita kao sto su i osobe razlicite, nekog jedna stvar ojaca, a nekome dodje glave.

_________________
Bla, bla, bla...

Ja pišem svoje mišljenje koja se ne mijenja, koje je izgrađeno i koje je nastalo iz iskustva.
Hedonizam kao mogućnost u mome svijetu ne postoji.

_________________
Kultne teme banjaluka foruma