Dođe jedan momak onamo, u metoh Uspenja, i reče mi: "Oče, hoću da razgovaram sa tobom." Kažem mu: "Uđi." Uđe on i kaže mi: "Ja sam ateista i čuo sam da si ti obrazovan. Hoću nekakav naučni dokaz o postojanju Boga." Ja mu kažem: "Znaš li integrale?" A on odgovori: "Ne, ne znam." "Šteta, zato što znam jedan dokaz sa integralima." Integrali su jedna metodska jedinica iz matmatike. Nije shvatio zašto sam mu to rekao. Malo je pocrveneo, a ja mu rekoh: "Slušaj, reći ću ti: Bog se ne dokazuje, niti pronalazi. Bog se otkriva. Znaš li to?" "Ne, to čujem prvi put." Upitah ga: "Kako se zoveš?" "Serafim." "Ma šta kažeš! Lepo ime! Čuj, reći ću ti nešto. Imam jedan predlog za tebe. Pošto te toliko zaokuplja to što ne veruješ u Boga, i smeta ti, ne treba da dolaziš kod nas obrazovanih. Otidi kod jednog Božijeg čoveka koji se zaista odrekao ovoga sveta. Tako ćeš razumeti onaj drugi svet. Idi kod njega i kaži mu to što si meni rekao. Jesi li bio na Svetoj Gori?" "Imam u planu da odem." "Pomoću ti da odeš" "Ići ću kod nekog starca Pajsija, tako su mi rekli." "Idi i postavi mu isto to pitanje. Ali mu nemoj reći da ti da naučni dokaz, nego mu reci:"Oče, ja sam ateista, hoću, ali ne mogu da verujem i to me izjeda i muči. Čuo sam da si ti mudar čovek, pa te molim, dokaži mi da postoji Bog." "Uh", reče, "oče, ja ne mogu da idem, zato što se...bojim!" "Čega se bojiš? Da te ne pojuri? Pa i ako te pojuri, on je starčić, potrčaćeš malčice i ti, pobeći ćeš." "Ne mogu, oče." "Ne boj se, samo idi. Nisu ti ljudi takvi kako ti misliš. Ja znam zašto ti to kažem." I onda sam ga uputio kako je najbolje da se priđe starcu. I momak zaista ode. Bilo je posle podne kada je onamo stigao. Pred kućicom su bila još četvorica koji su čekali, a otac Pajsije je, u jednom ćošku, na drugoj strani dvorišta, sedeo i razgovarao sa nekim momkom. Sede on, dakle, sa onom četvoricom da pričeka. Posle nekih 10 minuta, kako mi je on sam pričao, otac Pajsije završi razgvor, pozdravi onog momka sa kojim je razgovarao, priđe im i reče: "E momci, jeste li se poslužili? Jeste li uzeli malo ratluka? Jeste li popili malo vode?" "Ne treba", rekoše, sa tipičnom konvencionalnom pristojnošću, onako kako smo mi u svetu navikli. Serafimu klimnu glavom i reče mu:"Dođi ti ovamo, momče." Pođe, tako, Serafim, nije mu se ni predstavio, a starac mu reče: "Slušaj, doneću bokal vode, ti drži ratluk i da ti nešto kažem: razumem da neko bude ateista. Ali da neko ima ime anđela i da bude ateista, to još nije bilo."
Momak se presekao. A onda reče: "Oče, mogu li nešto da vam kažem?" "Slušaj, danas imam mnogo posetilaca. Pođi gore u Kutlumuš, u manastir, da prespavaš, pa ćemo da razgovaramo. Vidiš, zima je, brzo će zaći sunce." Momak ode u Kutlumuš, ali nije mogao da se umiri. Kako je samo doznao njegovo ime? Gledao je ima i negde telefonski kabel, da mu nisam ja telefonom javio. Sledećeg dana, ustade u ranu zoru, i reče sebi: idem ponovo. Čim su otvorili manastirsku kapiju, on odmah siđe do kelije starca Pajsija. Lupao je, lupao, ali uzalud. Reče sebi: "Sačekaću još malo, pa ću ponovo da kucam." Zakuca ponovo, a onda, odozgo sa brda čuje ga starac Pajsije, koji nije bio u keliji, i, ne pogledavši ga, reče mu:"E, momče, šta radiš tu tako rano?" "Ali oče, hoću da razgovaramo." On ga upita:"Zbog čega si došao na Svetu Goru?" Na to pitanje, pričao mi je mmak aksnije, srce mu se sasvim umiri. "Zaista", pomisli u sebi, došao sam u Svetu Goru da nađem Boga. Na licu ovoga čovka otkrio sam Boga." A glasno upita starca:"Šta da radim sada?" "Idi da nađeš dobrog duhovnika i da se ispovediš i da započneš novi život." Govorio mu je starac, vičući sa brda. Tako momak ode. Ovo je, mislim, na izvestan način, voma upečatljiv primer, veoma jednostavan, ali verujem pun blagodati.
Prijavite se
Registruj se
FAQ
Pretraga
Potvrdjuje samo da mi ne znamo sve; ni o samima sebi, a kamoli Svemiru. Zivot je izmedju ostalog divan i zbog toga sto stalno nesto novo ucimo. 
