Православље и популарна култура
Аутор: Драгољуб Стојановић, вероучитељ, Број 1059, Рубрика Догађај
„Да остали би бесмртни ми смо се повезали, себе смо се одрекли, тако смо се спремали.“ Београдски синдикат, Ми смо та екипа
Популарна култура у великој мери обликује систем вредности наших младих нараштаја. Садржаје које она нуди најчешће не можемо да доведемо у везу са духовним вредностима православља. Међутим, у српској популарној култури има и другачијих примера. Један од њих је хип-хоп група „Београдски синдикат“, коју чине једанаесторица младих, образованих Дорћолаца. Ова група је основана 21. марта 1999. године, неколико дана пре почетка бомбардовања Србије. Њихов музички правац сврстава се у ангажовани и српски хип-хоп. У својим песмама, као и у јавним наступима они се залажу за вредности као што су солидарност, пријатељство, љубав, правда, патриотизам, пожртвованост, скромност. Уживају велику популарност међу средњошколском омладином.
У оквиру циклуса „Православље и савремено доба“, у уторак 19. априла 2011. године у Електротехничкој школи „Никола Тесла“ у Београду одржана је трибина под називом: „Ми смо та екипа“, према наслову познате песме ове групе. Трибину су организовали вероучитељи у овој школи Александар Бјелица и Драгољуб Стојановић, у сарадњи са надлежним парохом, старешином Цркве Вазнесења Господњег, оцем Арсенијем Арсенијевићем. На трибини су учествовала тројица чланова групе „Београдски синдикат“: Шкабо (Бошко Ћирковић), Феђа (Димовић) и Прота (Александар Протић).
У никад испуњенијој библиотеци школе, трибина је започела молитвом Царе Небески. Затим се ученицима обратио отац Арсеније, који је говорио о младалачком бунту, о бунту против зла у себи и у свету. Овакав бунт се кроз историју Цркве пројављивао на различите начине. У данашње време, овакав бунт против зла може се понекад препознати и у оквирима популарне културе младих, у оквирима рок музике, па и хип-хопа. Отац Арсеније је нагласио да познаје младе људе које је управо популарна музика привела вери.
Затим се ученицима обратио Феђа Димовић, члан групе. Он је говорио о акцији „Пројекат Србија“, коју „Београдски синдикат“ управо промовише по школама и факултетима. У фебруару су одржали трибину и на Богословском факултету Универзитета у Београду.
Пројекат Србија је замишљен као серијал трибина о односу популарне културе, вере и система вредности. То је позив на поштовање духовних и моралних вредности и ослобађање од површности потрошачке културе и индивидуализма, карактеристичних за време у којем живимо. Није само критика постојећег стања, већ и понуда једног другачијег система вредности.
Развила се жива дискусија у којој је учествовао велики број ученика. Они су постављали питања у жељи да разјасне недоумице у вези са овом темом.
Одговарајући на питање шта мисли о актуелној политичкој ситуацији, Прота је указао на злоупотребу хришћанства и позивање неких политичара на православље из маркетиншких разлога, иако га они својим животом не сведоче.
Говорећи о другим акцијама које планирају, Феђа је истакао да захваљујући популарности коју уживају они имају прилике да укажу на проблеме у друштву и предложе неке начине њиховог превазилажења. Зато је важна жива комуникација, али обећао је и нове албуме и концерте.
На питање о геј паради која је одржана у Београду, Шкабо је нагласио да је био погрешно схваћен у медијима. Рекао је да је он толерантан човек, али да ова земља има битнијих проблема који треба да се решавају. Прота је додао да он поштује право на различитост, али да то што је неко различит не може бити његов једини квалитет. Феђа је приметио да онај ко жели да буде прихваћен од стране већине не треба да повређује осећања те већине.
Говорећи о последњем албуму „Дискретни хероји“, Прота је објаснио да је он више окренут ка сагледавању унутрашњих . Треба прво сагледати себе, па тек онда критиковати друге. Феђа је рекао да су се у албуму „Дискретни хероји“ бавили људима, а не економијом. „Шта вреди револуција, ако дођу нови људи који раде исто? – лајт мотив новог албума је ово питање. Прота и Шкабо су нагласили значај образовања за превазилажење духовне и моралне кризе у којој се наше друштво налази, примећујући да верска настава и грађанско васпитање ученицима нуде нормалан систем вредности. Економска криза је само део проблема, а потребна је промена људи.
Ученике је занимало и како то да чланови ове групе као добростојећи људи могу да разумеју проблеме сиромашних. Феђа је објаснио да он и даље живи на Дорћолу, окружен не баш богатим људима, као и да не разуме како некоме може да буде добро када је лоше људима око њега. Прота је додао да чланови „Београдског синдиката“ никада нису делили зарађени новац, већ су га користили за заједничке потребе или за хуманитарне активности. Феђа је рекао да је време кризе прилика за обнову. При том није важно када ће тачно до тога доћи, важно је кретати се у правом смеру.
У свему што су чланови групе „Београдски синдикат“ говорили била је присутна вера у Бога и дух православља. Вредности за које се залажу представљају темељне хришћанске вредности.
http://pravoslavlje.spc.rs/broj/1059/te ... a-kultura/
Prijavite se
Registruj se
FAQ
Pretraga
