banjalukaforum.com

Десанка Максимовић - УМИРАЊЕ СРЦА

Спусти главу где је моје срце било:
тишину слушај како ту дозрева,
без пролетњега буктања и врева,
без огња јесењег што гуши се од плача.
Свечано моје срце догорева
Као огромна и страшна ломача.

Спусти главу где је моје срце било
и слушај како полако згара,
без висока пламена, без дима;
али жара, као зверске очи врелог жара
више него у кључалом срцу земље
у њему има.

И свака жишка, као усијани драги камен,
згара без пепела и без угарака,
огњевима што све за собом ниште.
Спусти главу где је моје срце било,
сијају ми груди из сутонског мрака
свечано као зимско поноћно огњиште.

Није сваком срцу дано
да згори тако до последње труни,
да умирући буде усијано,
комадићем сваким да светли
као звезда кад се круни.

Спусти главу где је моје срце било.
Остати од њега неће ништа
кад се здроби,
ни пухор чак неће залебдети бели.
Тишина дивна и страшна биће
као у соби
одакле су мртве изнели.

_________________
conquering the darkest places

Poljubac

Znaš šta hoću?
Poljubac...da, poljubac
ali ne običan...
Hoću poljubac koji
neće dodirnuti moje usne
prste...kožu...
koji neće izazvati vrelinu
mojih obraza koja ce proći
kada se odmakneš od mene...
Hoću poljubac od kojeg
ću da drhtim danima...godinama...
poljubac koji ću nositi
stalno sa sobom
gdje god bila i
kuda god pošla...
Hoću poljubac, ne tvojih usana,
vec tvoje duše...
Da duša tvoja dotakne dušu moju
poljupcem istovremeno i lakim i vrelim
i mirnim i strasnim
i tihim i glasnim...
Da tu ostane topao...snažan...
poput pečata i nijemog zavjeta
Poljubi me...poljupcem što
prijanja na dušu kao što
zvijezde prijanjaju na nebeski svod,
kao što noć upija dan,
poljupcem u kojem po taktu vremena
svoj tango igraju java i san...
Da...poljubac hoću...
ali ne običan...ne prolazan,
hoću onaj što traje i kada
tvoje usne šetaju usnama
neke druge žene...
kada odeš ulicama bez povratka
u tom poljupcu povešćeš i dio mene
i ljubeći tuđe lice
tvoja duša ljubiće i dalje
samo jednu...onu što dušu
bez dodira dodiruje...
Poljubi me...poljupcem sudbine

MultiD.mojnet

_________________
Soulmate

Posto usnu stavih



Posto na tvoj pun jos pehar usnu stavih

i celo mi bledo na ruke ti drage

i posto udisah sa tvojih mirisavih

usta, u tmi skriven, dah duse ti blage;



i posto mi dano bi da cujem tvoje

reci, tajnu srce divnu I duboku,

posto za plac I smeh znadosmo nas dvoje,

sa usnom na usni I okom na oku;



posto vrh glave mi ushiceno granu,

zrak tvoj zvezdani, avaj! nikad sjajan vedro;

posto ruzu tvojih dana rascvetanu

ti rasu po valu mog zivota stedro;



sada mogu reci brzim godinama;

prodjite zanavek! ja ne starim vise!

nosite sve cvece uvelo sa vama,

u dusi mi vecno zivi scet mirise!



Krilo vam taknuvsi rasut ni kap nece

iz kupe gde pijem… Srce ima moje

od sveg zaborava vase strasti vece

a dusa plam jaci no vas pepo sto je!



Viktor Igo

_________________
You smug-faced crowds with kindling eye
Who cheer when soldier lads march by,
Sneak home and pray you'll never know
The hell where youth and laughter go.

POZIV


Želim znati za čim žudiš
i imaš li hrabrosti snivati
o ispunjenju želja srca svoga.

Ne zanima me koliko ti je godina.
Želim znati jesi li spreman riskirati
da ispadneš budala zbog ljubavi,
zbog svojih snova,
zbog ove pustolovine koju nazivamo životom.

Ne zanima me koji planeti djeluju na tvoj mjesec.
Želim znati jesi li stigao do središta vlastite boli,
jesu li te životna razočaranja otvorila
ili si se skutrio i zatvorio od straha
da ponovno ne osjetiš bol.
Želim znati jesi li u stanju trpjeti bol,
moju ili svoju,
a da je pritom ne moraš skrivati
ili ublažavati
ili izbrisati.

Želim znati znaš li se radovati,
zbog mene ili sebe,
i možeš li divlje zaplesati
i pustiti da te ekstaza preplavi sve do vrškova prstiju,
a da nas pritom ne upozoravaš neka budemo pažljivi,
realni,
svjesni ljudskih ograničenja.

Ne zanima me je li priča koju mi pričaš istinita.
Želim znati jesi li spreman razočarati drugoga
kako bi bio iskren prema sebi;
jesi li spreman podnijeti optužbe za izdaju,
a pritom ne iznevjeriti sebe;
možeš li biti izdajica
i samim time vrijedan povjerenja.

Želim znati jesi li u stanju vidjeti ljepotu,
pa i ako nije lijepa,
svakoga dana,
i možeš li svoj život nadahnjivati njezinom prisutnošću.

Želim znati jesi li dovoljno snažan
da živiš s neuspjehom,
svojim i mojim,
i da svejedno stojiš na rubu jezera
i ushićeno vičeš prema srebrnom punom mjesecu;
- To!

Ne zanima me gdje živiš
i koliko novaca imaš.
Želim znati jesi li sposoban ustati,
nakon noći ispunjene tugom i očajom,
umoran i do kostiju izubijan,
i učiniti sve što je potrebno
kako bi nahranio svoju djecu.

Ne zanima me koga poznaješ
i kako si dospio ovamo.
Želim znati hoćeš li i dalje sa mnom stajati u žaru vatre
i ne posustajati.

Ne zanima me gdje si
ili što si
ili s kim si studirao.
Želim znati sto te u tebi samom gura naprijed
u trenucima kad se sve ostalo ruši.

Želim znati možeš li biti sam sa sobom
i voliš li uistinu osobu koja jesi
u trenucima praznine.

Oriah Mountain Dreamer

_________________
Soulmate

_________________
Soulmate

i tako na kiši sjedim dok cjeliva moje srce.
samu sebe tjesim riječima što guraju dalje,
tugu ostavih na nekom drugom putu,
kiša će ju isprati a na tom putu narasti će
novi cvijet za bolju buducnost..

kovah tako svoje bolje sutra,
sa smjeskom na licu prolazim kroz onaj isti
puteljak na kojem je nekad stanovala tuga.

N/N

_________________
Soulmate

Za tebe ću pjevati,
Dok mi najbolji prijatelj reže srce
I dok mi ga baca daleko,
daleko od sebe, mene i naših najljepših trenutaka

Za tebe ću se boriti,
Kada me netko bude vrijeđao,
Kada mi budu na silu uzimali mi te.

Za tebe ću živjeti, čekati, čekati i nadati se.
Nadati se da ću jednoga dana možda,
biti dostojna samo te vidjeti, tvoj hod i tvoje lice.
Ti ćeš znati da te svom snagom želim zagrliti,
ali tvoj pogled...

Nisam dostojna ni tvog pogleda.
Jer ja griješim i plačem, a ti ljubiš i veseliš se

Jelena Lovrenčić

_________________
Soulmate

Орашасти плодови


У џеповима минулих љета
пронађох заборављене,
орашасте плодове,
па ти их шаљем, драга,
за све добре вјетрове,
које си слала на моје бродове.

Прво ти шаљем један
малени смеђи бадем -
за пружену ми руку
сваки пут када паднем.

За њиме одмах стиже
чудновата воћка орах;
за све што јесам и нисам,
за све што могох и морах.

И већ маркицу лијепим
на недозрели кестен -
за све што могаше бити,
све што је било, и јесте.

Дуго га сјетно гледам,
па ти шаљем и љешник.
Била си моја муза,
ја сам био твој пјесник.

Ту је и кикирики,
он је за риму ружан,
ал да га не послах, драга,
осјећао бих ти се дужан.

На крају шаљем лимун,
знам, није плод орашасти
кисео је и гадан,
и нема нимало сласти.

Немој мислити, драга,
да ти тим укусом пријетим.
Не могу се орашастога плода
ниједног више да сјетим.


Pope O'Cathepettel, ирски пјесник, XIX вијек

_________________
Umro je Džimi Hendriks iz Sijetla,
Klepton i Pejdž su dva matora pijetla,
al' budućnost je ipak svijetla
sve dok nam je Popokatepetla...

SVE ŠTO ŽIVI OŽILJAK IMA


Sve što živi ožiljak ima,
još iz djetinjstva, poseban, ran.
Da nisam pjesnik, ja međ’ svima
bio bih hulja i lopov, znam.

Mršav i rasta odveć malena,
međ’ djecom bio sam uvijek heroj,
često, često nosa razbijena,
vrać’o sam se ja i pod krov svoj.

Uplašenoj majci, kad pred nju banem,
riječ ceđahu usne krvavo-tmaste:
- Ništa, de! Spotakoh se o kamen,
a već sutra sve će da zaraste.

Pa i sada, kada se bez traga
onih dana krv vrela smirila,
nespokojna neka drska snaga
na poeme moje se izlila.

Na već zlatne literarne hrpe;
i u svakom retku što se vije
ogledaju se nekadašnje crte
kavgadžije, nestašni, delije.

Kao nekad imam hrabrost mušku,
moj nov korak drukčije se sluša…
Dok mi nekad razbijaše njušku,
sada mi je sva u krvi duša.

Ne velim više majci okrvavljen,
već tom šljamu što se cereć’ raste:
- Ništa, de! Spotakoh se o kamen,
A već sutra sve će da zaraste!

Sergej Jesenjin

_________________
Soulmate

MOJE I TI
n/a

Usne su moje…
- ali Riječi koje izgovaraju – si TI!

Oči su moje…
- ali Sjaj u njima – si TI!

Koža je moja…
- ali Drhtaj, od kojeg se naježi – si TI!

Dodir je moj…
- ali Trag koji ostaje – si TI!

Srce je moje…
- ali Ljubav u njemu – si TI!

_________________
Soulmate

VIŠE NEGO IKADA

Jer ljubiti te to je tako slatko i duboko
k'o ova vjerna spokojnost vode
koja teče kanalima razlijevajući
svoju prijatnu blagost po poljima

Volim te na ovom mjestu zvona i stabala,
u ovom lahoru,ovim jasminima i dalijama.
Život i njegova ljepota dolaze mi otvoreno
kad mislim na tvoje oči pod ovim blijedim nebom.

Na ovoj čistoj i vlažnoj travi ne čuju se
moji koraci,ne prekidaju pjevanje ptica.
Magla već silazi sa svjetlošću popodneva,
u tvojoj odsutnosti i svojoj patnji
volim te više nego ikada.

Vierya Maruya
(1922)

_________________
Soulmate

NEMIR

Istrgnuta iz vremena, bez reči koje su pošle naopako,
Premišljam se i sedam na usamljenu stolicu;
Gledam u nebo i čekam da mi se nasmeje
Poslednji lik koji ne napušta u ropcu čoveka.

Netolerantnost kopna prema ostrvu
Iza kojeg se krije granica saznanja:
da je svaka misao ograničena,
da je svaka reč predstava prolaznosti.

Kritičan trenutak nastupa nakon sna.
Jutro u odelu zore navlači na lice osmeh;
Jer, nije li sve samo odraz dubine nemira?

A katastrofičan smisao ne napušta trenutak.
Tragičan je svaki korak u dubinu vremena.
Ostaje ćutanje pred izazovima istine.

Branislava Džigurski

_________________
Soulmate

ŠARENI MOST

Kroz mračne sokake mojih misli prolaze preko mostova
začarane sjene TVOGA OSMJEHA, pijan od samoće što


samo TEBE želi pokušavam da upalim svijeću ove tamne noći
u kojoj si TI moja želja jedina kao kandilo što svjetluca,
dok Mozartov REQUIEM otkucava svoj poslijednji marš
vidim TEBE sretnu i nasmijanu, na MOSTU koji spaja
dvije krajnosti što se spojit ne mogu: TVOJE OČI što
mi ne daju da spavam i MIRAN SAN pored TEBE sanjan

Svebor Delić

_________________
Soulmate

_________________
Ja sam lav Istine, a ne lav strasti.
Moje djelovanje je svjedokom mojoj religiji.

Ma liberté

GLAS
Aleksandar Aleksandrovič Blok

Žarka zimska magla sjaji -
Krv na nebu - sve do ruba.
Idem tamo gde se gaji
Tajnodelotvorna ljubav.

Ti si - u snu. Kad te sretam,
Ja ne grlim tebe, pamti,
Ja sam - carica planeta,
Ne za tebe - zrak moj plamti.

Prevaren si nepoznatim:
Jer zbog svetih snova nikad
Bestelesni neće dati
Da im pronikneš do lika.

Udubi se, manje strastan,
U sopstvenog duha mrak:
I shvatićeš - lepša ja sam
Od tvog izmišljenog sna.


danas je svijetski dan poezije...

_________________
Soulmate

ZAMISLI DA SAM UMRLA

Zamisli da sam umrla,
a onda se zapitaj da li si živ.

Osluškuj i posmatraj:

ptice i dalje cvrkuću,
reka i dalje blista,
šuma i dalje peva,
beskrajni plavi krug
skriva u svojoj utrobi zvezdu.
Ljudi se i dalje rađaju i umiru,
a ti se i dalje pitaš ko si,
šta tražiš
i šta nalaziš.
I dalje se vrtiš u krug.
i niko te više ne podseća da je to krug.
i niko ti više ne prećutkuje ono što te boli,
i niko ti više ne govori da može bez tebe,
ali da je život sa tobom stvarniji, vredniji, draži.
Da si me ikad pitao u čemu je smisao jedne ovakve ljubavi,
objasnila bih ti:

Kad bi se pojavilo Proviđenje s neba
i upitalo me s kim bih želela da provedem ostatak života,
bez dvoumljenja bih
izrekla tvoje ime.
Ima li veće radosti od toga
da shvatimo da od svih ljudi na svetu

želimo јednu јedinu osobu?
Znati u svakom trenutku šta želimo –
osećaј јe nezamenljiv,
čak i kad onaј koga želimo ne zna da јe željen.

Blagosloven neka јe onaј trenutak
u kome spoznah da si ti onaј koga želim,
u kome otkrih sebe u tebi,
u kome shvatih da si moј život!

Šta mari što ne znaš ko sam јa zaista?
Čovek i onako o drugom čoveku ništa ne može znati,
osim – da smo u ovoј Dolini plača
na samoću osuđeni,
sve dok ne otkriјemo u drugome sebe
i drugoga u sebi.
Tada počinjemo stvarno da živimo
i da se raduјemo.

Šta mari što mi nisi video sva lica?
Јa sam ona koјu poznaјeš
iako ti nisam rekla ni reč o sebi,
јa sam ona koјa te voli,
iako јoј nikad nisi govorio o ljubavi.
Јa sam ona u koјoј istinski živiš.

Zamisli da sam umrla,
a onda se zapitaј da li si živ.

Violeta Milićević

_________________
Soulmate

PLAVI SAN

Iza ovih oblaka
negde daleko na toplom
mesec spava…

Možda sam ove oblake sama ja digla
i poređala da pokrijem moje nebo…

Bez mesečeve prašine i šaputanja noćnih senki
moje će se oči privići na mrak….
i bolje će videti
bez snova u očima,
ko trnja u prstima koji vape da dotaknu sjaj zvezda…

Pod mojim nogama,
pod zemljom koja upija ovu kišu,
duboko je pokopan
moj plavi san…
Čudesna priča o Mesečini, tebi i meni…

U mojoj krvi kuljaju krici…
Ohladiću ih…da ne čuješ i ne dozivaš me…

Ne dozivam te više…
I ne sanjam više…
Jer nisam te pravim imenom dozivala…

Više u plavo ne verujem…
Boja neba je iluzija…
Plavi san nedosanjan je pokopan.

Olivera Simović

_________________
Soulmate

_________________
Sastavi

Tražim pomilovanje

Tražim pomilovanje za zgužvane misli
Za one koji se izgubili
i svoje srce stisli.

Za one koji klecaju pod teretom svog bremena
I koji ne znaju da za sve treba vremena
Za one koji hoće da na prečac
Postignu mnogo.

Tražim pomilovanje za one koji bježe od života
I koji su zaslijepljeni idejom
Da postoji divota
Jedino izvan naše planete
Za one koji bježe kao dijete
Kad se pred njima ukaže problem
Kojem u oči treba pogledati.

Tražim pomilovanje za one koji sami sebe ne razumiju
Nije zato što ne umiju
Već zato što su se udaljili od sebe
I što njihovo srce težak teret grebe
Što su ga sami sebi natovarili.

Zak Prever

_________________
Soulmate