|
Zanimljiv tekst iz "Treceg oka"
Tesla i kraljica od Sabe
Tajni život Nikole Tesle (9)
Piše Miodrag Milanović
Živeo je u Americi, ali nije prekidao veze sa rodnim krajem, Evropom, Srbijom... Žene, i to one najbogatije i najslavnije, utrkivale su se koja će na sebe skrenuti pažnju najvećeg genija svog vremena
Rođen je na Veneri i stigao je na Zemlju ili svemirskim brodom ili na krilima belog goluba - pisali su američki novinari, između ostalog, o Nikoli Tesli, ne mogavši ničim racionalnijim da objasne sve ono što je do kraja XIX veka uspeo da učini na polju elektrotehnike i to u nepune dve decenije rada. O genija iz Smiljana su se svi naprosto otimali. Njegovi novi i sve noviji patenti sustizali su jedni druge, pozivi za predavanja takođe, a posle čuvenog izlaganja, koje je održao u Njujorku 20. maja 1891. o eksperimentima sa strujom vrlo visoke učestalosti, nekako se prirodno očekivalo da sav taj silni uspeh potvrdi i u evropskim prestonicama. Naučnici Velike Britanije i Francuske su ga naljubaznije pozivali da predstavi svoje najnovije pronalaske u Londonu, Parizu i na najčuvenijim univerzitetima - “hramovima nauke” onoga doba.
Kako svedoči Mihailo Pupin, samo jedan čovek nije delio to oduševljenje. Štaviše, on nije krio svoje antipatije i najvulgarnije oponiranje našem pronalazaču. Bio je to “čarobnjak iz Menlo parka” - Tomas Alva Edison. Tajnu ove netrpeljivosti, od koje će Tesla imati samo štete, otkriva Margaret Čejni jedna od Teslinih biografa: “U osnovi, Tesla je bio intelektualac, teoretičar i kulturan čovek, što je sve bilo sušta suprotnost Edisonu. Tesla je bio iz srpske porodice, najskromnijeg porekla i bio je šokiran kada se prvi put sreo sa Edisonom - vulgarnim galamdžijom iz Amerike. Privlačnost mladog Tesle ogledala se i u tome što je bio evropski obrazovan, što je govorio jezike, posećivao pozorišta i družio se sa glumcima i književnicima, što je bio dobar poznavalac literature, voleo muziku, pa, najzad i što je bio tako svestrano obrazovan da s njim nikom nije moglo biti dosadano. Sem toga, on je bio naučnik, jedan od najvećih.”
Božanstvena Sara
Prihvatajući poziv Kraljevskog instituta Velike Britanije da u Londonu započne svoju evropsku turneju, Tesla se parobrodom otisnuo preko Okeana početkom februara 1893. g. Tad nije ni slutio na kakav će sve veličanstven prijem naići njegovo predavanje koje je održano u prisustvu najeminentnijih engleskih naučnika. Nikolom Teslom posebno je bio impresioniran ser Džems Buer (James Bwer) koji ga je posebno molio da održi još nekoliko predavanja na prestižnim londonskim koledžima.
Razumljivo, britanska štampa nije štedela komplimente pišući prave hvalospeve. Zbog toga su ga još nestrpljivije očekivali u Parizu. Teslin autobiograf O' Nil je zapisao: “Njegova izvanredna otkrića bila su glavni predmet tadašnjih razgovora, a on središte pažnje gde god bi došao. Ovo je Tesli veoma godilo. Pre nepunih 10 godina uprava Kontinentalnog Edisonovog društva, u tom istom gradu, ne samo što je odbacila njegov sistem naizmenične struje koji joj je ponudio, već mu je zakinula i pravedno zasluženu nagradu. Sad je opet došao u taj grad, pošto je stekao priznanja i bogatstva u SAD i slavu u celom svetu. Došao je u Pariz kao heroj koji se vratio, a svet je ležao pred njegovim nogama”.
Naučnom svetu u Parizu Tesla je saopštio svoje fundamentalne pronalaske u oblasti radio tehnike. To je učinio 15 godine pre Markonija, sa kojim će oko toga voditi spor dug skoro pola veka. Francuski elektroinženjer Andre Blondel “dodeljen” je Tesli za vreme francuske turneje, da se stara o “svim sitnicama”, kako bi boravak naučnika prošao u najboljem redu. O utisku nakon Nikolinog predavanja, Blondel svedoči: “Visok, suv i otmen, nadahnuta izgleda, govoreći savršeno francuski bez akcenta, Tesla je izgledao kao pravi mađioničar koji otkriva, svojim duboko uzbuđenim slušaocima, jedan svet novih pojava o kojima dotada nisu ni slutili...”
Te godine, samo jedna osoba u Parizu mogla je po svojoj popularnosti da stane rame uz rame sa naučnikom. Bila je to jedna žena, “žena skladna i savitljiva, žena nestvarna, puna elektriciteta, božanstvena Sara Bernar”, piše o njoj Žil Lemetr (Jules le Mettre). Preko Blondela, Sara Bernar je želela da se upozna sa stamenim Ličaninom. Inženjer je umornoga naučnika uspeo biranim rečima da zainteresuje za popularnu pevačicu: “Nebo je obdario gospođicu Saru naročitim darovima: učinilo ju je neobičnom, iznenađujuće vitkom i gipkom i po njenom mršavom licu rasprostrlo je uznemirujuću ljupkost čergarke, Ciganke, Azijatkinje, nešto zbog čega se pomišljalo na Saloma, na Salambo, na kraljicu od Sabe! A Bernarova ume divno da iskoristi taj izgled princeze iz bajke, nestvarnog i dalekog bića. Uz to, ona ima glas kojim ume da se koristi sa najsrećnijom smelošću - glas koji je milovanje i kojim vas dotiče kao prstima.”
Božanstvena Sara nije bila dovoljno strpljiva da sačeka Teslin odgovor. Uputila se u hotel “De la Pe”, gde je naučnik odseo, u vreme kad je on pio kafu posle doručka. O iznenadnoj pojavi Bernarove svedoči Blondel koji je Tesli pravio društvo od jutra do mraka: “Taman smo pripalili i treću cigaretu ( Tesla je, kako navodi u svojoj autobiografiji, bio preterani uživalac ovog poroka i duvanski dim je ostavio tek nakon čvrstog zaricanja) kada je, iznenada, naišla ljupka, divno obučena mlada žena sa moderno očešljanom crvenom kosom u kojoj je Tesla nepogrešivo poznao devojku o kojoj sam mu pripovedao. Ona, znatiželjna da se suoči sa slavnim naučnikom o kome je brujao ceo Pariz, prolazila je sasvim blizu našeg stola, diskretno pogledavajući u Teslino lice. Kad je izmakla korak dva, vrlo naglašeno je ispustila malu čipkanu maramicu...”
Prekinuta turneja
Gest glavne francuske glumice bio je rafinirano provokativan. Ona je, kao i čitav Pariz, znala ko je Nikola Tesla. Htela je po svaku cenu da ga susretne i da mu skrene pažnju na sebe. Na sebi svojstven način to je i učinila. Ali, ni Tesla ne bi bio verovatno Tesla da je odgovorio drugačije - Tesla je u tren oka skočio - pisao je o tome O' Nil, dohvatio je maramicu i, držeći šešir u drugoj ruci, poklonio se duboko pružajući maramicu lepoj tragetkinji, rekavši: “Gospođice, vaša maramica!”
Potom su se predstavili jedno drugom i Bernarova je Teslu pozvala na njen koncert, koji se trebao održati u zatvorenom krugu njenih prijatelja. Posle bi usledila intimna večera. Tesla je pristao i oni u se rastali uz osmehe. Naučnik se vratio na mesto, čestitajući Blondelu “tačan opis slavne dame”. Na žalost, sled nepredviđenih događaja uticao je da napusti turneju i počasti, da brzo spakuje stvari i sedne u I razred Orijent Ekspresa. U hotel je stigla hitna depeša da mu je majka na samrti. Nikola je vozom hitao u Gospić ne bi li je, živu, video još jednom.
U svojoj autobiografiji posvetio je najlepše redove baš majci Đuki: “Moja majka je bila prvorazredni izumitelj i bila bi, verujem, postigla vrlo mnogo da nije bila toliko udaljena od savremenog života i onih mnogih mogućnosti koje on pruža. Izumela je i izradila mnoge naprave. Tkala je najlepše uzorke nitima koje je sama isprela. Čak je i semenje sejala, uzgajala biljke, odvajala vlakna. Radila je neumorno, od zore do kasno u noć, a veliki deo odeće koju smo nosili i nameštaja koji smo imali u kući - bilo je delo njenih ruku. Kad je prešla šezdesetu godinu, njeni prsti bili su još toliko spretni da bi splela tri čvora na trepavici.”
Likovi anđela
Kad je doputovao, Nikola je majku zatekao još u životu. Iako u agoniji, prepoznala ga je čim joj se, na momenat, povratila svest. Videli su se i to je oboma bilo najvažnije. Umrla je uoči Uskrsa, na Veliku subotu, 16. aprila 1893. Tom bolnom događaju posvetio je Nikola posebnu pažnju u autobiografiji, povezujući ga sa svojim predosećanjem časa majčine smrti, čime je na svojevrstan način još više isticao svoju povezanost sa Đukom: “Bio sam potpuno iscrpljen zbog boli i dugog bdenja i, jedne noći odveli su me dve ulice dalje od naše kuće. Dok sam tako bespomoćno ležao, mislio sam da će mi majka, kad sam ja daleko od njene postelje, sigurno dati neki znak. Zaključio sam da su uslovi povezani sa zagrobnim životom veoma povoljni, jer moja majka je bila genijalna žena i osobito se isticala snažnom intuicijom. Cele noći sam napeto iščekivao, ali ništa se nije dogodilo do rana jutra kada sam zaspao, ili se onesvestio, i video kako oblak nosi anđeoske likove predivne lepote, od kojih me je jedan gledao s ljubavlju i postepeno poprimao obrise moje majke. Pojava je polako lebdela mojom sobom i nestala, a ja sam se probudio usled neopisivo slatke pesme koju je pevalo mnoštvo glasova. U tom trenutku toliko sam bio siguran da je moja majka upravo umrla da je to nemoguće izraziti rečima. I to je bila istina.”
Prijem kod Obrenovića
Posle sahrane, Tesla je još izvesno vreme proboravio u zavičaju gde je obišao i manastir Gomirje u kojem se zamonašio njegov ujak Petar Mandić, koji je to učinio da bi mogao postati vladika dobrobosanski. Potom je, preko Zagreba, otišao u Varaždin gde je obišao drugog ujaka, Paju Mandića, te otputovao prema Budimpešti. Za mađarsku prestonicu, koju je neizmerno voleo, Teslu su vezivale brojne uspomene. U telefonskoj centrali, gde je radio, on je, kao jedan od svojih prvih pronalazaka, izumeo način kako da se pojača glas u slušalici. Na istom mestu rodila mu se genijalna ideja o obrtnom magnetnom polju. Pored porodice Sigeti i brojnih prijatelja, tu se sreo i sa pesnikom Lazom Kostićem, koji je predvodio visoku srpsku delegaciju.Ona je bila zadužena da Nikoli uputi poziv da poseti Beograd, srpsku prestonicu.
Novine su pisale: “U sredu, 20. ovog meseca, u 11 sati uveče, došao je u Beograd čuveni elektrotehničar g. Nikola Tesla, Srbin građanin slobodne Amerike, naučnik svetskog glasa, čije ima danas zanima sav obrazovan svet...”
Sutradan je genije iz Smiljana bio u audijenciji kod princa Aleksandra Obrenovića, a potom ga je primio namesnik Jovan Ristić. Usledila je poseta Velikoj školi, razgledao je njene kabinete i bogate zbirke, a onda je odvezen u svečanu salu Kapetan Mišinog zdanja gde su ga oduševljeno pozdravili okupljeni profesori i studenti. Posle predavanja, u pratnji profesora, obišao je Kalemegdan. Uveče, u Teslinu čast, beogradska opština je priredila večeru u Vajfertovoj pivari na Skadarliji. Tada je pesnik Jovan Jovanović Zmaj, kažu novine, uzbuđen i drhtava glasa pročitao svoju pesmu: “Pozdrav Nikoli Tesli pri dolasku mu u Beograd”. Dirnut toplinom pesnikovih reči, Tesla je prišao Zmaju i celivao mu ruku. Zmaja je Tesla, kako smo već istakli, izuzetno cenio i rado je recitovao njegovu poeziju koju je znao napamet.
Svuda oduševljeno dočekivan i pozdravljan, napustio je Beograd 3. juna. Po povratku u Njujork, dao je Zmajeve pesme Robertu Džonsonu koji ih je, uz Nikolinu pomoć, prepevao na engleski jezik i objavio u svom “Vekovnom magazinu”. To je bio prvi prevod Zmajeve poezije na engleski.
Nesebičan i pravičan
Živeći u tuđini, Tesla nije prekidao veze sa domovinom. Prepiska sa rođacima i kolegom sa fakulteta, Kulišićem, jedan je od oblika tih kontakata. Sačuvana su takođe pisma J.J. Zmaju, istaknutom vajaru Ivanu Meštroviću i Lazi Kostiću. On se uvek rado sretao i na maternjem jeziku pričao sa zemljacima koji su, nalazeći se iz ovih ili onih razloga u Njujorku, svojom prvom dužnošću smatrali izražavanje poštovanja čoveku koji je već postao živa legenda. Tesla gotovo nikoga nije zaboravio od rodbine i često je novčanom uputnicom rešavao probleme vezane za školovanje, lečenje, nabavku odeće i obuće.
Iz njegovog zavičaja, ponosne Like, nije se u ono vreme drugačije moglo pobeći od sirotinje nego vojnom ili svešteničkom službom. Treći način bio je odlazak u nepoznato: “trbuhom za kruhom”. Desetak Teslinih najbližih rođaka bili su sveštenici. Njegov ujak Petar, u monaštvu Nikolaj, bio je mitropolit dobrobosanski. Njegov sestrić, Petronije Trbojević, sin Angeline, bio je prvi doktor teologije i iguman manastira Šišatovac na Fruškoj gori. U takvom miljeu, pored oca sveštenika, zatim dedova koji su oblačili svešteničke mantije ili monaške rize, Nikola je još u detinjstvu otkrio svet duhovnosti i knjige, svet posvećenosti i lišavanja. Posle mnogo godina, reći će O' Nil, Tesla se čudio što u tom “slobodnom svetu, velikoj Americi”, teško naći čoveka kod koga bi se, kao kod Tesle, moglo naći na jednom mestu znanje, pravičnost i nesebičnost. Nikola je bio izraziti humanista čije pravoslavno, patrijarhalno vaspitanje, beli svet i sve njegove nepravde nije moglo da uzdrma.
Pisma i uputnice
U pismu Simi Majstoroviću, sinu svoje tetke Marije (svom bratu od tetke), Tesla piše: “Dragi Simo, evo šaljem majci 60 dolara (to je bio iznos inženjerskih plata u SAD), a 60 dolara sam poslao čim sam ovamo prispeo. Još nisam čuo ni reči ni od ujaka ni od sestara kojima sam pisao. Rad sam doznati kako ste. Osobito, brinem se radi Marice, te stoga te molim javi mi se domah čim ovo pismo dobiješ. Od vina još ni trga ni glasa (Tesli su u SAD rođaci slali vino i šljivovicu), a valjda se prijatelj Gomirjac predomislio videvši koliko će koštati (transport). Posao moj vrlo povoljno ide, naskoro javiću vam novosti. Ako si otišao ili nameravaš u Primorje, kaži majci i ujaku radi onih 150 forinti, što sam ti ja obećao na tu svrhu, ja ću te novce poslati čim mi javiš da ih trebaš. Samo sticaj se i gledaj da ozdraviš. Pozdravi majku i ujake i zetove i svu ostalu rodbinu. Tvoj Nikola.”
Njegova najmlađa sestra mu piše na pansion “Astorhaus” (Astorhause): “Ja sam prilično ozdravila i ne mislim na Rijeku ići, a osim toga je ovde ove godine neobično blaga zima. Ovaj čas dobih iz Gospića od mame dar, pa baš što se nisam nadala od Sime pismo. Piše da je dobro ozdravio, a tim više mu verujem što vidim iz poziva na besedu, na Sv. Savu, da će on neki govor držati.”
Maričino pismo otpisuje sestrić Nikoladin, jer uz njega putuje preko mora i oveći paket knjiga: “Šaljem ti 8 komada knjižica, da čitaš kad se odmaraš. Osim ovih, koje su Tebi poznatije nego meni, kao: “Gorski vijenac”, “Čengić aga”, šaljem Ti nešto proze i stihova, što je naša kritika proglasila za najbolje zadnjih godina. Neki komadi Veselinovića (seoskog učitelja srbijanskog) i Lazarevića prevedeni su već na velike jezike kao što su francuski, italijanski itd. Ujedno ti šaljem po jedan broj “Branika” i “Srpskog glasa”, da vidiš kako su te prestavili srpstvu i slovenstvu. Tako su Te otprilike prikazali valjda svi i srpski i slovenski listovi, koliko sam i sam čitao i koliko sam čuo. Za naslov nemoj se ljutiti. U originalu je bilo rečeno “Srbin pronalazač iz Amerike”, ali “Branik” sam na svoju ruku promeni naslov onako kako vidiš (u ovom listu Tesla je nazvan hrvatom). Urednik mi je naročito pismom zahvalio za članak i molio me da ga o Tebi i Tvojim radovima izveštavam.
|
Prijavite se
Registruj se
FAQ
Pretraga
da malo ozivi. Sedmicu dana nisam nista pisao.
