banjalukaforum.com

Volim

mmmm, volim taj tvoj smješak
koji smješak nije
već zov onom mračnom dijelu mene
koji često spava a ne spava
i volim taj tvoj pogled koji ga prati
i s mene sve skida prije skidanja
volim tvoje tijelo kada drhti
zbog mene koju ne poznaješ

[youtube]http://www.youtube.com/watch?v=kTkJL-Nv7w0[/youtube]

_________________
Soulmate

dugo smo bili jedno drugome podrška...
plakali i smijali se zajedno...
slomljeno srce liječio bi mi svojim zagrljajem...
bili smo si ljubavni savjetnici...
jedne večeri shvatila sam...
shvatila sam da više te ne gledam prijateljskim očima...

[youtube]http://www.youtube.com/watch?v=giK-AXRAcxE[/youtube]

_________________
Soulmate

@ Bennet- Molim te da svaki put napises ime pjesnika ili izvor.
Pozdrav!

_________________
Kad bih imao jednu malu, malenu kućicu.
Kad bih u njoj imao jedan mali tepih
I kad bi sve to bilo moje...

The last words he said were: "The Light....."

_________________
Soulmate

Ona se bojala mraka,
i ne toliko mraka,
koliko sebe, sa drugima u mraku....
Ona se bojala dodira,
i ne toliko dodira,
koliko onih dodira koji ne dodiruju nju u mraku...
Ona se bojala poljubaca,
i ne toliko poljubaca,
koliko usana koje bi pozeljela da ljubi...
Ona se bojala sebe,
i ne toliko sebe,
koliko pomisli da bi mogla biti pozeljna...
koliko pomisli da bi mogla biti voljena...
koliko pomisli da bi to moglo biti iskreno...

Mario Vranjes

_________________
Soulmate

nije poezija, ali...

_________________
Soulmate

... Samo ne znam, ne mogu ni samom sebi da objasnim,
otkud mi pravo da tako smelo zagrizem komadić tvoga života?
I odakle baš "ugriz" u celoj priči...
Za mišicu... Za usne... Za ključnu kost... Za vrat...
Kada sam jednog nežnog dodira ostao željan.
Pomazi me...
Pomazi me trepavicama po obrazu, onako zanosno, nesebično, mačkasto, zavodljivo, ženski...
Kako samo ti znaš...
Kada celu sebe u jednom dodiru daš!

(c) Nemir

_________________
Soulmate

Jednom se tako naslonila na dovratak, balasevic
prekrstila ruke i potražila me dugim,
tajanstvenim pogledom.
Zamislio sam je kako pegla male dečije stvari,
video sam sebe sa novinama otvorenim na sportskoj strani,
i čuo sam radio sa večernjim željama slušalaca…
Znam, nije to idealna slika,
štaviše,
feministkinje bi je rado iscepkale u paramparčad,
ali ja je nisam spomenuo misleći da je idealna.Nipošto.
Hteo sam da objasnim šta se događalo sa mnom.
Dotad sam devojke,
razmišljajuci o njima,
uglavnom svlačio do gole kože.
U mojim malim noćnim fantazijama bile su postrojene
kao na sistematskom pregledu,
i retko koja je uspela da sačuva na sebi par crnih čarapa,
ili neku sličnu perverznu krpicu.
Ona je bila prva koju sam obukao u nešto…

Prokleta amnezija, sve se zamaglilo kao ogledalo u kupatilu i nikako ne mogu da se setim te haljine. Jedino pamtim da je bila duga. I svilena. I nežna…
I bela?
Dobro, predajem se, i bela. Pa šta?

Đorđe Balašević

_________________
Soulmate

Na raskrscu svetova
izmedju neba i zemlje,
izmedju reka i mora,
moja ljubav sagoreva.
Sagoreva jer je razuzdana,
vucijim zubima,
komad tvoga neba zagrizla...
Strascu ti zvezde okovala,
pa nedostojna tebe pala!

U najhladnijem viru Dunava
moja zelja sanja tvoje ime,
ceznjom ti po talasima ispisuje rime...
Grca jer me nemas medju prstima
da nokte zarijes pod polomljenim rebrima.

Gorki ukus tudjih usana
sam u svoje grlo naiskap slio,
ne bih li te bar na tren
ZABORAVIO.

Ali ispod koze kljuca reka
koja sama sebi bira tok.
Nepresusna ljubav vri...
Pod okriljem jesenjih magli zri...

Idi!
Idi, ugasi mi u ocima plamen...
Idi, i pretvori me u kamen...

(c) Nemir

_________________
Soulmate

Sanjao sam te.
Naizgled obična noć, subota na nedelju...
Kada nam je dan ispunjeniji događajima, pa nam noć dođe kao stvorena za neke mirnije snove.
Šetali smo najzelenijim parkom koji pamte moji snovi (to je verovatno tvoja zasluga), sa puno drveća.
Šetali, držali se za ruke, i pričali.
A onda smo seli na jednu drvenu klupu, naslonili se leđa o leđa, slali jedno drugom sms poruke, i smejali se.
Ni buđenje nije uspelo da odnese zvonki odjek tvoga smeha u glavi, i neki čudan osećaj u stomaku...
Kao da sam se zaista cele noći smejao.

Sama činjenica da si mi u snove ušla tako nenajavljeno, kao na prstima, govori mi da sam počeo i podsvesno da mislim o tebi.
Sanjao sam te.
Možda tebi ovo govori malo...
Meni govori sve!

(c) Nemir

_________________
Soulmate

"...Je li to sve što ostaje posle ljubavi?

I šta uopšte ostaje posle nje?


Telefonski broj koji lagano bledi u pamćenju.

ČaŠe sa ugraviranim monogramima, ukradene u Esplanadi.

Posle ljubavi ostaje običaj da se belo vino sipa u te dve čaše, i da crte budu na istoj visini.


Posle ljubavi ostaje jedan sto u kafani "kod znaka ?", i začuđeni pogled starog kelnera što nas vidi sa drugima.

Posle ljubavi ostaje rečenica "Divno izgledaš, ništa se nisi promenio..."

i " ...javi se ponekad, jos imaš moj broj telefona."


I neki brojevi hotelskih soba u kojima smo spavali, ostaju posle ljubavi.

Posle ljubavi ostaju tamne ulice kojima smo se vraćali.. Posle ljubavi.

Posle ljubavi ostanu melodije sa radija koje izlaze iz mode.

Ostaju tajni znaci, ljubavne šifre:"Ako me voliš počni sutrašnje predavanje sa tri reči koje će imati početna slova mog imena..."


Posle ljubavi ostaje tvoja strana postelje i strah da će neko iznenada naići
Klak!-spuštena slušalica kada se javi tvoj glas.

Hiljadu i jedna laž.

Posle ljubavi ostaje rečenica koja luta kao duh po sobi:"ja ću prva u kupatilo."
I pitanje :"Zar nećemo zajedno?"...Ovaj put ne.

Posle ljubavi ostaju saučesnici. Čuvari tajni, koje više nisu nikakve tajne.


Posle ljubavi ostaje laka uznemirenost, kad u prolazu ugledam tople smeđe oči... slične tvojima... na nekoj devojci u prolazu.

Prepune pepeljare.. i prazno srce.

Navika da se pale dve cigarete istovremeno, mada nema nikog u blizini.


Fotografije snimljene u automatu.


Taksisti koji nas nikad nisu voleli ("Hvala sto ne pusite!" -a pusšli smo), i cvećarke koje jesu.


Posle ljubavi ostaje povređena sujeta, metalni ukus promašenosti na usnama.


Posle ljubavi ostaju drugi ljudi, i druge žene.
Poslije ljubavi ne ostaje nista…"

"Una" Momo Kapor

_________________
Soulmate

Sinoć su imali aferu...
Glas tvoj i moj!
Tvoj glas kao da govori
sve jezike sveta
dok u meni duginim bojama cveta.
Na narandžinu koru zavodljivo miriše,
nemuštim mi usnama za vratom diše,
i šapućući smiruje srce:
Ššššš... Tiho, tiše, tiše!
U koju akustičnu komoru srca
da ga kao eho sakrijem da me čuva,
treperenjem miruje, dodiruje, pazi,
kad si daleko da me mesto tvojih ruku mazi?
Sinoć kao da smo vodili ljubav...
Tvoj glas, ja...
I u prozoru mesečina! Smile

(c) Nemir
pocinjem da obozavam ovog covjeka

_________________
Soulmate

To je ljubav. Pokušaću da se sakrijem ili pobegnem.
Rastu zidovi njene tamnice, kao u strašnom snu. Lepa maska se promenila, ali, kao i uvek, jednistvena je. čemu moji talismani: bavljenje književnošću, nepouzdana erudicija, učenje reči koje je koristio oštri sever da opeva svoja mora i svoje mačeve, vedrina prijateljstva, galerije Biblioteke, obične stvari, navike, mlada ljubav moje majke, ratničke seni predaka, bezvremena noć, ukus sna?
Biti sa tobom ili ne biti sa tobom je mera moga vremena.
Već se vrč razbija na izvoru, već čovek ustaje na cvrkut ptice, potamneli su oni koji gledaju sa prozora, ali tama nije donela spokoj.
To je, već znam, ljubav: nemir i olakšanje kad čujem tvoj glas, čekanje i sećanje, užas življenja u budućnosti.
To je ljubav sa svojim mitologijama, sa svojim nepotrebnim malim vradžbinama.
Ima jedan ulični ugao kojim se ne usuđujem da prođem.
Vojske me već opkoljavaju, horde.
(Ova soba je nestvarna; ona je nije videla.)
Ime jedne žene me odaje.
Boli me jedna žena svuda po telu.

Horhe Luis Borhes

_________________
Soulmate

... Više ništa ne razumem...
Ni gde si u celoj priči ti... Ni gde sam u celoj priči ja!
Prepoznajem se u svemu... I ni u čemu... Pitanje
Mogu od sebe bežati danima, nedeljama...
Ali ću se jedan dan nenadano stići.
Samog ću sebe saterati u ćošak...
I šta tad?
Da vičem, lupam pesnicom o zid?
Priznam da bih voleo da me više ničega nije stid?
Kao da nikada do sada nisam jače voleo...
Kao da me nikada jače, od nedostajanja, telo nije bolelo.
Kako se uopšte takva ljubav zove,
dok ti spavaš, ja da ti čuvam snove?
Ako krenem da kradem,
da ih sebično deo po deo prisvajam,
ako bih i u snovima da te osvajam?
Od čega da čuvam nešto što bih želeo da je moje?
Od sebe? Od ludosti?
Od jedne blesave mladosti?
Ako ti kao čuvar snova
uzmem telo za greh,
osmeh za smeh,
visinu za pad...
Šta tad?

(c) Nemir

_________________
Soulmate

Nokte mi zarivaš u snove...
Ramena mi nose ožiljke tvoje.
Ugrizi me još jednom,
proveri da li sam tu...

--

Gde si jutrom kad se budim,
kad te još sanjivim očima zovem da ti prste u kosu stavljam...
Gde si kad se budim, a soba mi, jastuk,
već danima za tobom uzdiše,
sve oko mene na tebe miriše...
Gde si?

(c) Nemir

_________________
Soulmate

Pustim jace, vrtim se ludje

Pustam muziku,
Zatvaram oci,
Vrtim se u krug,
Ulazim u zvuk,
Pustam ga u sebe.
Nestaje soba,
Gubi se prostor.
Tu je samo moje telo
Udubljeno u vazduh
I moja dusa
Koja pokusava da pobegne
Od misli, boja i oblika.
I to me odrzava,
Samo jos tome verujem,
Tu se skrivam
I nalazim razlog za postojanje,
Sada kada vise nicega nema
Kad je sve utopljeno u nistavilo.
Pustam muziku
Zatvaram oci
I vrtim se u krug.
Pustam je jako,
Da niko mne cuje suze.
I ne zelim da se vratim.
Pustam jace,
Vrtim se ludje!
NN

_________________
Soulmate

Gledam je u njene oči plavo-zelene
nekada više plave, nekada više zelene
(zavisno od svetlosti)
i znam ista je kao i njena pisma...
Divlja, luda, smela!
NN

--

Vešto prođi,
da te ne primetim
kada za sobom zatvoriš vrata...

Da ne čujem škripu srca
dok shvata da je kraj

Da ne zaboli trzaj
iscepanog sna,
dok ponovo
sebi dozvolih
da potonem do dna---
NN

_________________
Soulmate

_________________
Soulmate

RAVNOTEŽA SVEMIRA U KOJEM SMO SE SRELI
Danja Đokić
Tako je nekako
Trebalo biti,
Odlično zamišljeno
U našim glavama
Po scenariju srca.
Nastale skice
Okačene o oblake
I vrijeme zaustavljeno
U jednoj suznoj kapi,
Što se zajedničkim
Snovima presijavala…

Mogli smo i ljepše snove sanjati
Kad smo već toliko sanjali,
Mogao je pogled prerasti
U usta puna sočnih riječi.
Mogli smo put od tisuću koraka
U samo jednom koraku prijeći.
Mogli smo, da smo htjeli.
Zaboraviti sve loše prognoze.
Skloniti se pod ono malo neba
Koliko nam za dvostruki udisaj treba,
Dok oluje životne ne protutnjaju…
Mogli smo jedno drugome čuvati leđa
I da nitko nikoga u svemu ovome ne vrijeđa…
Mogli smo, da samo znali,
Razum zarobiti na vrhuncu kreativnosti,
Oteti jedno drugo iz pogrešnih ruku,
Trajanje uokviriti za stoljeća unaprijed
I prepoznavati se po istom mirisu i zvuku…

Mogli smo, da smo znali i htjeli,
Po meni, trebali smo, kad smo to već sanjali,
Po tebi, trebali smo, ali nismo zbog drugih smjeli.

_________________
Soulmate

nije poezija, ali me podsjeti na nekoga ..


Čovjek je radio na doktoratu iz filozofije. Njegova je žena shvatila kako se ozbiljno dao na studij tek onda kad ga je upitala: "Zašto me toliko ljubiš?"
Kao iz puške odgovori: "Kad veliš 'toliko' misliš li na intenzitet, dubinu, kako često, kakvoću ili trajanje?"

Secirajući njezine latice
još nitko nije upoznao
ljepotu ruže.

_________________
Soulmate