Citiraj:
Citiraj:
zasto pripadnici ovih redova vise ne kriju njihovo postojanje i svoje clanstvo u njima?
Zato što je Isus Hrist (pro)rekao:
"Jer ništa nije sakriveno što se neće otkriti, ni tajno što se neće doznati; jer što u mraku rekoste, čuće se na vidjelu; i što na uho šaptaste u klijetima, propovijedaće se na krovovima." (Luka 12, 2-3)
Овдје стварно не видим неку везу између тога што се дешава и онога што је речено. Они САМИ излазе у јавност и САМИ јавно говоре о свом богоборству (како кад; можда чешће као ВУКОВИ У ЈАГЊЕЋОЈ КОЖИ).
Citiraj:
U ovom kontekstu u kom to pominješ astrologija nema neke veza sa tim.
A vidim i da povezuješ masone sa Luciferovim pomoćnicima. Dakle po tebi masonerija izlazi sve više u javnost jer su Luciferovi pomoćnici tako odlučili a sa druge strane iz gornjeg citata vidimo da stvari izlaze u javnost jer tako treba da bude, jer je Hrist tako prorekao. Dakle Luciferovi pomoćnici ispunjavaju Božiju i Hristovu volju. To je zanimljivo. I nadasve istinito, ne može biti drugačije.
Можда излазе из јазбина зато што на основу “нечега” знају да су дошла последња времена, у којима ће они тј. њихов господар једно вријеме владати... Можда нема ко да им се супротстави?
И шта ти овим хоћеш да кажеш... да су масони носиоци Христове истине која ТЕК САД излази на видјело???
Мислим да је могуће да је настала грешка у твојој линији закључивања...
Citiraj:
Masoni su organizacija bez jasne vjerske odrednice mada kazu da kod njih na vrhu dominiraju Jevreji pa mislim da ces tamo tesko pronaci neku uvazenu Bradu SPC...
Да јасно у врху масона готово сигурно нема никога из СПЦ. На нижим степенима – можда. Али то у суштини и није била поента...
Citiraj:
Sve nesto kontam da ako se masoni sve bucnije oglasavaju i pojavljuju u javnosti, to nije zbog nekog tamo gosp. Lucifera i njegovih pomocnika vec zato shto se osjecaju dovoljno sigurnim i jakim. Mozda im vise skrivanje i nije potrebno a zele da javnost postepeno navikavaju na svoje postojanje.
Да – можда су дошли близу остварења својих циљева? Можда је дошао на ред нови начин борбе?
Citiraj:
Oni su kao neka tehnokratska organizacija ( nikako "sekta" Utopijo draga ) koja ukljucuje najsposobnije i najobrazovanije karijeriste koji ne biraju nacin da se dokopaju fotelje i zabiju debelo dupe u nesrecnicu. Posto imaju snazne veze, moc i vlast, sasvim je logicno da svoje clanove proguraju da visokih i znacajnih funkcija.
... и поставља се циљ – да ли су власт и моћ саме себи циљ?
Хах и та њихова парола “слобода, једнакост, братство” не важи ни у оквиру њихове тренутне организације, а можемо онда да замислимо како ће да важи ако наметну свој поредак. Слобода – да, али у границама воље господара.
Ево даље шаљем изводе из једног документа.. углавном ради се о посланицама РПЦ, РЗПЦ, ГПЦ и сл.
...
Наше метежно време је веома сиромашно пророцима, али је веома богато лажепророцима. Свет је осиромашио „Духом Божијим“, али је врло богат „духом заблуде“.
„Стара змија, која је ђаво и сатана“ (Отк 20:2), посадила је у срцима људи мноштво свакојаких лажеучења, јереси и секти, којим вара слабе у вери и неискусне у познавању Царства Божијег, одвраћајући их од вере у Бога, у Цркву Христову, у бесмртност душе, у загробни живот, у будућу плату на суду Божијем.
Једно од најштетнијих и уистину сатанских лажеучења у историји човечанства јесте управо масонство. О њему и имамо намеру да по својој архипастирској дужности беседимо православном руском свету.
Маоснство је тајна међународна, светска, револуционарна организација борбе против Бога, против хришћанства, против Цркве, против националне државности, а поготово хришћанске државности.
У тој међународној организацији по снази утицаја и значају прво место припада јеврејском народу, коме је богоборство својствено још од дана распећа Христа Спаситеља. Јудаизам је историјски повезан са масонством најтеснијим спонама у својој огорченој борби са хришћанством и у месијанским тежњама за владањем светом.
Масонство је непомирљиви непријатељ хришћанства. Оно за свој циљ поставља рушење Цркве, рат са свим религијама, уздрмавање темеља националне хришћанске државности и организовање револуција по читавом свету. Чувени масон Волтер је некада рекао: „Погазимо неваљалицу!“, то јест религију. Та знаменита фраза налази свој одјек у масонским круговима и до дан данас. 1881. је белгијски масон Флери писао: распети! Ти који ево већ 18 векова држиш свет под својим јармом! Твоје царство се завршило! Није потребан Бог!“
„Наш циљ није то да установимо индивидуализам, већ то да збришемо хришћанство са лица земље“, говорила је те исте године утемељитељка Теозофског друштва Блавацка.
„Атеиста је једна од најславнијих титула човечанства, одликовање светских јунака... мученика... спаситеља света. Никаква филозофија, никакво богословље није донело свету ништа достојно у поређењу са благовешћу атеизма... Част и слава тим истурениим борцима за напредак, тој почасној претходници војске слободе. Част и слава ономе ко је у својој бризи за човека заборавио Бога“, каже теозофка Ана Безант.
Угледни масон 33. високог степена изјавио је 1912. године: „Ви осећате неопходност да једном за свагда свршимо са Црквом, са свим Црквама“. „Док то не постигнемо, ми нећемо моћи радити продуктивно, нити саградити било шта трајно.“
1913. је масон Сикар де Клозол говорио: „Има један мир који ми не можемо склопити, једно разоружање на које не можемо пристати, има један рат који морамо неуморно да продужавамо до победе или до смрти, то је рат против вечних непријатеља масонства и републике, непријатеља разума, науке и људске праведности, а ти непријатељи су све догме, све Цркве“.
...
Треба приметити да масонство у својим обредима, посвећењима и симболици има изразито богохулни карактер. Тако је на пример ложа 18. степена (Розенкројцерска) украшена сликом Голготе. На крсту је насликана ружа изнад које је стављен тајанствени јеврејски натпис I.H.P.I.1 Заседање ложе почиње онога трена када се поцепа на двоје црквена завеса. Церемонија се завршава богохулном изјавом – масони се изјашњавају као служитељи сатане: „Ми масони“ – каже велики мајстор Бруклинске ложе Лесинг – „припадамо Луциферовом роду. Троугао место крста. Ложа уместо Цркве.“ Наравно, постојање таквих богохулних обреда масони прикривају, али се они свеједно обављају у врховима неких масонских ложа.
Ако на првом месту стоји борба са религијом, онда друго место неоспорно заузима борба са хришћанском државношћу која је историјски утелешена у монархијском уређењу.
...
„Браћо,“ може се прочитати у другом броју истога званичног билтена, „дозволите ми да изразим још и наду у то да ће масонство, које је задужило историју националним револуцијама, успети да направи и крупнију револуцију – интернационалну.“
Треба приметити да масонски делатници увек поистовећују безбожну републику и социјализам, не либећи се чак ни савеза са комунистима, иако се сакривају иза девизе „Слободе, једнакости, братства“. Председник Великог Истока Дезмон даје овакво одређење републике: „За мене република значи: ‚антикерикализам‘, антимилитаризам, социјализам.“1 „Ми ћемо победити искључиво захваљујући савезу левичара, чија главна ћелија ће бити ложа“ – каже се у извештају поменутог Конвента; „ми морамо да окупимо све републиканце и да чак и у савезу са комунистима израдимо програм.“
...
...
Узимајући у обзир све горе изложено, Свештени Сабор је одлучио:
Осуђује се масонство, као учење и организација непријатељска хришћанству и револуционарна, усмерена на рушење основа националне државности.
Осуђују се такође и сва учења и организације сродне масонству: теозофија, антропозофија, „Хришћанска наука“ и YMCA.
Налаже се Епархијским Преосвештаним Владикама и Начелницима мисија да своме подручном свештенству предају упутства неопходна за борбу против наведених штетних учења и организација и за опомињање православне руске пастве против одушевљавања њима и против учествовања у њиховој штетној делатности, посредством духовне проповеди, ванбогослужбених беседа, штампе, предавања о Закону Божијем у школским установама, а нарочито путем исповести.
Ставља се у дужност црквених пастира да оне који приступају исповести питају нису ли они у масонским организацијама и не деле ли та учења, те ако се покаже да јесу или да деле, онда таквима да објасне да је учествовање у наведеним организацијама неспојиво са звањем хришћанина – члана Христове Цркве, да су они дужни или да се коначно одрекну масонства и њему сродних учења, или да се, ако то не буду испунили, неће удостојити Светог Причешћа, те да ће при даљој непокајаности бити одлучивани од Свете Цркве.
...
Председник Архијерејског Сабора
Руске Православне Цркве у иностранству
†Митрополит АНТОНИЈЕ
15/28. августа 1932. године.
Дан Успењија Божије Мајке.
Сремски Карловци. Југославија.
...
...
Грчка Црква је још у давној прошлости, док је Руска Црква била принуђена да ћути или чак сарађује са масонима из редова руског племства, издала неколико повеља против слободног зидарства. Кипарски архиепископ Кипријан (који је доцније умро мученичком смрћу од муслиманске руке) 2. фебруара 1821. објавио врло строгу окружну посланицу против масонства.
Архиепископ патарски Јеротеј издао је чак две обимне посланице против овог друштва – једну 5. октобра 1897, а другу 22. августа 1899. Кипарска Црква је недавно – 19. априла 1993. – подстакнута петицијом коју је потписало 11000 мирјана, осудила масонство као религију неспојиву са Хришћанством. Исто је учинио и један старокалендарски грчки синод у Америци (тзв. авксентијевци), наглашавајући зашто православни хришћанин одмах мора да увиди зашто не сме припадати масонству чак ни на његовим најнижим степенима.
Против масонства су пуно писали грчки, руски и други старци, познати богослови и црквени историчари. Но највише прашине у црквеним круговима је подигла службена изјава званичне (новокалендарске) Грчке Цркве од 12. октобра 1933. године. Мада нешто више од прашине тешко да се помакло – наиме, подоста грчких владика се фућкало на њене закључке – ипак је то један од ретких званичних црквених прогласа по том питању.
Написан је, међутим, у изразито „хришћанско“-екуменистичком духу: тобоже, масони су криви што се друже са муслиманима и Јеврејима и врше новопаганске обреде, али наша „браћа“ Латини и Германи су их већ одавно прозрели. Дакле састављено у полумасонском духу против масона.
Епископи Грчке Цркве су се на своме заседању 12. октобра 1933. бавили проучавањем и испитивањем тајне међународне организације, франмасонерије. Са пажњом су саслушали уводно излагање Одбора четворице Епископа које је био назначио Свети синод на свом последњем заседању, као и мишљење Богословског факултета Атинског универзитета, те посебно уз то још мишљење проф. Панајотиса Брациотиса. Размотрили су и списе издате по овом питању у Грчкој и иностранству. После расправе донели су следећи закључак, који су једнодушно прихватили сви епископи.
...
„Масонство никако не може бити спојиво са Хришћанством, будући да је то тајна организација, која делује и учи у тајности и потајно и обоготворава рационализам. Масонство прихвата за своје чланове не само хришћане, него и Јевреје и муслимане.
Следствено, клирику се не може дозволити да учествује у овој заједници. Сматрам достојним рашчињења сваког клирика који то учини. Неопходно је наложити свима који су ступили у њега без помног промишљања и без испитивања шта је то масонство, да прекину све везе са њим, зато што је Хришћанство једина вера која учи потпуну истину и задовољава човекове верске и моралне потребе.“
Сви епископи Грчке Цркве једнодушно и једногласно су одобрили ово што је речено, и ми сви изјављујемо да сва верна чеда Цркве морају да се држе даље од масонства. Са непоколебивом вером у Господа нашег Исуса Христа, „у коме имамо избављење крвљу Његовом, опроштење грехова по богатству благодати Његове, коју је преумножио у нама у свакој мудрости и разборитости“ (Еф 1:7-9), поседујући истину коју је Он открио и апостоли проповедали, не у „убедљивим речима мудрости људске“ већ у причешћу Божанских Тајни којима се освештавамо и спасавамо у живот вечни, ми не смемо отпасти од благодати Христове, постајући причесници других тајни. Незаконито је у исто време припадати Христу и тражити у исто време избављење и морално савршенство ван њега. Због свега овога, истинско Хришћанство је неспојиво са масонством.
...
...
Зашто трезвени и молитвени атонски монаси толико, већ преко стотину година, говоре о масонима? Зашто су Руска и Грчка Црква (1932/33. г.), док још нису биле прожете масонским утицајима, наредиле да се изопшти