Poprilicno realno gledanje Miroslava Lazanskog, jako dobar artikl:
Citiraj:
У међународним водама источног Средоземља одиграла се реприза велике кубанске ракетне кризе, само, овог пута, са трагичним последицама. Погинуло је, по досадашњим подацима, 19 људи, 36 особа је рањено. Наравно, увек је болно када дође до таквих жртава, ниједној влади није лако да на међународном плану објашњава зашто је дошло до овакве примене силе са кобним крајем. Посебно ако се ради о употреби силе против мировних активиста, из разних земаља, међу којима је и један нобеловац и неки европски посланици који, сви, носе хуманитарну помоћ блокираној области Газе. Сходно томе, логично је претпоставити да ниједна влада у таквим околностима неће посегнути за силом ако већ нема „дебелих” разлога, јер то је увек на граници контрапродуктивног. Зашто и како је, дакле, дошло до трагедије у источном Средоземљу?
Област Газе, у којој живи око 1,5 милиона Палестинаца, већ дуже је под блокадом Израела, али и Египта. Разлог су ракетни напади припадника „Хамаса” на оближње израелске градове и насеља. Израел позива палестинске власти у Гази да обуздају „Хамас” у његовом екстремизму, што не наилази на одговарајуће разумевање, јер палестинске власти или то не могу, или то не желе. Са египатске стране границе, кроз прокопане тунеле, припадници „Хамаса” шверцују делове за ракете које се склапају и затим испаљују из подручја Газе. И све то траје већ прилично дуго.
Како израелске власти на копненим контролним пунктовима контролишу све што улази у подручје Газе, то су активисти разних хуманитарних организација смислили начин да морским путем организују спектакуларан дотур хуманитарне помоћи у Газу. Без контроле израелских власти. Шест бродова, са укупно 10.000 тона хуманитарне помоћи, са око 700 пропалестинских мировних активиста кренуло је ноћу да пробије израелску поморску блокаду. Израелске власти су данима упозоравале организаторе конвоја де неће дозволити улазак бродова у Газу без претходне контроле терета. Израел је предложио да сви бродови из „Флотиле слободе”, како су организатори назвали конвој, претходно уплове у израелску луку Ашдод, да се терет тамо прегледа и онда крене за Газу. Организатор је то одбио.
Организатор је турско хуманитарно удружење Insami Yardim Vakfi, IHH, иначе регистровано у Истанбулу 1995. године. Главни штаб те организације је у Џеди, у Саудијској Арабији, један од регионалних штабова је у Немачкој, а канцеларије су, чак, и у Загребу и Сарајеву. Добре везе ове хуманитарне организације су са одређеним екстремистичким круговима у Алжиру и у Ирану, наравно и са „Хамасом”, а годишњи буџет удружења је око 150 милиона долара. У Сарајеву за ову организацију раде и ирански оперативци. Подружнице ове хуманитарне организације у БиХ су у Теочаку, Живиницама, Бановићима, Тузли, Калесији... Америчке обавештајне службе тврде да та организација има добре контакте и са Ал Каидом.
Ако су организатори конвоја „Флотиле слободе” знали да све то знају Израелци, а то су морали да претпоставе, онда је одбијање да се прво иде на преглед терета у израелску луку Ашдод срачуната провокација ради изазивања светске јавности. Када нека озбиљна држава, а Израел је озбиљна држава, прогласи поморску блокаду – онда нема шале.
По међународном поморском праву, кршење те блокаде је ризик оног ко крши блокаду. Када су Американци у великој кубанској ракетној кризи прогласили поморску блокаду Кубе, а Куба је међународно призната држава, совјетским бродовима је преостало или да се подвргну контроли терета, или да се врате одакле су дошли. Или да ризикују трећи светски рат. И одлучили су да се окрену и врате кући.
Организатори „Флотиле слободе” нису тако размишљали и кренули су ка Гази. Израелска ратна морнарица упутила је своје ратне бродове и специјалне командосе „Командо Јами” из јединице „Флотила 13”, односно „Шајетет 13”. Под окриљем ноћи, командоси су на брзим патролним чамцима класе „дабур” и „супердвора”, и уз помоћ хеликоптера, извршили десант на бродове „Флотиле слободе”. Дошло је до физичког контакта са обезбеђењем конвоја, до размене ватре и жртава на обе стране. Акција је потпуно успела, јер су израелски морнарички командоси елита елите израелских оружаних снага.
Наравно, биће сада протеста и огорчених иступа разних политичара и организација у свету. Жртве су пале, а није морало бити тако да су бродови „Флотиле слободе” пристали да иду на претходни преглед терета у луку Ашдод. Када је Југославија у време рата за слободу Алжира слала бродовима оружје алжирском покрету отпора, француска ратна флота зауставила је на отвореном мору наша два трговачка брода. Била је проглашена поморска блокада алжирске обале и морали су да стану. Французи су пронашли оружје и ми смо остали без два трговачка брода.
Када је у септембру 1991. године СФРЈ прогласила поморску блокаду свих наших лука на Јадрану, југословенска подморница „Сава-831” била је у заседи пред луком Плоче. Добијен је обавештајни податак да ка луци иде брод под панамском заставом који превози илегалан товар оружја. Рат је већ беснео у СФРЈ, и командант подморнице је имао овлашћење да потопи брод са илегалним товаром. Имао га је на перископу, торпеда су била у цевима. Данас, када год га сретнем, кажем му да је могао да буде једини Србин у историји који је торпедовао неки брод.
„Каква је била држава иза мене, хвала ти, сада бих био у Хагу.”
Но, Израел је озбиљна држава. Неки то заборављају.
Мирослав Лазански
Prijavite se
Registruj se
FAQ
Pretraga
