banjalukaforum.com

steta sto i nisu pobili svu gamad pa ne bi ni doslo do ovog sranja , nego reci da li je narod ikad bolje zivio na ovim podrucjima , da se razumijemo ja nisam yugonostalgicar , al sam nostolgicar ljudske slobode (u koju se ubraja i socijalna zbrinutost , skolstvo i zdrastvo i reci mi ko sad moze ostvariti isto nego il ratni profiteri ili burzoazuja uopste ,
yuga je bila sranje , al vjeruj mnogo manje nego gabula u kojoj se sad nalazimo

... i na kraju su pobijeni,i sta sad?
Tako funkcionise drzava,ko pokusa da je rusi,metak u celo i rijesena stvar.

Sada sam praktično smo podanik, i tako se i osjećam.

Vrijedi se boriti za slobodu, za istinu, za pravdu i za častan i dostojanstven život.

Mislim prijatelji da bi ozbiljno trebali razmisliti trebamo li biti podanici ''lošeg'' sistema, jer čovjek je podanik samo Božji, a čak ni njegov, već u ravnopravnoj zajednici.
Mislim da treba reći sistemu ''ne''.
Mislim da Banja Luka, ako i RS, ima dovoljno prisebnih i Bogu milih ljudi, mislim da nas ima dosta da zaustavimo neprihvačanjem življenja u jednom sistemu koji je od nas praktično učinio duhovne robove.
Čovjek treba da vjeruje i da bude idealist, bez obzira na realnost, a realnost je realnost jer je kreirana iz lošeg, dok idealno nema lošeg.
Stvaranje potiče iz vjere, i to želim da naglasim.
Vrijedi se boriti za slobodu, za istinu, za pravdu i za častan i dostojanstven život.
Mislim da mnogi i niski i visoki osjete zlo ovdašnjeg sistema, i da je svima muka, trebamo dakle složno krenuti u bolje. – a to je reći ne Đavolu.

slazem se i ja da tako svaka drzava treba da reaguje,ovu cinjenicu sam samo izneo da negiram navode kako je to bila divna i slobodna zemlja u kojoj se dobro i slobodno zivjelo,kako se moglo zanociti slobodno bilo gde i druge nebulozne navode iznete ovde........samo ova gerilska grupa iz 1972 je pobila vise od 20 ljudi a imali su i nekoliko stotina jataka i pomagaca u selima oko Bugojna i planine Radusa koji su im se trebali pridruziti da im je plan ustanka uspeo,sjecate li se postavljanja bombe u jedan beogradski bioskop ili bombaski napad na beogradsku zeljeznicku stanicu ili ubistvo ambasadora SFRJ vladimira Rolovica u Stoholmu ,sjecate li se otimanja aviona JATa i ubijanja putnika,sjecate li se MAsPOKRETA U HRVATSKOJ 1971 hrvatskog proleca kad je cjela hrvatska bila na noga i trazila izdvajanje iz SFRJ........

Čitajući ovaj topic stičem utisak kako banjalučka i ina omladina nema veze o životu. Postoji niz razloga. Prvi je kako je današnjim generacijama lako usaditi bilo kakvo sranje od priče pa tako o takozvanom zločincu Titu. Nekontam koja je to istorijska, društveno-politička, istraživačko-dokazna i sudska organizacija kod nas i u svijetu osudila Josipa Broza? Evo recimo volimo Karađorđa i Knjaza Miloša, dokazana dva krvnika iz naše istorije(kumovska ljubav zbog par hiljada krmadi), jebali su majku kome su stigli, šurovali s turcima(na kraju krajeva njih su služili, za njih su red pravili) ma sve činili da bi bili na vlasti kao i ovi današnji. Još ih naša crkva slavi? Jebote koji istorijski paradoks i nepravda. Dovoljno je da neka budala probuba nešto i ostali odmah to prihvate. Na osnovu čega? Ja sam prije svega bio srpski borac i nimalo nisam zadovoljan tvorevinom za koju sam se borio. Možda će vremenom postati bolja ali i dan danas tvrdim da niko bolje i odgovornije vladao ovim prostorima tako da je i običan čovjek mogao uvidjeti razliku sem austrougara i Brozove SFRJ. Razloga je milion, naravno ima i kontra argumenata ali moje polazište za politiku je stanje pojedinca kao osnove sistema kojeg on služi. U SFRJ je pojedinac mogao štošta ali neke stvari nije mogao. Znalo se za red, izvoli radi protiv sistema odma Goli Otok. Danas nebi falilo malo takvog reda samo što bi svi odreda morali u prdekanu.

Jugo, nećeš još dugo

BEZ previše sentimentalnosti, otišla je Jugoslavija u istoriju bespuća Interneta - od kraja marta prestao je da funkcioniše i internet-domen .yu. Ali, daleko od toga da je s njim nestalo i ime bivše države. Isključivo se zadržalo - u Srbiji.
Bez ulaženja u odavno prežvakane priče i dileme da li su Srbi najjugonostalgičniji od svih naroda i narodnosti SFRJ, pokušali smo da pobrojimo šta se sve u našoj zemlji, punih sedam godina posle zvaničnog ukidanja njene potonje „verzije“, SR Jugoslavije, i dalje zove po dotičnoj. Brojke i poređenja sa Hrvatskom ili Crnom Gorom, čini se, govore mnogo više od citata sociologa i psihologa...
Krenimo od - biznisa. Samo u Agenciji za privredne registre pronašli smo 47 preduzeća koja, na ovaj ili onaj način, „furaju“ famozno - „jugo“. Uz neke stoji i odrednica da su u stečaju ili pred likvidacijom. Ali i dalje traju, recimo, „Jugoslavijaprojekt“ i „Jugoslavijapromet“, „Jugoservis“ i „Jugostil“, „Jugostroj“ i „Jugosirovina“... Tu su čuveno „Jugoslovensko rečno brodarstvo“, Hotel „Jugoslavija“, „Ju-biznis centar“, „Jugoslovenska revija“ pa i - „Zadružni savez Jugoslavije“!
Nacionalni avio-prevoznik još se zove „Jat“, mada je svojevremeno postojala ideja da dobije neko „srpskije“ ime. Od ustanova kulture, naziv nisu menjali naši „brendovi“: Muzej istorije Jugoslavije, Jugoslovensko dramsko pozorište, ni Muzej jugoslovenske kinoteke.
Slična pretraga u Crnoj Gori daje
samo dva rezultata („Jugopetrol Kotor“ i „Jugošped“) a u Hrvatskoj nijedan.
Nekadašnji dečaci i devojčice koji su bili imenjaci velike zemlje sada su, uglavnom, ljudi sa sedim vlasima na glavi. Na „Fejsbuku“ smo pobrojali oko 1.100 Jugoslava i svega tri Jugoslavke. Većina ih živi u Srbiji, mada ih ima širom sveta, i - svi su punoletni. Broj korisnika ove društvene mreže koji se odazivaju na Srbislav je desetostruko manji (101), ali zato Hrvoja ne fali: njihov broj se meri hiljadama...
Malo pre internet-domena, u istoriju je otišao i „jugo“. Poslednji „koral“, pod rednim brojem 794.428, sišao je sa trake u Kragujevcu 11. novembra 2008, ali četvorotočkaš ne prestaje da nervira vlasnike širom planete...
Nedavno je „jugovu“ propalu američku odiseju na veliku scenu vratila knjiga „Jugo: uspon i pad najgoreg automobila u istoriji“, autora Džejsona Vuića, u kojoj se govori o propasti „jugoslovenskog posla veka“. Ponos naše auto-industrije i dalje se može videti na srpskim drumovima, ali i u SAD. Tamo se nekada davao džabe uz kupljeni „pravi“ automobil, a sada košta oko 500 dolara...
Na kraju, da ne zaboravimo dugouhog lovačkog psa koji i dalje bezbrižno lovi zečeve i lisice, od Vardara pa do Triglava. Šta bi jugoslovenski planinski gonič mislio o sebi da zna da zemlje po kojoj je dobio ime - više nema?

UDRUŽENJA I STRANKE
DILJEM bivše Jugoslavije postoje udruženja koja se bore za povratak „starih vrednosti“. Imamo, tako, Generalni konzulat SFRJ u Tivtu, pa „Teritoriju četvrte Jugoslavije“ u Subotici, a nedavno je u Zagrebu osnovan Savez Jugoslovena, koji će se boriti da se ta nacionalnost vrati na sledećem popisu.
Većina stranaka - poput Jugoslovenske levice, Saveza komunista Jugoslavije, Nove komunističke partije Jugoslavije - nestala je u preregistraciji partija. Pojavila se, krajem prošle godine, ideja da sve ove stranke stanu pod jednu, na čijem će čelu biti Josip Joška Broz, Titov unuk, ali je ta priča prilično utihnula...

JUGOAMERI
NA poslednjem popisu, 2002. čak 1,08 odsto žitelja Srbije (bez Kosova) izjasnilo se da su - Jugosloveni. Brojkom: 80.721. U Crnoj Gori ih živi 1.860 (0,3 odsto), u Sloveniji 527, u Makedoniji - nijedan, dok su na hrvatskom popisu strpani među „ostale“, pa im se broj ne zna.
„Najjugoslovenskija“ zemlja je, ipak, SAD: prema popisu iz 2000. godine, „preko bare“ živi čak 328.547 Jugoslovena!

SFRJ je majka i domovina svih poštenih ljudi koji i danas žive na prostorima južnoslovenski plemena.
U SFRJ radnik je bio cjenjen, a lupeža je čekala motka.
SFRJ je vanvremenska jedinica za mjerenje standarda života poštenih ljudi.