egijevo zakucavanje: Nokia on silent
Ekskluzivno o svim zanimljivostima iz tabora Partizana u Tel Avivu za Kosarka.rs pisao je Vladan Tegeltija.
objavljeno danas u 13:39; autor: Vladan Tegeltija
Da li je uvek jutro pametnije od večeri? A veče je bilo za nezaborav, poput onog prošle godine u Malagi, nedavno posle Panatinaikosa u Atini… da se ne vraćam sada na Bolonju i Carigrad 1992. godine.
Malo sam spavao pošto sam do kasno (odnosno rano ujutro) radio u foajeu hotela, ali se tu imalo šta videti. Igrači su do ponoći bili u krevetima, posle večere, ali je malo ko odmah utonuo u san. MVP prvih četvrtfinalnih mečeva, Dule Kecman, kratko je bio sa svojom lepšom polovinom i njenom drugaricom, koje su doputovale preko Atine i u obližnjem su hotelu. Njih dve, uz dva rukometaša iz Šapca (igraju ovde), kojima je komšija Rašić nabavio karte (neprocenjiva vrednost u Izraelu), bodrili su Partizan u Jad Elijahu, uz Zufera Avdiju, Miću Berića, Mićka iz “Dobrile” nekolicine prijatelja kluba.
Tu mi rekoše i jednu zanimljivost da kada Kecman postigne prvi koš na utakmici, Partizan dobija. Ono što mene plaši, po statistici, da nijedan tim koji je napravio brejk u četvrfinalu u prvom meču nije otišao na F-4.
Svi su čuli za euforiju po Srbiji, poruke im stižu non stop, ali su svesni da je Makabi i dalje favorit i da može da spoji tri pobede.
A kad smo već kod sms poruka, među prvima je stigla iz Francuske, u stihu uz čestitke svima, od nekadašnjeg saigrača Stevana Miloševića. Slavko Vraneš je prenosi svima u busu.
Na mini proslavu mogli su samo par prijatelja uz predsednika Danilovića i direktora Todorića. Vujošević je sa svojim saradnicima već posle večere u sobi krenuo u analizu meča i pripremu drugog. Duletovi saradnici Vlada i Gliga narezivali su na disk segmente za analizu, dr. Maksić i fizio Šapina radili vizitu i masaže. Čeka se veče za sud o stanju kapitena.
Uoči meča igrači Makabija uručili su poklone Vujoševićevim pulenima, od sponzora kluba, Elektre. U svlačionici po okončanju meča, kada su kutije otvorene, umesto slatkiša kako se nagađalo, mini dvd plejeri. Deca, kao deca, iskreno se obradovala, a kondicioni trener Radonjić svoj poklonio fizioterapeutu Šapini za rođendan. Vraneš se šali, da su hteli da ih podmite, ali kasno otvoriše kutije. Teško da će im nešto slično dati i u četvrtak.
Doručak je bio po izboru. Kecman daje izjave na recepciji kolegama u zemlji. Probudio se u devet, prirodno, a i noćas nije puno spavao, gledao snimak Barsa - Real. Ode u sobu sa novinama od utorka, koje su stigle sa onima što dođoše pred meć. Vujošević takođe daje izjave, a potom ode u grad sa Zufer Avdijom, koji se ne odvaja od naših kao i svaki put u Izraelu. Oni van tima, koji nisu imali posla, odoše rano do svetog grada Jerusalima, gde je na hodočašću i Dejan Tomašević.
U hotel ulazi sa malom bebom Stefon Lazme. Ode sa Veselim na piće u neki od obližnjih restorančića na plaži ispred hotela. U dva je ručak, potom odmor, sastanak, šetnja, užina, pa trening u terminu odigravanja utakmice u četvrtak. U hotelu ekstra ljubazni, šef sale Argentinac, obožava Danilovića, sa Duletom priča na italijanskom, ma sve stvori što zažele za obroke, a razume se i u košarku. Vozač autobusa traži zastavicu Partizana, za portira, prvu je već nakačio na šoferku, uz Realovu, Barsinu i atinskih velikana.
O utakmici i povratku sa minus 21, sve je već rečeno. Kecman MVP kola, Bo dabl-dabl sa 12 poena i najvise skokova 10, ali i šest asistencija. Marić je bio stalno udvajan, pa i pod trojicom, bez lakih poena, sa 11 iznuđenih faulova, dosta povratnih lopti što je ovoga puta kažnjeno sa 13 trojki uz 50 % šuta, uz samo dva pokušaja više unutar linije 6,25 (takodje 50 %), nego van nje. Roberts i Veseli takođe dvocifren indeks, a statistika ne može da prikaže uvek sve, poput važnosti slobodnih Brace Miloševića. Ipak indeksni zbir posle 60:28 na poluvremenu za Makabi, na kraju je preokrenut u 106:81 za Partizan, koji je ispravio i skakački deficit.
Na početku meča videli smo velike zastave sa natpisom “NE, OVO JE NAŠA KUĆA” i slične, ali i “bežaniju” dvadesetak sekundi pre poslednjeg zvuka sirene. Graknu oni katkad, ali nije to kao u nas, mada mnogi koji se prse nekim velikim Grobarstvom, pogotovo iz Beograda i okoline, debelo bi trebalo da se postide posle samo nekoliko stotina ljudi, ali onih pravih, u Pioniru u subotu na ispraćaju za Izrael protiv Širokog.
Izraelci su u šoku, ali su dostojanstveno podneli poraz. Geršon je rekao igračima da će igrati još četri meča, da serija neće biti kratka, a oni opet uzvratili da će igrati još tri meča?! Samo ne rekoše ko će posle ta tri meča u Pariz. Svi ističu da Partizan ne može više tako da služi šut spolja, kao u utorak, da su najgori tim Evrolige u tom segmentu, te da je bilo dosta sreće, uz sve slabosti žutih.
B
ilo kako bilo, ili šta god da bude, Partizan je potvrdio da je ponos Srbije, ali zaslužuje li Srbija i svi oni koji se sada busaju, Partizan? Od onih koji su želeli da ga izbace iz Pionira ili zabrane sponzorima da ulažu zbog jedne pesme, koji su prozivali i Danilovića i igrače, do onih koji dolaze samo četvrtkom ili u Arenu. Zamislite paradoks, da se Partizan više raduje drugoj utakmici u Areni, nego što priča o Parizu, jer će tako moći da isplati dugovanja igračima i ostalima u klubu?! Razmislite o tome pre nego što počnete da me “pljujete” kada kažem da NE ZASLUŽUJE. http://kosarka.rs/main.asp?dir=news&newsid=3062
Prijavite se
Registruj se
FAQ
Pretraga
