Citiraj:
Које право имају предсједник Србије Борис Тадић, парламент Србије, САД и европски интелектуалци да прогласе Србе у БиХ за кривце за масакр над чак 8 000 муслимана - пита "Глобал рисерч" и наводи да "Тадићева резолуција" и апел интелектуалаца игноришу резултате истраге коју је обавио Документациони центар Републике Српске (РС) у септемберу 2002. године након година рада и истраживања.
"Сребреница је била важна да би била умијешана Србија у Дејтонске преговоре као заступник Републике Српске. Са оптужбом о масовним егзекуцијама у Сребреници и међународном потјерницом за Караџићем и Младићем предсједник Милошевић преговарао је у њихово име" - стоји у тексту који потписује Џорџ Памфри.
Историја ће, наводи он, показати да ли је то била политичка грешка која је повезала судбину Срба у БиХ са Србијом. У сваком случају, то је помогло свјетском јавном мњењу да се ојача стратешка идеја о умијешаности свих Срба у било које недјело Србина појединца.
Анализа Документационог центра РС повучена је из оптицаја под притиском тадашњег ОХР-а, јер није потврђивала налазе САД, Хашког трибунала и ЕУ - наводи се у тексту.
Под притиском Хашког трибунала и ЕУ предсједник Србије Борис Тадић припрема сада резолуцију у којој тражи од парламента да призна "кривицу" Србије за "масакр у Сребреници" током грађанског рата у БиХ и прогласи овај масакр за геноцид.
У анализи канадског Центра за истраживање глобализације "Глобал рисерч", под насловом "Масакр у Сребреници: анализа историје и легенде", наводи се да су у апелу Тадићу и парламенту Србије интелектуалци из ЕУ, САД и Канаде позвали предсједника Србије и парламент да не усвајају ту резолуцију.
"Није на Србима у Србији да преузимају кривицу за дјела које сами нису починили или да проглашавају Србе у Босни кривим" - наводи "Глобал рисерч" коментаришући тај апел, уз оцјену да "још нема доказа да су српске снаге, након заузимања Сребренице, масовно погубиле 8 000 муслимана".
У апелу предсједнику Србије Борису Тадићу, који су потписали страни и српски интелектуалци, који ће ускоро бити објављен, захтијева се да предсједник размотри поново стављање резолуције у парламентарну процедуру која ће "третирати масакр у Сребреници у јулу 1995. као карактеристичан догађај рата у БиХ, и то чинити језиком који се може интерпретирати као српско прихватање одговорности за геноцид".
" Међутим, апел интелектуалаца такође прави историјску грешку - оцјењује "Глобал рисерч" и објашњава: "Све до данас сви који су тврдили да се догодила масовна егзекуција то нису доказали, па ипак апел неоправдано признаје да се масовна егзекуција догодила, па чак и траже, ако не и оправдавају, бар да релативизују важност онога што претпостављају да се десило".
У Памфријевом тексту наводи се да постоји правни аспект блиско повезан и са "Тадићевом резолуцијом" и апелом интелектуалаца. Почетна тачка обје стране јесте потврђивање да се масакр заиста догодио. Али, ни Југославија ни Србија нису умијешане у оно што се догодило у Сребреници.
"Од самог почетка грађанских ратова који су разбили Југославију било је јасно да су ти ратови усмјерени против Срба. У било којој фази распада Југославије локални Срби били су мета - зато што су Срби, без обзира да ли се то дешавало у Крајини у Хрватској, у БиХ или на Косову" - пише Џорџ Памфри.
У тексту се истиче да за посљедњих 15 година Хашки трибунал стално покушава да припише масовну егзекуцију Србима "са мало или нимало успјеха", па се с тим циљем врши притисак на Владу Србије да призна ратни злочин са којим Србија нема никакве везе.
Памфри тврди да "постоје политичке снаге, посебно у земљама гдје се говори њемачки језик, које се свете Србима, не само зато што су се супротставили њиховим освајањима кроз историју, и што су били на побједничкој страни у оба свјетска рата, већ и због српске инцијативе и српског интереса да се уједине јужни Словени и створе Југо-Славију, и то преко религијских линија".
Према његовој оцјени, "Њемачка је могла да се отараси стигме као бивша нацистичка земља само ако створи за свјетско јавно мњење једну нову групу која ће бити стигматизована горе од нациста".
Очекује се да српска "кривица" замијени "њемачку кривицу", која датира још од Другог свјетског рата.
Зато су Срби оптужени да су погубили 8 000 људи, а њемачки политичари упоредили су то са Аушвицом - наводи се у тексту.
Као доказ за своју тврдњу Памфри наводи да је у мају 1999. године њемачки суд осудио помагача Гестапоа Алфонса Гуцфрида на десет година затвора због саучесништва у убиству 17 000 Јевреја, док је истог мјесеца њемачки Врховни суд потврдио пресуду Николи Јоргићу од 13 година затвора за "геноцид" над 30 босанских муслимана?!
Зашто нема повика на овај историјски ревизионизам? Зашто влада Србије учествује у овоме - стоји у чланку у "Глобал рисерчу".
Хашки трибунал је цијелу репутацију изградио на тези да су Срби, није важно који - било у БиХ или Србији - починили геноцид у БиХ. Сребреница је њихов "доказ". Сада - када Трибуналу истиче мандат - они желе да оду "уз звуке труба", а та им је могућност сервирана на тацни када је ухапшен Радован Караџић.
Током 15 година након дешавања у Сребреници Трибунал није успио да прикупи довољно доказа да поткријепи било геноцид било масовно погубљење око 8 000 људи, па врши притисак на Србију да изађе званично са декларацијом "mea culpa". У замјену за сарадњу Влада Србије "биће узета у разматрање" за евентуално чланство у ЕУ и НАТО.
"Али, има једна мала зачкољица: једном када се усвоји декларација она се не може повући, а небулозна обећања која су дата Београду управо су то - само обећања и ништа конкретно" - закључује се у тексту у "Глобал рисерчу".
Prijavite se
Registruj se
FAQ
Pretraga
