banjalukaforum.com

Снимак радио-везе који је Војни суд у Београду предао Тужилаштву за ратне злочине Србије доказ је да је Ганић руководио масакром у Добровољачкој. Он издаје ову команду: "Наређење за све јединице, сва покретна возила непријатеља уништити. Припремити запаљиве смјесе и све палити. Блокирати јединицу и одмах по њима. Обарајте стабла да се не могу ни милиметра макнути. Нема прилаза УНПРОФОР-овим возилима док предсједник Aлија Изетбеговић не буде у Предсједништву. Одмах заробити све. Нека све јединице које су близу Добровољачке дејствују по овој војсци".

http://www.dnevniavaz.ba/dogadjaji/teme/ekskluzivno-na-britanskom-nalogu-za-hapsenje-jos-17-patriota/komentari

Nema nama vise zajedno. Polako da se rastajemo. Ne vidim drugog izlaza...

Sve su ovo prljave igre kolonijalisticke kraljevine zla engleske i cetnicke veliko-srpske krune.

Jao kakav naslov. Kakav tekst, kakvi komentari...
Citajuci ovo, shvatam da mi vise ne mozemo naci nikakav zajednicki jezik sa ovim Muslimanima. Ljudima je stanje uma takvo da vise nema sanse da se sa njima moze i pricati, kamoli sta drugo.
Nema nama vise zajedno. Polako da se rastajemo. Ne vidim drugog izlaza...

kao da je nekad postojao nekakav drugi izlaz,pa 18 godina se tapka u mjestu.

otkud nekom pravo, kao ovome alkalaju koji je neki qujac ove zajednicke drzave da on nesto osudjuje i prica,bas bi isto tako pricao da je neki srbin uhapsen,bi malo morgen.

да је ухапшен Србин то би био ПОТЕЗ ЗА ПОХВАЛУ и свима би била пуна уста правде, толеранције и суживота.
Стварно је срамота што ови наши сад не трубе тако и не причају.. него ћуте као хиње праве.

Није више само Р. Српска.

Nego ja se prije svega brinem za one studente sa ganicevog fakulteta, nece djeca uspjeti poloziti ispite u roku, jer glavni profesor fali.

http://www.glassrpske.com/vijest/2/novosti/36227/cir/U-napadu-ucestvovali-ljudi-od-povjerenja-koje-je-izabrao-Ganic.htmlУ нападу учествовали људи од повјерења које је изабрао Ганић
Datum: 05.03.2010 22:00
Autor: Вања Штрбац

БAЊA ЛУКA - За то што се десило у Добровољачкој, по мом мишљењу, одговорни су Ејуп Ганић и Хасан Ефендић. Послије тих догађаја контактирао сам са генералом Aлександром Васиљевићем и рекао му да су они полудјели и да је Ганић себи увртио у главу да је већ постао предсједник, јер Aлије Изетбеговића више нема.

Изјавио је то у исказу пред истражним органима Војног суда у Београду први ратни министар полиције РБиХ Aлија Делимустафић 29. јануара 2002. године.
Предмет "Добровољачка", послије гашења Војног суда, преузело је Тужилаштво за ратне злочине Србије, које је наставило рад на њему. На основу потјернице овог тужилаштва у Лондону је ухапшен Ејуп Ганић.
Делимустафић је приликом свједочења о догађајима у Добровољачкој улици у предмету "Ејуп Ганић и други" истражном војном судији и тужиоцу 6. марта 2003. године казао и то да Јука Празина није учествовао у акцији у Добровољачкој улици, јер су у њој били "само људи од Ганићевог повјерења".
- Јука Празина није учествовао у овој акцији, јер је он био ситан криминалац, а у овој акцији су учествовали људи од повјерења које је изабрао Ејуп Ганић. Јука је тада држао Aлипашино поље и Добрињу. Чак није могао доћи ни у град, који је држао Исмет Бајрамовић Ћело, замјеник Керима Лончаревића - казао је Делимустафић.
Рекао је да је цијелу акцију водио Заим Бацковић, који је сједио у Предсједништву РБиХ.
- Цијелу ову акцију водио је Заим Бацковић звани Заги, тада помоћник команданта за Територијалну одбрану. Он је координисао наредбе из Предсједништва РБиХ преко токи-воки уређаја. У тој канцеларији у Предсједништву Бацковић је сједио заједно са Ејупом Ганићем, Стјепаном Кљујићем и Хасаном Ефендићем док је трајала акција у Добровољачкој и тако су водили цијелу акцију - испричао је Делимустафић.
- Знам да је Заги касније постао министар правде, а и сада је на некој функцији. Иначе, Ејуп Ганић и Заим Бацковић су поријеклом Санџаклије - додао је он.
Делимустафић је рекао да је у нападу на колону ЈНA директно учествовао и Керим Лончаревић, командант војне полиције.
- Лончаревић је био командант војне полиције за цијелу државу, сада је директор "Енергопетрола", иначе је рођак Aлије Изетбеговића - казао је Делимустафић у исказу од 6. марта 2003. године у Војном суду.
Рекао је да су колону ЈНA у повлачењу у Добровољачкој напали припадници "Зелених беретки", које су биле у саставу Територијалне одбране.
- Командант "Зелених беретки" био је Емин Швракић. Ту су били и други припадници ТО обучени у маскирне униформе. ТО је командовао Хасан Ефендић, а његов замјеник био је Јово Дивјак - рекао је Делимустафић.
Он је казао и то да је Добровољачка улица била у надлежности СУП-а Стари Град.
- Добровољачка је била у надлежности полиције Стари Град, чији је начелник био Бакир Aлиспахић, односно он је био надлежан за цијели град, а за Стари Град, гдје је била команда, био је надлежан Енес Бездроб. Припадници МУП-а у Добровољачкој имали су плаве униформе са петокраком, а исто тако су били обучени и припадници резервног састава - казао је Делимустафић.
Делимустафић је у свом свједочењу од 29. јануара 2002. године рекао да су за оно што се десило у Добровољачкој улици одговорни Ејуп Ганић и Хасан Ефендић.
- Пар мјесеци прије Добровољачке улице оружје из Фалетића некако је отишло на Пале, због чега је Територијална одбрана Старог Града била огорчена на Кукањца. Неповјерење је расло, а кулминирало је искључењем воде и струје Команди Друге Војне области од стране "Зелених беретки". Иначе, Територијална одбрана је била подређена Предсједништву, у које сам повремено као члан Владе одлазио да реферишем - рекао је Делимустафић.
Он је додао да је дана 2. маја 1992. године Aлија Изетбеговић задржан на аеродрому по повратку из Лисабона, послије чега је пребачен у касарну у Лукавици.
- Након тога Предсједништво БиХ засједало је у сталном сазиву, а почеле су расти тензије у граду. Ја сам онда позвао Фикрета Aбдића, који је био члан Предсједништва, да се обрати народу да смири напетост, што је он и учинио. Извјесно вријеме потом и сам Aлија Изетбеговић из Лукавице се путем телевизије обратио народу, суспендовао је Фикрета Aбдића и именовао Ејупа Ганића за предсједника Предсједништва док се он не врати - свједочио је Делимустафић.
Он је казао да је 3. маја 1992. године Ејуп Ганић формирао "Одбор за размјену предсједника државе и команданта Друге војне области".
- Ганић је био у улози врховног команданта војске, као предсједник Предсједништва, док су Хасан Ефендић, Сефер Халиловић, Мустафа Хајрулаховић звани Талијан, Заим Бацковић звани Заги и Јован Дивјак, као и Фикрет Муслимовић и Керим Лончаревић, били његови помоћници. Штаб је дежурао у Предсједништву стално, с тим што су у Предсједништву били Ејуп Ганић и Хасан Ефендић, док је Заим Бацковић Заги управљао из Предсједништва оперативно теренцима, Хајрулаховићем који је руководио свом оперативом, береткама и Патриотском лигом, а помагали су му Дивјак, Сефер Халиловић, Керим Лончаревић, а све вријеме са Ганићем у Предсједништву је био син Aлије Изетбеговића, Бакир Изетбеговић - испричао је Делимустафић.
Рекао је да су се сви преговори у вези са размјеном одвијали у присуству међународних посматрача, генерала Мекензија и других.
- Све у вези са размјеном Aлије и Кукањца организовао је и радио Ејуп Ганић са својим људима, које је он поставио. Размјена је била акција којом је руководило Предсједништво, док је МУП имао задатак да одржава јавни ред и мир. Никакве посебне задатке МУП није добио у вези са размјеном, обезбјеђењем колоне, која је требало да крене испред Команде и иде за Лукавицу - навео је Делимустафић.
У нападу на колону војника ЈНA у Добровољачкој улици, 2. и 3. маја 1992, убијена су 42 и рањена 73 војника и официра ЈНA. Тада је било заробљено 215 припадника ЈНA, који су били изложени психичком и физичком злостављању. Према изјавама свједока, у нападу на колону учествовали су припадници ТО и тзв. Зелених беретки и Патриотске лиге, као и више самосталних наоружаних група.
Србија је расписала потјерницу за 19 држављана БиХ осумњичених за овај злочин. Међу лицима са потјернице су Ејуп Ганић, Стјепан Кљујић, Мустафа Хајрулаховић Талијан, Заим Бацковић, Јован Дивјак, Хасан Ефендић.
Снимци

Међу доказима о злочину налазе се и снимци разговора радио-везом на којима Ејуп Ганић командује свим јединицама да изврше напад на колону.
- Наређење за све јединице: сва покретна возила непријатеља уништити! Припремити запаљиве смјесе и све палити! Блокирати јединицу и одмах по њима. Обарајте стабла да се не могу ни милиметра макнути. Нема прилаза UNPROFOR-овим возилима док предсједник не буде у Предсједништву. Одмах, одмах заробити све! Нека све јединице које су близу Добровољачке дејствују по овој војсци - гласило је наређење.
На другом снимку Заим Бацковић Заги издаје наредбе из Предсједништва.
- Свим јединицама - Извршна команда, људи. Из Врховне команде ТО БиХ, Заги вам говори, не могу возила пролазити, блокирај то, блокирај. Најближа јединица Добровољачкој - блокирати улицу. Заги овдје - говори он.

(Наставиће се)

Главни тужилац Тужилаштва БиХ Милорад Барашин рекао је да ће случај "Добровољачка" бити окончан у Тужилаштву БиХ за неколико мјесеци, али да не зна хоће ли бити оптужнице у том предмету.

Барашин је истакао да је БиХ прије Србије започела истрагу о случају "Добровољачка" и да је "у овом тренутку право на страни БиХ".

"Постоји правно правило - ко први у времену, јачи у праву. Ту ће се примијенити одређене конвенције и мислим да је у овом тренутку право на страни БиХ", рекао је Барашин за "Независне новине".

Барашин је навео да истрага о случају "Добровољачка", која је покренута 2006. године, до сада није завршена јер је ријеч о предмету "који није једноставан и небитан да би могао да буде окончан за неколико дана или мјесеци".

Он је појаснио да ће предмет "Добровољачка", на којем је до сада радио међународни тужилац Филип Алкок а који је напустио БиХ, сада преузео домаћи тужилац.

"Колега који добије тај предмет треба само да ишчита предмет, да одради одређен број доказа и да оконча тај предмет. Временски не могу рећи кад ће то бити завршено", додао је Барашин.

Daj Bože da ga isporuče Srbiji jer ovi naši mulci od tužilaca ni ne pomišljaju da podignu optužnicu protiv njega

Ovaj zlocinac Zagi je napravio Deeeena, mega metroseksualca. To vam dovoljno govori o kakvim genima je rijec.

EJUP Ganić je glavni krivac za masakr nad vojnicima i oficirima JNA u "Dobrovoljačkoj ulici".
Kratko i odsečno, general JNA Milan Aksentijević u ispovesti za "Novosti" opisuje kao neposredni učesnik i svedok tragični događaj u sarajevskoj ulici, maja 1992. godine.
Aksentijević, kome je 75 godina i živi u Sloveniji, i danas se seća što se događalo pre, za vreme i posle izvlačenja vojske iz Sarajeva. On je uveren da će Ganić, član ratnog Predsedništva BiH, koji je 2. i 3. maja 1992. zamenjivao Aliju Izetbegovića, ostati upamćen kao "najkrvaviji" predsednik u istoriji BiH.
U vreme ovih događaja, naš sagovornik je bio pomoćnik komandanta Sarajevske armijske oblasti JNA za moral i političko-pravna pitanja, ali je smenjen na insistiranje muslimanskih političkih vođa u BiH jer je u "komandi sarajevske oblasti bilo previše Srba". Ubrzo posle toga, postavljen je za šefa tima za saradnju sa Unproforom, koji je ulazio u BiH.
- Vojnu kolonu u Dobrovoljačkoj ulici napale su snage teritorijalne odbrane BiH, Ganićevi ljudi, "zelene beretke" i "patriotske lige". Doslovno, "spržili" su 33 vojnika JNA u koloni. Nisu dozvolili ni dolazak sanitetskih službi da se pomogne ranjenicima. Ljudi su ležali, niko nije smeo da im priđe - seća se general. - Da bi se videlo kako će JNA reagovati, prethodno su, 2. maja, napali Dom armije, gde su prebili trojicu vojnika i dvojicu starešina. Vojska je reagovala, a na tu reakciju su u zasedi čekali oni koji su želeli rat, odnosno Ganićeva ekipa.
Aksentijević se živo seća kako je Ganić za komandovanje u borbama koristio čak i televiziju i radio.
- Govorio je kako nailaze tenkovi, kako treba da se sa tim stane i kako JNA ne može tako da se ponaša, a ja se uključujem u program i govorim "gospodine Ganiću, pustite struju i vodu u kasarnu, telefonsku vezu generalu Kukanjcu, jer nema smisla da ginemo u Sarajevu" - svedoči general. - Sve je to bilo smišljeno, prljavi propagandni rad u Ganićevoj režiji.
Naš sagovornik podseća da je sa Ganićem pregovarao u zgradi PTT inženjeringa, gde je bila komanda Unprofora i to - pred generalom Mekenzijem.
- On je sve vreme, iako smo tražili da puste vojnike i starešine iz kasarne u Lukavici da izađu, govorio: "Ne, ne, ne. Mi ne priznajemo dogovore Izetbegovića sa Kukanjcem. Alija mora da bude pušten, pa ćemo razgovarati." Sumnjao sam i tada da žele da nas likvidiraju
čim pustimo Izetbegovića. To se kasnije pokazalo i kao tačno.
Kukanjac je, procenjuje Aksentijević, uvideo da hoće da ga uvuku u zamku i zato je tražio da Izetbegović dođe sa dvadesetak motornih vozila iz Lukavice i da se u njih ukrcaju ljudi u komandi iz kasarne "Viktor Bubanj". Mekenzi je tada izjavio da ne može da garantuje bezbednost, ali Izetbegović jeste. Tvrdio je da vojska neće biti napadnuta, jer je on predsednik. Međutim, Ganić je, videvši da su se u kamione ukrcalali vojnici i starešine, držao kontrolu nad onima u zasedi. Kukanjac je naredio da vojska ne sme da puca i verovao je Izetbegoviću.
Aksentijević kaže i da je bio prisutan kada je komandant Unprofora general Filip Morion obavestio svog zamenika, generala Mekenzija, da će biti napadnuta kolona. Rekao mu je i da Ganić ne priznaje dogovor, ne garantuje bezbednost i da neće dozvoliti da kolona JNA kroz Sarajevo prođe mirno.
- Tada Mekenzi trči kod Izetbegovića i pita ga: "Da li da slušam vas ili vašeg zamenika?" Izetbegović je ponavljao da garantuje bezbednost. Mekenzi je to prihvatio jer je verovao i Izetbegoviću i Kukanjcu. Epilog se zna. Kolona je, odmah nakon što je prošlo prvo vozilo Unprofora u kojem su bili Izetbegović i Kukanjac, presečena i počela je pucnjava u ljude. Vojnike su izvodili iz kamiona i naređivali im da legnu, a potom su pucali u njih.

PROTEST MRŽNJE
ZLOČINCI, ubice, krvnici-odzvanjalo je u petak Sarajevom tokom protesta ispred zgrade ambasade Srbije, koje su organizovali bivši ratni drugovi Ejupa Ganića. Poruke mržnje usmerene prema Srbiji i predstavnicima RS u zajedničkim organima BiH, odašiljali su gradom učesnici protesta. Uz ogromne mere obezbeđenja, okupljanja ispred dva diplomatska predstavništva, srpskog i britanskog, protekla su bez većih incidenata. Atmosfera se podgrejala ispred ambasade Srbije kada su okupljeni pokušali da probiju policijski kordon i dođu do zgrade. (D. R. Š.)

ZAMENIK
MI smo sklonili, a ne uhapsili Izetbegovića - podseća Aksentijević kako je Ganić dobio priliku da zameni Izetbegovića. - Aliju smo sklonili, jer je naša obaveštajna služba imala informaciju da muslimani žele da ga ubiju i da za to optuže JNA i Srbe.