Е ови га претјераше. Бања Лука има на стотине линости, људи који су нешто за живота урадили, иза себе оставили траг, задужили Бања Луку, свој завичај и који заслужују да се по њима нешто именује, улица, алеја, парк.
И који су препуштени забораву, јер у овом времену ријалитизације и када лоботомирана гомила чека шта ће "дубокоумно" Карлеуша поручити, у тако постављеном систему вриједности ти и немају шансе.
Ова прича је испроституисана, ријалитизована, разумијемо и да је отац скрхан болом, да је и доживио емотивни слом, разумијемо и да је стању опсесије, да тражи, вјероватно и ирационално, неку истину и правду.
Но то се отело, људи када изгубе најмилијег оплакују га, ожале, неће то искористити као повод за митинговање.
А овдје имамо митинговање, гдје један грлато диригује масом "ко смо ми" а присутна грла, једна безлична маса, хорски одговара "правда за Давида", или "идемо до краја" а присутна грла хорски одговарају "идемо", перфоманси карактеристични за навијачке скупине, или разуздану гомилу као на Максимиру када малоумни Џое Ђимунић започиње "за дом" а присутна грла хорски одговарају "спремни".
У реду, то су навијачке скупине, али овдје имамо такво понашање својствено чопору мотивисано личном трагедијом. У почетку то бјеше гротексно, сада је болесно.
И човјек помисли да не могу посрнути ниже у каљугу кад ово;
....
Ако је зајебанцију у покушају, говори о морбидности зајебаната, ако су озбиљни, онда је то већ озбиљно помрачење ума. И тај криви сат нешто симболизује, и Трг Крајине се зове баш тако јер и он је симбол Крајине, и по њему је Бања Лука препознатљива.
А шта тек рећи ако неки гледају благонаклоно на овакву изопаченост? Пада ми на ум само једна ријеч. Лоботомија.
Prijavite se
Registruj se
FAQ
Pretraga
