banjalukaforum.com

Kao što naslov kaže, šta su i kakva je razlika izmedju njih i akcija.

_________________
http://www.codebluestudio.com

mogao bih da ti pisem,al evo struka kaže:



Izvor: pbz.hr

[/quote]

_________________
PFC

trebao si da skratis to ili da objasnis covjeku prosto razumljivo.

_________________
...korak izmedju ekstaticne vizije i gresne pomame cesto je neznatan

To gore sam i ja mogao izguglati, ako mozes prevesti na srpski. I na koji nacin se obveznice prodaju etc.. naime dobijaju se od drzave, da li to znaci iz centralne banke ili kako ? Da li se prodaju kod brokera kao akcije i da li sve brokerske kuce rade sa njima ili samo odredjene? Znaci ukoliko ulozim u neko preduzece, nemam pravo na dividendu nego samo na potraznju ulozenog kapitala + kamatu ?

_________________
http://www.codebluestudio.com

nemas dividendu, ali nemas ni rizik poslovanja. s tim da ugovorena kamata treba biti veca od bankarske.

_________________
...korak izmedju ekstaticne vizije i gresne pomame cesto je neznatan

OBVEZNICE

Obveznica predstavlja hartiju od vrednosti kojom se izdavalac obavezuje da će donosiocu isplatiti određenog dana iznos naznačen u obveznici sa kamatom ili drugačije ako je tako predviđeno. Obveznice predstavljaju veoma značajan oblik prikupljanja slobodnih novčanih sredstava u savremenim privrednim odnosima u cilju finansiranja proširene reprodukcije. Pošto izdavanje obveznica zahteva visok stepen stručnosti i dobro organizovanu tehniku emisije, bankarske organizacije najčešće izdaju obveznice u tuđe ime i za tuđ račun.

Postoje tri načina emisije obveznica : upisivanje obveznica ili supskripcija, stalna prodaja obveznica i slobodna prodaja obveznica.

Obveznice mogu da budu sa fiksnom ili promenljivom kamatom. U praksi se smatra da su kamatna plaćanja sigurna ako su kod industrijskih preduzeća tri puta pokrivena profitom a kod preduzeća elektroprivrede dva puta.

Obveznice prema trajanju kreditnog odnosa, dele se na:

* Kratkoročne
* Srednjoročne
* Dugoročne

Prema subjektu koji ih izdaje obveznice se dele na:

* Obveznice koje izdaje javni sektor
* Obveznice koje izdaje privatni sektor

Sa stanovišta osiguranja potraživanja, obveznice se klasifikuju na:

* neosigurane i
* osiguranje obveznice.

Prema načinu učestvovanja u dobitku preduzeća, na:

* obveznice sa finansijskom kamatom
* dohodovne obveznice i
* participirajuće obveznice.

Prema vremenu otkupa, dele se na:

* obveznice po isteku roka i
* obveznice pre isteka roka.

Prema načinu njihove amortzizacije klasifikuju se na:

* obveznice sa jednokratnim dospećem
* obveznice sa višekratnim (serijskim) dospećem.

_________________
I am my alter ego,
I am subconsciously,
In depth but also shallow,
Or somewhere in between.

AKCIJE

Akcija ili dionica predstavlja jedno od sledeća dva značenja:

* udio koji svaki učesnik u akcionarskom društvu ima u imovini društva (njegov osnovni udio);
* isprava pomoću koje njen vlasnik stiče pravo učešća u raspodjeli dobiti akcionarskog društva (dividende).

Osnovni kapital društva podijeljen je na akcije čija je najniža nominalna vrijednost određena zakonskim propisima. Maksimalna nominalna vrijednost se određuje statutom društva, odnosno ugovorom zaključenim između učesnika u društvu.

Pod pojmom akcija najčešće se podrazumijeva isprava koja se izdaje učesniku društva koji uplati svoj udio i na osnovu koje se stiče pravo, kako na učešće u organima upravljanja društva, tako i u raspodjeli njegove dobiti.

Akcije se izdaju, po pravilu, u obliku hartija od vrijednosti koje glase na ime ili na donosioca. Moguće je i izdavanje akcija po naredbi. Pravilo je da se akcije mogu prenositi bez obzira kako je vlasnik određen.

Akcije se dijele: 1) u odnosu na vrijeme kada se izdaju, na:

* privremene; obično se izdaju prilikom osnivanja društva, i traju sve dok vlasnik takve akcije ne uplati u potpunosti određenu svotu na ime svog udjela u društvu, nakon čega se privremene akcije povlače i zamenjuju se stalnim)
* stalne.

2) u odnosu na sadržinu prava koje daju imaocima, na:

* obične; vlasnici ovih akcija uživaju prava koja su statutom predviđena za sve učesnike društva
* prioritetne; vlasnici ovih akcija imaju izvesne privilegije u odnosu na ostale učesnike; obično imaju pravo na veću dividendu, pravo da prvenstveno oni budu birani u organe upravljanja društva isl.; izdaju se najčešće prilikom povećavanja osnovnog kapitala društva, a obično su namijenjene novim akcionarima.

Akcije se međusobno razlikuju i po broju glasova koji pripadaju vlasnicima prilikom donošenja odluka u organima društva. Sa stanovišta vlasničkog rizika, akcije su rizičniji finansijski instrument od obveznica, jer akcionarsko društvo prvo mora da isplati kamate na izdate obveznice, pa tek onda da raspodjeljuje dividende. Međutim, u uslovima inflacije akcije su manje rizični finansijski instrumenti. Akcije imaju varijabilnu dividendu koja zavisi od visine dobiti preduzeća.

Tržišna cijena sigurnih akcija je njihova sadašnja vrijednost, koja je dobijena na osnovu diskontovanja budućih prihoda od akcija po odgovarajućoj stopi prinosa. Tržišna cijena rizičnih akcija sadrži pored sigurnih prinosa i premiju za rizik, koja raste sa povećanjem rizika. Slučajni ili nesigurni hod (eng. Random Walk) je naziv za kretanje tržišnih cijena akcija; dnevno kretanje cijena akcija deluje haotično i nepredvidljivo, ali opšti indeks cijena akcija (npr. Dou-Džons indeks) pokazuje uzlazno kretanje na dugi rok. Koeficijent koji mjeri stepen rizičnosti svake akcije naziva se beta-koeficijent; on predstavlja odnos između rizičnosti date akcije i opšteg nivoa rizičnosti cijelog tržišta akcija i procjenjuje se uobičajenim statističkim metodama.

Akcije mogu biti osnivačke i nove; nove akcije se emituju radi povećanja kapitala akcionarskog društva. Jednom izdate akcije nikada se ne povlače sa sekundarnog tržišta akcija tako da je obim novih dionica relativno mali u odnosu na njihov ukupan iznos.

_________________
I am my alter ego,
I am subconsciously,
In depth but also shallow,
Or somewhere in between.

opet googlovanje.

_________________
...korak izmedju ekstaticne vizije i gresne pomame cesto je neznatan

tu je sve rečeno. inače, to znam sve napamet pošto sam upravo položila ''tržište novca i kapitala''. Inače, to je skinuto sa wikipedije, koja je korištena od strane profesora u skriptama koje su nam podelili, ja se frapirala.

_________________
I am my alter ego,
I am subconsciously,
In depth but also shallow,
Or somewhere in between.

Stara dobija neke obveznice od drzave, znaci drzava ce joj jednog dana isplatiti te pare...? a posto je u pitanju nasa drzava, znaci nikad....

_________________
http://www.codebluestudio.com

može da ih proda isti dan kad ih izlistaju na berzi, samo ako postoji zainteresovan kupac.

državne obveznice su, inače, bez ikakvog rizika (u normalnim državama).

Na trzistu kapitala Rs vec se trguje obaveznicama,imate korporativne koje je izdao Duvaplast Kakmuz i banke NLB i Balkan banka,koliko znam trenutno se planiraju i municipalne grad Banjaluka,Laktasi i Trebinje za finansiranje lokalnih projekata bi trebali izdati obaveznice,isto tako vlada Rs planira da izmiri unutrasnji dug izdavanjem obaveznica,mislim da su za mart najavljene prve obaveznice za staru deviznu stednju.....


Ulaganje u obaveznice je nesto sto je 100% sigurno ali nosi mali prinos 5,6,7% godisnje dok naprimjer ulaganjem u dionice se mogu ostvarit daleko veci prinosi stim sto je rizk daleko veci a kod obaveznica ga uopste nema

narodnim jezikom da pojasnim

Drzavi,opstini ili nekoj kompaniji su potrebni novci za neke razvojne projekte ili kao sto je slucaj kod nas za otplatu duga deviznim stedisama.........oni izadu na berzu sa emisijom obaveznica onda investitori otkupe te obaveznice jer nude prinose znatno vece nego orocenje u banci ili kao sto je u slucaj sa ovim obaveznicama po osnovu stare stednje drzava ce izdati obaveznice na 5 god stedisama stedise mogu sa tim obaveznicama izaci na berzu i trgovati

znaci to bi trebalo biti 100% sigurno dok ulaganjem u akcije kupuje se dio neke kompanije samim tim se snosi i odgovornost kao manjinski vlasnik u slucaju da ta kompanija krene da posluje sa gubicima sto se odrazi i na cjenu akcije na berzi,evo imali smo slucaj RNAF i PTRL da su ljudi kupovali udjele u tim firmama a onda su morali da od svog kapitala plate sve gubitke iz prolih godina smanjenjem osnovnog kapitala ,znaci niko nemoze garantovati 100% da ce neka firma poslovati dobro dok kod obaveznica ti garantuju 100% povrat

_________________
Fudbal Forum - Fudbalko.com

Internet kladionice
Online kladjenje
Poker,Casino i Kladionice online
Ekstrazona

1. Емитовање обвезница као један од видова финансирања привредног развоја

Шира примјена обвезница је почела појавом државних зајмова крајем XVII вијека. Државне обвезнице које издаје и гарантује сама држава, емитоване су са циљем прикупљања средстава за покриће буџетског дефицита и за финансирање капиталних инвестиционих пројеката од општег значаја (хидроцентрале, аеродроми, путна инфраструктура и слично). Државне обвезнице имају рокове доспиејћа од 5 до 20 година па чак и дуже имајући у виду да има је гарант држава ове обвезнице се често називају и Zero risk обвезнице. Обвезнице које издају органи локалне управе (градови, региони, општине) или територијални органи (школе, унивезитети) називају се још и муниципалне обвезнице. Ове обвезнице су инвеститорима веома интересантне јер су повлашћене (приноси у виду камате олсобођени су пореза) и носе већу каматну стопу због нешто већег ризика улагања. Корпорацијске обвезнице издају предузећа ради прикупљања средстава за развој, као и за покриће текућих трошкова пословања.

1.1. Главна обиљежја обвезница

Наводимо неколико дефиниција обвезница преузетих из наведене литературе:
Обвезнице су дужничке хартије од вриједнсоти које инвеститори (купци) на финансијском тржишту купују ради остваривања прихода у виду камате, а издаваоци (продавци) продају ради прибављања додатних средстава за финансирање различитих пројеката.
Дугорочни дужнички врједоносни папири којима се издаваоц обавезује иматељу да ће исплатити износе новчаних срдстава (камату и главницу) наведене у проспекту (опис вриједоносног папира) и то динамиком назначеном у истом.
Обвезнице су дугорочни дужнички вриједоносн паири које издају државе, локалне управе и корпорације како би финансирали дугорочне инвестиције.
Обвезница је хартија од вриједности којом се њен издавалац (емитент) обавезује да ће лицу које је назначено на њој или доносиоцу исте (зависно да ли се ради о обвезници на име или на доносиоца) исплатити износе који је наведен на њој (номиналну вриједнсот обвезнице) и платити камату за одређени временски период. Влсништво над њима се стиче испуњењем обавеза у новцу.
Обвезница је хартија од вриједности, најчешће дугорочна, која представља новац који је корпорација посудила од лица, која су спремна да улажу новац. Обвезнице су обећања да ће издавалац вратити позајмљени износ новца, који се назива главница, заједно са камтом по одређеној стопи на неке датуме у будућности.
Обвезнице су харије од вриједности које представљају дуг издаваоцу улагачу. Обвезнице обавезују издаваоца да плати одређени износ на одређени датум, углавном с периодичном исплатом камта.
Обвезнице су једна врста зајма. Приликом узимања зајма зајмопримац издаје потврду на темељу које инвеститор остварује право на камате према унапријед одређеној каматој стопи која се зове купон, и обавезује се до одређеног рока у будућности вратити и главницу исказану, у номиналним или релним терминима.
Свака обвезница се сатоји из плашта и каматних купона. Први дио садржи основне податке о обвезници као што су ознака да је та хартија од вриједности обвезница и која је врста обезнице, назив и сједиште емитента, назив и сједиште купца или пак ознаку да гласи на доносиоца, износ на који гласи обвезница (номиналну вриеднсот обвезнице), висину камтне стопе, датум издавања, име гаранта (ако је обвезница гарантована, проценат учешћа у добити (ако је то учешће предвиђено), ознаку серије или контролни број обвезнице, факсимил потписа овлашћеног лица и печат емитента. Каматни купони садрже основне податке о самој исплати камате: ознаку серије лица и печат емитента. Овај други дио обвезнице је значајан зато што власник односно ималац обвезнице исту мора показати емитенту, заједно са плаштом, када дође вријеме за наплау камате. Умјесто штампања обвезнице, емитент може да изда потврду која би садржала исте елементе као и плашт обвезнице с тим што она онда мора бити овјерена од стране банке код које емитент има отворен депо рачун.
Номиналана вриједност обвезнице показује износ новца који ће власник обвезнице добити у тренутку доспиећа обвезнице. Номинална (купонска) каматна стопа је стопа по којој се обрачунава и ипслаћује камата према динамици наведној у обвезници. Датум доспијећа обвезнице је датум на који издаваоц обвезнице мора исплатити главницу власницима обвезнице. Будући да су обвезнице инструменти дугорочног финансирања, датум доспијећа је обично изнеђу 2 и 30 година након дана издавања обвезница. Систем амортизације обвезнице је начин на који се извршава исплата главнице и кмата које припадају власнику обвезнице

1.2. Цијена обвезница

Ималац обвезнице прима исправу обвезнице као доказ да му предузеће дугује. Емисија обвезница је укупан износ обвезница емитованих у одрђено вријеме.
Када се врши емисија обвезница, већина предузећа покушава да утврди каматну стопу што је могуће приближније тржишној каматној стопи. Номинална каматна стопа је каматна стопа која се плаћа имаоцима обвезница на основу номиналне вриједности или глванице обвезница. Стопа и износ су фиксни током читавог периода до доспијећа обвезница. Тржишна каматна стопа је каматна стопа која се плаћа на тржишту за обвезнице сличног степена ризичности. Она се назива и ефективном каматном стопом. Тржишна каматна стопа подложна је свакодневним флуктуацијама. Пошто предузеће нема контролу над тржишном каматном стопом, често постоји разлика између тржишне или ефективне каматне стопе и номиналне каматне стопе на дан емитовања обвезнице. Ово доводи до тога да цијена обвезнице при њиховом емитовању није увијек једнака главници или номиналној вриједнсоти обвезнице. Ако је тржишна каматна стопа већа од номиналне, цијена при емитовању ће бити нижа од номиналне вриједности, што значи да су обвезнице издате уз дисконт. Дисконт је једнак износу за који номинална вриједност обвезнице премашује њихову цијену при емитовању. С друге стране, ако је тржишна камтна стопа мања од номиналне каматне стопе, цијена при емитовању биће већа од номиналне вриједности, што значи да су обвезнице емитоване уз премију. Премија је једнака износу за који цијена, при емитовању обвезница, надмашује њихову номиналну вриједност. Већина обвезница се продаје путем лица која откупљују емисију обвезница од предузећа које их је емитовало, и продају их улагачима. Она примају провизију зато што преузимају бригу о детаљима маркетинга за емисију или што преузимају ризик у вези с продајном цијеном. Ти трошкови су повезани са емисијом обвезница. Пошто трошкови емисије обвезница доносе корист током цијелог вијека трајања обвезница, они се распоређују на цијели вијек трајања. Трошкови емисије умањују износ новца који предузеће добија од емисије обвезница. Затим, они имају ефекат повећања дисконта или смањења премије емисије, тако да је могуће распредити трошкове емисије обвезница током њиховог вијека трајања уз помоћ амортизације дисконта или премије. Када се обверзнице емитују уз дисконт ефективна кматна стопа, коју предузеће плаћа, је већа од номиналне каматне стопе на обвезницама. Разлог за то је што се трошак камате за предузеће састоји од наведене исплате камата плус износа дисконта обвезнице. То значи да, иако предузеће не прима пун номинални износ обвезница по емисији, оно ипак мора да исплати пуну номиналну вриједност по доспијећу. Разлика између цијене по емисији и номиналне вриједности мора се додати укупним плаћањима камате да би се добио стварни трошак камата.
Књиговодствена вриједност обвезнице једнака је њеној номиналној вриједности и по њој се обвезница евидентира у књиговодству предузећа емитента. Тржишна вриједнсот обвезнице завис од каматне стопе коју та обвезница доноси купцу, осталих инвестиционих могућности као и купчевог увјерења да ће емитент бити у могућности да исплаћује обавезе које преузима емитовањем обвезница (да исплаћује камате као и главницу). Теоретски, тржишна вријенсот обвезнице се добија као збир садшње вриједности камата које ће се испалћивати купцу до рока доспијећа обвезнице и садашње вриједнсоти главнице која ће се исплатити по истеку периода на који је обвезница емитована. Исаказано у виду формуле:


гдје су:
P – тржишна вриједност обвезнице, I – камата која се исплаћује годишње (вриједнсот каматног купона), N – номинална вријесност обвезнице, r – преовалђујућа тржишна каматна стопа (тржишна стопа капитализације), декурзивни каматни фактор за преовлађујућу каматну стопу, n – број година до доспијећа обезнице.
Уколико се камта плаћа више пута у току године ова ошта формула имала би сљедећи облик:


при чему бисмо са m означили број плћања у току године.
Уколико је:
 уговорена каматна стопа једнака преовлађујућој тада је тржишна вриједнсот обвезнице једнака њиховој номиналној вриједнсоти
 уговорена камтана стопа мања од преовлађујуће, тада је тржишна вриједнсот обвезнице мања од номиналне и за продају обвезница по таквој врииједности, на примарном тржишту, се каже да представља продају уз ткз. дисконт
 уговорена камтна стопа већа од преовлађујуће тада је тржишна вриједнсот обвезнице већа од номиналне и за продају обвезнице по таквој вријенсоти, на примарном тржишту, се каже да представља продају са премијом.

1.3. Врсте обвезница
Постоје различите врсте обвезница:

1. према року доспиејћа, дијеле се на:
 краткорочне – које доспијевају на наплату у року који је краћи од годину дана
 дугорочне – које доспијевају на наплату у року који је дужи од годину дана.

2. према начину означавања валсништва над њима, дијеле се на:
 обвезнице на име – које на плашту имају наведено име купца. Такве обвезнице се преносе на новог власника индосирањем – писменим изјављивањем власника исте да своје право преноси на друго лице. Нови власник, приликом наплаћивања својих права по основу обвезнице, обавезно мора презентирати и сам индосамент.
 обвезнице на доносиоца – које на плашту имају наведено да гласе на доносиоца. Оне се на неко друго лице преносе простом предајом. Њихов битна разлика у односу на претходну врсту обвезница је у томе што емитент неће издати власнику нову обвезницу у случају њеног губитка.

3. према начину на који се остварује право на камту, дијеле се на:
 обвезнице без купона – код којих се камата исплаћује одјеном – о року доспијећа и које као такве немају камтне купоне
 обвезнице са купонима – код којих се камата исплаћује периодично и које као такве имају каматне купоне који се морају презентирати приликом њене наплате.

1. према начину обрачуна камате, дијеле се на:
 обвезнице са фиксном каматном стопом - код којих је камата у моменту куповине позната и она је фиксна
 обвезнице са промјењљивом (варијабилном) каматом – код којих је каматна стопа обвезнице промјенљива и везује се за каматну стопу неке краткорочне хартије од вриједности (а то је најчешће она која има најнижии кредитни ризик)
 обвезнице са индексираном каматом - код којих се фиксна камата, у моменту исплате коригује индексом раста цијена на мало или неким другим уговореним индексом.

2. према времену у коме се исплаћује главница, дијеле се на:
 једнократне обвезнице - код коo

2. према времену у коме се исплаћује главница, дијеле се на:
 једнократне обвезнице - код којих се главница (номинална вриједност, вриједност на коју гласе) исплаћује одједном – у року доспијећа
 ануитетне обвезнице – код којих се главница отплаћује периодично.

3. према начину обезбјеђивања отплате, дијеле се на:
 хипотекарне обвезнице – код којих емитент залаже своју имовину као гаранцију да ће обавезе по основу обвезница бити исплаћене њиховим имаоцима. Уколико емитент не буде способан да исте измири извршиће се продаја те имовине и тако омогућити наплата потраживања која власник има према издаваоцу обвезнице
 гарантоване обвезнице – за чију исплату о року доспијећа гарантује одређено правно лице као што је на примјер комерцијална банка, што значи да власник обвезнице може своја потраживања из обвезнице да наплати од банке уколико емитент нема средстава за исплату својих обавеза по основу обвезница
 негарантоване обвезнице – код којих власник своја потраживања по основу обвезнице коју посједује може да наплати једино од емитента.

4. према могућности откупа прије рока доспијећа, дијеле се на:
 опозиве – које у себи садрже право емитента да их откупи прије рока доспијећа, по унапријед утврђеној цијени која је, по правилу, већа од номиналне вриједнсоти обвезнице
 неопозиве – које у себи не садрже право емитента да их откупи прије рока доспијећа.

5. према томе ко се јавља као емитент обвезнице, дијеле се на:
 државне обвезнице – које емитује држава односно, овлашћени орган ради обезбјеђења средстава из реалних извора ради усклађивања прилива и одлива буџета односно за покриће тренутних буџетских дефицита као и антиципативне буџетске потрошње
 муниципалне обвезнице (обвезнице локалних органа власти) - које емитују градови, региони, школе, универзитети и сл. Ради обезбјеђивања потребних средстава за финасирање буџетског дефицита локалних органа власти, за изградњу школе, болнице, уличног освјетљења, спортских објеката
 корпоративне обвезнице – које емитују предузећа било да су то јавна предузаћа, транспортна и индустријска предузећа, банке или друге финансијске компаније.

6. Разликујемо још неке врсте обвезница:
 Замјенљиве (конвертибилне) обвезнице – које се могу замијенити за одређени број обичних акција, према унапријед утврђеном рациу
 Партиципативне обвезнице – које своим власницима дају право, не само на камтау већ и на учешће у расподјели нето добити предузећа
 Обвезнице са пут клаузулом (put bonds) – које власнику дају право да их прода емитенту по унапријед утврђеној цијени

Корпоративне обвезнице дефинишемо као дужнички врједоносни папири које најчешће издају велике и успјешне компаније у циљу прикупљања потребних новчаних срдства, у случају када је новац на тржишту капитала јефтинији и приступачнији него путем класичних банкартских кредита. Корпоративне обвезнице носе већу каматну стопу од државних и муниципалних обвезница, али и већи ризик поврата уложених средстава. Предности су релативно лаган пласман те мањи трошкови издања од издавања акција. Покровитељ издања по правилу су јенда или више пословних банака, које процјењују прикладност појединог предузећа за издавање корпоративних обвезница.
Доходовне обвезнице су обвезнице за коју исплата камате зависи о довољној заради предузећа. Компанија је обавезна плаћати камату на доходовне обвезнице само када је камата зарађена. Може постојати кумулативна могућност, кад се за одређену годину неисплаћене камате акумулирају. Ако компанија заради нешто у будућности мораће платити кумулативне камате до границе коју зарада допушта.
Муниципалне обвезнице или обвезнице локалних власти су врједоносни папири које издају локалне - општинске и државне власти. Утржак од ових обвезница користи се за финансирање пројеката од јавног интереса као што су школе, комуналије и системи за транспорт. Постоје двоје врсте ових обвезница: опште и приходне. Опште обвезнице немају нека одређена средства као осигурање, нити је неки извор прихода одређен за њихову отплату. Умјесто тога, њих подупире добра вјера и бонитет издаваоца. Приходне обвезнице подупиру новчани ток одређеног пројекта који ствара приходе.
Међународне обвезнице се дијеле на двије групе: стране обвезнице и еурообвезнице. Стане обвезнице издају се у једној земљи а продају у другој. Номинална вриједност обезнице изражена је у валути земље у којој се обвезницом тргује. Еурообвезнице су обвезнице које се издају у валути једне земље али се продају на другом националном тржишту.

1.4. Предности финансирања обвезницама
Неке од предности финансирања обвезницама:

 Трошкови финансирања конкурентним традиционалним кредитним линијама
 Смањење изложености према појединачној пословној банци
 Присутност на тржишту капитала омогућује:
o Подизање рејтинга издаваоца
o Квалитетни маркетиншки ефект
o Лакше пласирање нових издања
 Транспарентоно задуживање
 Флексибилан извор финансирања (приликом издања одређују се предмети)
o Рок доспијећа
o Валутна клаузула по потреби
o Отплата главнице
o Пријевременеи откуп
 Најчешће финансирнаје без колатерала (хипотеке или залога)
 Велики интерес медија за оваква издања
 Приказује сувремену опредијељеност манаџмента према тржишту капитала
 У случају муниципалних обвезница становници су у могућности суфинансирати пројекте у властитом граду/општини.

1.5. Разлика између обвезница и акција

 Власници односно, законити имаоци обвезница су кредитори предузећа емитента, а не његови власници
 Обвезнице као хартије од вриједности доспевају после одређеног времена и тада их емитент мора откупити од њиховог имаоца по њиховој номиналној вриједности. Акције пак, немају рок доспећа и могу остати неисплаћене све док постоји предузеће емитент. Наравно, то не значи да ће новац који је њихов ималац дао приликом куповине, остати “заробљен” све до престанка постојања предузећа. Напротив, власник може да их прода по њиховој тржишној цијени у оном тренутку за који се он сам одлучи и тако да дође до потребне готовине.
 Камата, као приход од обвезница, представља уговорну обавезу емитента. То значи да је он мора исплатити. У противном следе санкције – принудна наплата. Дивиденда пак, као приход од акција не представља правну обавезу емитента, све док је управни одбор акционарског друштва званично и не објави
 Битна карактеристика камате је и та што је она унапред уговорена, док износ дивиденде који ће бити исплаћен зависи од оствареног пословног успјеха. То значи да она може бити и знатно виша од камате, уколико акционарско друштво успешно послује, али и знатно нижа у случају лошег пословања акционарског друштва - емитента.
 Право контроле акционарских друштава представља једно од основних права власника акција, док то право не постоји код купаца обвезница
 Уколико дође до ликвидације или банкротства акционарског друштва тада власници обвезница имају приоритет у односу на власнике акција у наплати својих потраживања из ликвидационе односно, стечајне масе.

1.6. Трговање обвезницама

У основи постоје три начина трговања дугорочним хартијама од вриједнсоти:
 непосредна купопродаја између продавца и купца
 купопродаја на нациналном тржишту
 купопродаја преко берзе дугорочних хартија од вриједнсоти.

Непосредна продаја иземђу продавца и купца је продаја дугорочне харитје од вриједнсоти без посредника (из руке у руку). Купопродаја на националном тржишту обавља се путем посредника. Та купопродаја обавља се преко великих банака. У великим банкама постоје посебни орагнизациони дијелови коији се баве тим пословима. Поступак се састоји у сљедећем: примљени налози понуде и тражње од клијената међусобно се сучељавају и када се поклопе у свим елементима закључује се купопродаја.
Берза дугорочних хартија од вриједнсоти је инситуционално организовано и регулисано секундарно тржиште дугорочних хартија од вриједнсоти са строго утврђеним правилима трговања и критеријума који се морају испунити за увођење дугорочних хртија од вриједности у берзу ради продаје. Кажемо да је берза, у принципу, секундарно тржиште дугорочних хартија од вриједности стога што се прва продаја дугорочних хартија од вриједнсоти врши или непосредно, или на националном тржишту. Берза не може имати у посједу хартијеод вриједности којима се тргује на берзи, нити их може куповати или продавати сама. Цијена дугорочне хартије од вриједнсоти утврђује се на слободној, јавној аукцији сучељавањем понуде и тражње сваке поједине харије од вриједности којом се тргује на берзи. По критерију котирања на берзи постоје двије врсте дугорочних хартија од вриједнсоти: хартије од вриједности које не котирају на берзи и хартије од вриједнсоти које котирају на берзи. Хартије од вриједнсоти које не котирају на берзи су оне за које нису испуњени услови у погледу бонитета да се уведу на берзу. Таквим хартијама од вриједнсоти се тргује мимо берзе с тим што се и та трговина обавља око берзе, па се често каже да је то црна берза. Хартије од вриендсоти које котирају на берзи дијелимо на хартије од вриједнсоти које је издала држава или ужа територијално-политичка заједница (државне хартије од вриједности) и хартије од вриједнсоти које су издала предузећа, банке и други привредни субјекти. Хартије од вриједности које су издала предузећа, банке и други правни субјекти подлијежу провјери бонитета, при чему је та провјера врло ригорозна ца циљем да се заштите купци од преваре и губитака. Свака берза има своје посебно тијело које цијени бонитет дугорлчних хартија од вриједности и директно одлучује о укључивању дугорочне хартије од вриједности у листинг берзе.
Прва продаја дугоророчних обвезница врши се или директно некој финансијској институцији, или се продају публици преко специјализоване финансијске организације као посредника. Посредник се може јавити као гарант да ће обвезнице продати, чиме преузима ризик продаје и директно постаје први купац или продају може вршити у улози комисионара. У првом случају посредник покрива своје трошкове из разлике између цијене по којој је платио обвезнице предузећа које их је издало. У дргуом случају посредник наплаћује комисиону провизију од предузећа.
Учесници на берзи су лица која имају дозволу од одговарајућег органа берзе за трговање дугорочнихм хартијама од вриједности на берзи. Према типу берзе и начину организције берзе, сви учесници на берзи могу се сврстати у три основне групе:
 берзанске посреднике или мешетаре, које се на енглеском зову и брокери, њемачком маклери или сензали, француском цуртери, а сви они чине прву групу тзв. интерних учесника на берзи ефеката,
 берзанске трговце који се у Америци зову дилерима, у Лондону брокерима,у Њемачкој хандлерима, који су у принципу, представници банака, инвестиционих трустова и свих других посредничких институција на тржишту капитала, а сви чине другу групу, тзв. Екстерних учесника на берзи ефеката, и
 остале учеснике на берзи ефеката без овлашћења за трговање дугорочним харијама од вриједнсоти (представници банака, новнинари и друга публика).

Ajd dva tri pitanja:

Kakva je vrsta ,,drzavne/opstinske,, garancije na obveznice? Za koju se valutu vezu obveznice? Domacu?

Placa li se porez na ostvarenu dobit? Uopste placa li se porez na stednju banci?

Ako dobro shvatam, imam slobodnih 200.000 evrova, dam ih Davidovicu ili Topalovicu i oni meni godisnje isplacuju 10-12 hiljada istih? I nish' vise ne moram da radim. Penzija momentalna

ne, daš 200.000 evra i na dan dospijeća ti država/grad/opština ili ko već isplati tih 200.000 plus kamatu koja je navedena u prospektu.
naravno, ako ne odlučiš da ranije prodaš te obveznice na berzi po nižoj cijeni od nominalne. koliko je cijena niža, zavisi od roka dospijeća.

Ajmo primjer:

Dam 200.000 kamata 5% rok na 5 godina. Da li sam bolji 10.000 ili 50.000?

I placam li poerz na tu kamatu?

poreza nema.

nisam upućen u konkretan primjer, ali mislim da će biti, prosto rečeno, ovako :

ti kupiš obveznice laktaša (ako je 100 maraka cijena, npr.) od opštine laktaši po nekoj cijeni od 85 maraka. grubo rečeno. za 5 godina, one će biti tačno 100 maraka. znači, ako kupiš akcije nominalne vrijednosti 100.000 maraka za 85.000 maraka, zaradićeš 15.000 na dan dospijeća.

ako odlučiš da prodaš na berzi za 2 godine, cijena će biti (lupam napamet) možda 92 marke po akciji (ako ima kupac), tako da bi zarada u ovom fiktivnom primjeru bila 7.000

A inflacija na to niko ne racuna ?????????

_________________
God will give me justice

Ma racunali bi kad bi imali sa cime