Српски ватерполисти биљеже годинама фантастичне успјехе. Европско злато у Барселони је само још једна медаља у низу. Успјехе је тешко побројати, олимпијаде, свјетска првенства, европска првенства, свјетске лиге, свјетски купови, из године у годину нови трофеј, најчешће злато.
Из неког разлога у земљи Србији медији имају рђав однос према ватерполу, кроз текстове и коментаре који се пуштају (а које понекад пишу и модератори на тим порталима) имамо примјетно ниподаштавање и омаловажавање успјеха ватерполиста.
Прилично непојмљиво. Сви спортови су важни, онима који су у неком спорту, који су тренирали или су спортски радници (шта ти ја знам, рецимо џудо или кајак или стрељаштво) тај спорт је
најважнији.
Ако гледамо неко поимање прихваћено у свијету, већа важност се даје тзв "олиијским спортовима", тј спортовима који су на програму љетних олимпијских игара. А ватерполо је на олимпијадама у програму од других ОИ, од 1900-е, и ватерполо је спорт са традицијом, изузетно уважаван и поштован, и медаље у ватерполу имају тежину..
Медијски није заступљен као неки други спортови, но нису ни овразовни програми или емисије о науци заступљене као ријалити садржаји или разне сапунице, тако да и уређивачку политилу медија одређују бројни мотиви, један од њих је у овом времену и заглупљивање плебса, па колико успију, успију.
Ако погледамо европска ватерполо првенства, историјат (
https://en.wikipedia.org/wiki/European_ ... ampionship), Србија је у овом миленијуму баш премоћна, од 9 првенстава, чак 7 злата (2001, 2003, 2006, па 4 узастопна 2012-2018), а занимљиво да су и преостала 2 узеле националне селекције земаља (ЦГ 2008 и Хрватска 2010) са простора екс-Југе.
И бивша нам Југа бјеше јака у ватерполу, не толико моћна као Србија у овом миленијуму, али бјеше баш јака. Занимљиво да има "тек" једно злато са ЕП (тек јер је имала баш пуно сребрних и бронзаних медаља).
Заправо, и то једно злато бјеше "де јуре" Југа, но "де факто" то бјеше селекција Србије. Наиме послије СП у Перту и мјесец прије ЕП 1991-е, тадашњи хрватски предсједник, извјесни кривоусти је "опозвао" шесторицу хрватских ватерполиста који би се сасвим извјесно нашли у селекцији Југе и на том ЕП.
А занимљиво тај кривоусти бјеше и својевремено 1958-е предсједник ЈСД Партизан (није до црно-бијелих, тада бјеше таква пракса, на челу Партизана као војног клуба бјеше обавезно да предсјесник буде генерал ЈНА, таква времена). И управо су играчи претежно Партизана, а неки су упали и због нужде ситуације непосредно пред то ЕП, били у саставу те Југе, заправо Србије, код тог јединог злата из тог југо-периода. Живот пише романе.
Тако бјеше, данас имамо доминацију Србије у овом спорту, надајмо се да ће потрајати.