Vidim, spominje se to, kao, talenat, sluh, ovo-ono. Nisam ja sad neki svirač, al znam par stvari na tu temu...
Sluh (ako postoji) se da istrenirati... ali ne može na klik, niti možeš na odrediš rok do kad će to biti gotovo. U jednom trenutku (davno bješe) sam htio potpuno odustati od muzike jer nisam bio zadovoljan svojim prepoznavanjem intonacije i intervala, a htio sam da pišem svoju muziku što nije išlo, jelte... i onda se desilo "čudo"...
zapravno nije, nego sam često i mnogo obraćao pažnju na npr. reggae bas linije i sviruckao trubu koju sam kupio za svoju dušu (do tad sam bio samo kao neki gitarista koji drnda akorde, krljave solice i nema pojma zašto to sve radi), i sluh je jednostavno legao na svoje. Odjednom sam mogao da skidam pjesme na sluh i da pjevam ono što i sviram. Dakle, sad mi ništa od tog nije problem... samo moja ljenost i činjenica da sam uvijek više volio da muzički "filozofiram" nego "bildam".
Zapravo, sluh se mnogo više trenira slušanjem muzike i pjevušenjem uz nju, nego sviranjem. Definitivno. U suštini, ko zna da odzvižđuka neku dionicu, znaće i da je odsvira.
U muzičkim školama imaju i predmet koji se tim bavi, samo ja sad nemam pojma kako se zove
dal solfeđo il...ma neam pojma. Al postoji
.
Nego, znate šta meni nije bilo jasno... što instruktori "gube vrijeme" na neke vježbe zagrijavanja prstiju itd, kad učenici to mogu da urade npr. sviranjem raznih skala, što je višestruko korisno. I onda ljudi tako provedu po 2 godine vježbajući npr. brzo istrzavanje uz metronom, pa onda skontaju da ne znaju ništa sem tog i na kraju im sviranje dosadi...a mogli su do tad, npr, jednostavno naučiti sve albume Slayera, zbariti neku opasnu darkerku s motorom i napraviti čopor malih debila... Šta znam, neke stvari su stvarno gubljenje vremena.