Kusturica...Kolumna u Blicu...
Citiraj:
Nikako da pogodim iz prve u metu. Prije šest mjeseci u "EuroBlicu" sam objavio tekst, priču o kvaru muzičkog ukusa američkih zvaničnika u Sarajevu.
Ta storija nije mogla bez vlasnika BN Vladimira Trišića, zvanog Triša. Pišući pomenuti tekst neki đavo `ozdo` me naterao da pišem prema `gore`. Izgleda da je trebalo obrnuto - `ozgo` prema dole.
U redovima ispisanim o vlasniku BN-a, učinjena je materijalna greška, pa je neophodno da se kaže prava istina. U tom tekstu stoji da je programska shema BN-a nastala kada je Vladu Trišića, dok je još bio čobanin, vo udario kopitom u glavu. Udarac je Trišiću, kasnije je utvrđeno, ipak, nanesen ne kopitom, nego papkom, i to drito u čelo. Ne smeju se praviti greške kada se utvrđuje istina o tome kako nastaje programska šema jedne televizije, kao što ne treba izgubiti iz vida promene u ponašanju američkih špijuna. Oni raniji su prezirali turbo-folk.
Devedesetih godina najveći protivnik muzičkog šufta bio je Dejvid Mis. Direktor američkog informativnog centra. Sve se menja. Bivši američki ambasador u Sarajevu, gospodin Mun zavoleo je BN i muziku nastalu po ugledu na eksperimente genetskog inženjeringa. Na telo svinje se stavi glava krave i sve izgleda normalno. Tako naši kompozitori zahvate malo sa Pakistanskog muzičkog kontejnera, malo od Turaka, pa Grka, a Triša od toga na svom kanalu napravi hit.
Kažu da u druženju između Triše i Muna nije u pitanju muzika. Tvrde da je obaveštajni rad, ali pošto nisam stručan za tu stvar, ostavljam Lazanskom da je on obradi.
Da budem iskren do kraja. Moj tekst je bio reakcija na prikazivanje „autorskog" rada Slobodana Vaskovića, nastalog u „Žurnalu" i prikazanog na BN-u. Bio je to niz nepovezanih slika, zbrka pojmova o gradnji Andrićgrada. Stvoren je utisak da Andrićgrad tek počinje da se gradi da su novci pokradeni, iako je gradnja već bila završena, a nabrajanje miliona je dirigovano kako bi se stekao utisak da su na Zapadnom Balkanu pošteni uz ambasadora Muna još jedino Trišić i Vaske Odgovorio sam na to pišući ozdo i, kako rekoh, trebalo je ozgo.
Nisam znao da je u pitanju novinar istraživač Vasković, zvani Vaske, čovek pod učenom. Čisti fleke otkako je u Srebrenici kamerom iznuđivao od Muslimana da kažu ono što im nije bilo po volji.
Svedoci Vasketovog odrastanja tvrde da su problemi s njegovim nasilnim nastupima počeli u porodilištu.
Prilikom previjanja on je ispao babici iz ruku na linoleum. Bio je to fatalni pad u životu ovog žurnaliste. Kada ga je uplašena žena vratila na krevetac, on je kakao, ali i osetio slast koja će obeležiti njegov čitav život. Nestale su suze, lice dečaka Vasketa je preplavio osmeh. Ručicama je pokazivao babici da ga sanjka. Gore-dole. Otkrio je sankanje u vlastitoj .... i nije se odrekao tog sporta ni dan-danas. U njegovoj pojavi je, ipak, dobro što voli da se ofira, gde stigne. Sa bijeljinskim Murdokom nije ista situacija.
Malo ko zna kako izgleda Vlado Trišić. NJegovi protivnici idu daleko i tvrde da se skriva. Ko zna zbog čega i zbog koga, ima svakakvih priča o tome, ali ono što ostaje i gde nema sumnje da promene u ponašanju Trišića nije prouzrokovao samo udarac volovskog papka u čelo. Presudan je bio susret sa ambasadorom Munom.
Jedni tvrde da je taj susret bio pre, drugi da je Muna sreo posle putovanja u Majami. Tamo je Trišić kupio kuću (ko zna iz kojih razloga), ali je upoznao jednog Amerikanca i ostvario bliskost s njim. Te noći u jednom baru uz salsu je naučio mnogo. Na pitanje druga; „Zašto u Americi nikada nema nemira", zbunjeni Triša je vrtio glavom (ostalo od onog udarca papkom) i rekao; „Ne znam". „Zato mili što u Vašingtonu nema američke ambasade." Prijateljstvo nikada nije prekinuto, a naravoučenije primenjeno".
Prijavite se
Registruj se
FAQ
Pretraga
