Ђорђе Нешић, Поезија
Зашто прочитати: Ђорђе Нешић се у српској поезији јавља средином осамдесетих година књигом "Црв сумње у јабуци раздора" (пази наслов!) и то као пјесник који углавном пародира устаљене, класичне обрасце пјевања, као што су, на примјер, сонет. Међутим, пуни пјеснички ангажман, силином свог лирског талента, Нешић осваја ратних, децедесетих година и оних које су услиједиле. Непосредни свједок ратних ужаса (као припадник војске РСК учествовао у борбама у Источној Славонији) Нешић у поезији слика најконкретнија и најминималистичкије слике рата, стварајући тек тако праву слику сукоба, физичког и психичког. Он је и аутор вјероватно најбоље пјесме у рату икада написане,
Миш:
Цео град избушен
а где је твоја рупа
у овој пакленој студи
ево ти моје душе
цвокотаћемо скупа
цијучи да не полудимЕво још мало Нешићевих мајсторских пјесама:
ПодрумГоспод нас кара Господ нас куша шиба нас ђавољи реп
подрумска влага нагриза кости у главу удара цреп
наситно мељу месари душа шејтан дува у мех
опет нас менгеле качи о ченгеле кајемо туђи грех
посетиће нас четири коња чујеш ли њихов кас
али не дебела не преко Бегеја ови ће зобати нас
Тврђа
IIIЧетири цркве играју покер.
На сунцу блиста бакар.
Небо се нагло боји у окер
и стрепи (малчице макар!)
од страшне игре: чији ће футур
постати презент докон?
Коме ће бити ногом у тур,
а коме: клањам се, госпон?
Стерпи и сунце (главни кибицер!),
калдрма суспреже врисак.
Неко ће ићи на хладан шприцер,
а неко на црни списак.
На пустом тргу: једини урес -
спомен на кугу: будући удес.
Мањинска серената
Боље је бити у мањини,
уз нужну дозу мазохизма.
(Иако мала, каткад се чини
непремостива да је шизма)
Сем што си лице с тјералице,
нема о чему да се вајка.
Само треба пасти ничице
кад год се дигне нека хајка.
А потом - буди парадигма:
Торжествена је мањинска стигма.
Наша је звијезда у даљини!
На библијску све личи причу
о прогоњеном и гоничу.
Боље је бити у мањини.
Prijavite se
Registruj se
FAQ
Pretraga
