Карл Густав Јунг, "Човјек и његови симболи", "Психологија и алхемија", "Red book"Зашто прочитати:1) Јунг је корифеј дубинске психологије - психоанализе, рестауратор и утемељивач теорије о архетиповима, колективном и индивидуалном несвјесном, аними и анимусу, сјенци - оним нивоима људске психе који своје поријекло имају у митолошким и симболичким представама/сликама. Његово учење представља својеврсну алхемијску реторту, у којој се душа "кува" и као обожена, односно самоосвећена, постаје највиши облик постојања. Јунгов теоријски систем замишљен је у тријадама, биполарним димензијама или у дихотомијским класификацијама. Основа личности, по Јунгу, у колективно несвјесном је. Оно садржи збирно искуство ранијих генерација у облику архетипова, дато је као урођени модел функционисања, не мора да се прерушава и дјелимично је свјесно или се свјесно остварује. Интеграција свјесних и несвјесних дијелова личности кроз его и персону води развоју јаства (самоспознаје), које је средишњи стуб личности.
2) "Човјек и његови симболи" је камен темељац Јунговог учења. Књига је то писана за најширу читалачку публику, стога и најчитљивија и најразумљивија. У њој се дефинишу горе назначени појмови (анима, анимус, сјенка, јаство) и у низу искуствених примјера се детерминишу њихове улоге у сновима и животима савременог човјека. Најзанимљивије је свакако поглавље "Психологија умјетности", које удара темеље каснијим Јунговим разматрањима на релацији психологија-религија-умјетност.
3) "Психологија и алхемија" - круцијално и најзанимљивије Јунгово дјело, херметично, свеобухватно, по обиму грађе изузетно. У аналитичком процесу између свијести и несвјесног постоји развој/напредовање. Цијели пут тог напредовања представљен је појмом - алхемија, која симболички треба да одслика жељу човјека да од камена (необликована, неразвијена душа) дође до prima materiae (самоспознаје). Развој појма алхемије - којим су се бавили Лутер, Беме, Гете, Јејтс - са Јунгом добија своју пуноћу.
4) "Црвана књига": Иако се више од 80 година зна да постоји, "Црвена књига" никад раније није била објављена, нити је била доступна јавности и поштоваоцима. Може се рећи да је огромна литература о Јунговом животу и раду настала без увида у ову изузетно важну књигу, својеврсни документ у којему је славни психолог биљежио важна духовна искуства и умјетничке поруке. Како је настајала "Црвена књига" познато је из његове биографије "Сећања, снови, размишљања", коју је написала Аниела Јафе. Година 1913. била је једна од најважнијих у Јунговом животу, али свакако кључна у генези ове књиге. Те године Јунг је започео експеримент суочавања са сопственим несвјесним бићем, како би стигао до дна свог унутрашњег свијета, како би претворио емоције у слике и спознао фантазије које су се комешале у подземљу. Ова активна имагинација уродила је плодом не само на плану психолошке науке, него и на умјетничком плану: калиграфски преписујући биљешке о овим експериментима, Јунг их је коментарисао, употпунио новим размишљањима и дивним илуминацијама, да би на тај начин дао једно цјеловито објашњење свакој епизоди. Овој свесци увезаној у црвену кожу сам Јунг је дао наслов "Liber Novus", али је она остала позната под именом које јој је додијелила властита судбина: "Црвена књига".
Prijavite se
Registruj se
FAQ
Pretraga
Hvala. 
