jellyfish je napisao:
I+
Kad vidjeh cm sjetih se da u Srbiji kazu "santimetar", a kod nas i u hr "centimetar".
Je li ova razlika nesto slicno kao "hleb" i "kruh"?
Цантиметар неисправно....Центиметар радије него сантиметар...
Мјерне ознаке се могу писати и ћирилицом али не и ознаке које су изведенице имена људи нпр. F (farad), C (kulon), T (tesla), V (volt), W (vat), J (džul), A (amper).
Правопис српског језика:
Citiraj:
183. c. Не пише се тачка у курентним скраћеницама (тј. онима које се пишу малим словима) од мерних јединица метар, грам, литар; и друге мерне јединице често се скраћују без тачке али се могу писати и по општем правилу (т. 183а):
м (метар), км (километар), см и цм (сантиметар и центиметар), г (грам), кг (килограм), дкг (декаграм), л (литар), дл (децилитар), ч и ч. (час), м и м. или мин. (минут), квч и квч. (киловатчас), т и т. (тона), ха и ха. (хектар) и др.
185. Тачка се пише или се оставља белина и унутар већих арапских бројева да се (ради прегледности) одвоје троцифарски периоди: нпр. милион се пише 1.000.000 или 1 000 000. Среће се и наизменично писање тачке (за хиљаде) и зареза (за милионе), али је зарез боље употребљавати само у децималном разломку. У четвороцифреним ознакама година не издваја се цифра хиљаде ни тачком ни белином.
226. a. Оне скраћенице интернационалних мерних јединица које се пишу великим словима задржавамо и у ћирилици у изворном лат. виду и пишемо их без тачке: V – волт, W – ват, J – џул, F – фарад, C – кулон и сл.; с њима иду и азбучно неутралне: А – ампер, Т – тесла. Обичније курентне скраћенице најчешће пресловљавамо у ћирилицу (г, кг, л, дл, м, км, цм центиметар и см – сантиметар), али се могу задржати и као латиничке (g, kg, l, dl, m, km, cm). Неке се употребљавају и у изворном и у адаптираном виду, нпр. h и ч. или ч – час (одн. с. – сат), kWh и квч. или квч – киловат-час.