banjalukaforum.com

За 10 дана очекује нас велики аустријски дерби.

Сусрет виших класа са оним нижим, сусрет господе са пуком, сусрет буржоаског и народног клуба, сусрет југа са сјеверозападом... наравно ријеч је о бечком дербију.

Из данашње перспективе ово је мало преувеличано, јер чак и неко ко први пут дође 25 октобра у Беч може отићи у коп Аустријиних навијача без и каквих проблема и навијати за кога хоће, али прошлости разлике између 2 највећа бечка клуба нису биле занемариве.
Навијачки бечке Аустрије су доминантно аустријанци, вишег образовања, бољег статуса и за град су мало дубље везани.
Навијачи Рапида су доминантно радничка класа, нижег образовања, просјечног статуса, а готово сви странци који имају везе са њиховим фудбалом у граду навијају за Рапид.
Пренос је на спортклубу.






Занима ме да ли бих могао отворити своју тему, јер пишем потпуно фудбалске ствари са историјским освртом.. могу додуше наставити и овдје.


Мени лично далеко најзанимљивија ситуација у погледу клубова је у Атини, Истанбулу, Мадриду, Лондону и то се једноставно мора објаснити.

На моју листу најгаднијих фудбалских клубова, из оправданих разлога иду:

1. Јувентус
2. Панатинаикос
3. Динамо Загреб
4. Аустрија Беч
5. ПСГ

А интересантно да су управо навијачи 2,3,4 у јако пријатељским односима, да не кажем братским. Од десетина хиљада фудбалских клубова у Европи, буквално су ми најгаднији и постоје разлози за то.

Колега Шлагер је већ написао пар ријечи о Динаму, а ја бих у будућим постовима могао полако кренути на атинску сцену...

Ја сам био у Барселони, био сам на Камп Ноу, који је шоу за себе, али само то. Шоу.
Обавиш сликање, видиш цијене карата, само што се не срушиш, додуше била је јака утакмица против Валенсије..
Док су се остали гурали по Барсином шопу који је величине једног спрата Боске и плаћали мајице кратких рукава обичног принта по 25-30 еура, ја сам имао још једну жељу... јебеш ти овај сјај, ја сам хтио да видим њиховог градског ривала.

Еспањол, иако је смјештен у Каталонији је клуб који је поприлично везан за режим у Мадриду, краљевска породица их је одувијек вољела, а како су смјештени поред гиганта једине групе људи гдје овај клуб има подршку су махом државни службеници, полиција те војници. Навијачи Еспањола су се активно борили против аутономије своје покрајине и доминантно заступају став да се Каталонија не смије одвојити - навијачи Еспањола иако живе у Барселони, итекако воле Мадрид.. и краља

- Еспањол је режимски клуб, они су гинули за режим у Мадриду и они се тиме поносе.



Сусрет Еспањола и Барселоне је познат по томе што у свијету не постоји дерби а који је био мање напет. Овдје тога нема. Барселона нешто типа стотину побједа, Еспањол једва 30, махом остварених 80тих.. Године неуспјеха, године сивих сезона ипак нису уништиле наду навијачима Еспањола, они држе својих стандардних 20 000 по утакмици. И са једнаком жељом свих ових година мрзе Месија.



За разлику од сјаја који дочека турсте на Камп Ноу, на овом сад већ бившем стадиону Еспањола сам успио избројати брат брату једно 8 људи укупно (од приласка стадиону до клупских просторија).
Нису се надали туристима, али сам ипак добио пар информација у клубу и пазарио сам у шопу. И дан данас ми Еспањолова мајица и беџеви стоје кући.

Па искрено.. да ли мрзе? Итекако. Да ли су фрустрирани? Врло. Да ли им је драже кад Барселона изгуби у лиги него кад они побједе некога? Бојим се да јесте.

Али клубови као што су Еспањол, Торино, Евертон или пак Минхен 1860 имају право на то, околности су такве.
По причи коју сам могао чути од човјека који читав живот навија за Еспањол, њима се комплетна размишљања, бриге, наде, сведу на те 2 утакмице у години дана које одиграју са Барселоном. Они само о томе размишљају, они немају друго. Они само сањају и сањају и сањају да побједе Барселону. Па они би хладне главе држали дно примере годинама само да једном добију прилику да одвале Барсу са више комада разлике.
Дивим се људима који могу навијати за ове клубове. Причајте шта хоћете али кад цијели живот навијаш за један клуб и тај клуб нон стоп бива понижаван, то мора оставити посљедицу на човјека.

Али ја им се дивим. Иако никад ништа неће направити. Иако ће заувијек остати у сјени Барселоне која је глобални гигант, они и даље иду на утакмице, са истим жаром. Иако су навијачима Барселоне у потпуности небитне утакмице против градског "ривала" они и даље седмицама унапријед распродају стадион кад играју против Барсе.


Еспањол има нови стадион, новог финансијера, нову управу.. наговјешавају се нека боља времена.. нажалост, бојим се да их неће бити, јер Еспањол ће заувијек остати само... нажалост само сјена гиганта који им је у комшилуку.

Навијачи Еспањола су навикли на понижавања. Они само чекају кад ће им доћи меч против Барселоне. Али има и позитивних ствари. 2006 година, 90+ минут и гол за останак у Примери.

[youtube]http://www.youtube.com/watch?v=smv2pdgYM_U[/youtube]
[youtube]http://www.youtube.com/watch?v=P0d30Gy_q0Y[/youtube]
Карте за прве редове на мечу против Барселоне су мјесецима унапријед распродате. Рачунају, ако већ губе, дај барем да се истресем тако што ћу псовати Месија и сепаратисте..

Иако немају никакве везе са Роналдом, навијачи Еспањола узвикују његово име кад год Меси постигне гол.
[youtube]http://www.youtube.com/watch?v=nL976stOdcI[/youtube]

Са друге стране навијачи Барселоне уопште не размишљају о Еспањолу, њима маргиналан, небитан клуб. Чак и кад навијачи Еспањола вријеђају, опет су им небитни.

Барсини навијачи, они загриженији у дерби, најчешће скандирају Еспањолу како су фашисти, како су издајице, како су дупе продали Мадриду...

Тај осјећај. Мали си, заувијек ћеш остати мали, заувијек ће се иживљавати на теби али ти не престајеш бодрити свој клуб. И то је нешто.

Панатинаикос, илитига зечеви и Олимпијакос илитига инћуни, не рибари. Јасно због чега.

Панатинаикос: основан у центру града, као клуб виших градских класа, доминантну подршку имао међу богаташима, интелектуалцима...
Олимпијакос: основан у Пиреју, граду поред Атине, као клуб радничке класе. Пиреј познат по луци и рибарству, велики број навијача ради управо ту, тако да је надимак јасан.

До 80тих се јасно могла повући паралела почев од породице, преко насеља и уопштено друштвеног сталежа, па у односу на то ко за кога навија. Данас је то измјешано, али црта итекако постоји. И даље стоји чињеница да су навијачи Панатинаикоса из богатијих слојева друштва, из богатијих предграђа, образованији су итд итд.

Дерби вјечних непријатеља илитига мајка свих битки је поприлично неуједначена, Олимпијакос има скоро па дупло више побједа од свог највећег ривала. Олимпијакос је успјешнији, већи клуб са којим су се Грци широм земље могли идентификовати, чињеница. У граду је подршка врло изједначена, али изласком из града Панатинаикос рапидно губи подршку, вишеструко је мања од Олимпијакоса.

Навијаче Панатинаикоса не волим због лизања са Хратима, због погрдних ријечи на рачун Срба само да би напакостили навијачима Олија.

Најпознатији ПАО навијач данас је наравно Ципрас.

АЕК Атина и ПАОК су клубови досељеника. Грци су имали велике заједнице у Турској, током размјене народа почетком 20 вијека велики број Грка из Истанбула долази у Солун (оснивају ПАОК) и Атину (оснивају АЕК).

Однос грка и турака се не може поредити са односом турци срби.
Односи грци турци су изузетно релаксирани, има много братских група, често носе заставе оне друге земље и не сматра се за ништа трагично, међусобно се држе на гостовањима и имају пријатељске односе.
Конкретан примјер је братство ПАОК Бешикташ. Гробари су такође прије 4-5 година понуђени да направе братство са ове 2 Групе, али чим су чули Бешикташ било је једно гласно не. Срби се јеже на Турке и однос какав имају Грци и Турци ми никад нећемо имати са Турцима и ни не требамо, друге историјске околности.

Evo je, cak si ti i otvorio temu.

Хвала брате... ја пишем за своју душу, ако се неко буде јављао добро ако не нема везе...
Гледао сам прошле године свих 10 највећих европских дербија па можда направим неку своју листу преко ТВ наравно..али видио сам доста тога.

За сада у плану имам гледати уживо грчки дерби што је врло оствариво. Број један погледати грчки фудбалски дерби на Караискакису (стадион Олија) и кошаркашки дерби у ОАКИ (ПАО дворана).
12.12 у госте Удинезеу долази Интер па би волио то погледати уживо, могло би ми се уклопити у буџет, почећу се договарати са колегом ако буде слободан.

Штета што је нестао пост о ривалству Торино - Јувентус, то је нешто посебно...

Gdje je bio taj, nisam ga ni vidio? Sad sam obrisao one poruke sto smo napisali tamo, ali taj post nisam vidio. Napisi ponovo ako ti se da, uvijek volim citati tekstove protiv Juventusa.

Написаћу кад стигнем, јер је ситуација врло занимљива и ријетко гдје ће се срести нешто слично.

Јувентус, неоспорно велико име у свијету фудбала у свом властитом граду има ситуацију да су у мањини. Дебелој мањини.
У граду Торину од милион људи фудбалски клуб Торино је доминантанпо навијачкој структури. Јувентуса ни у причи, тотално небитни и маргинални. Наравно чим се изађе из града ситуација је скроз другачија.

Pratim.

_________________

Vrlo,vrlo zanimljivo. Citam sa uzivanjem.

Sent from my D6603 using Tapatalk

Samo pisi, meni je zanimljivo.

Sto se beckog derbija tice sve je istina, i dan danas su jasno podjeljene navijacke baze.

A ovo za Torino je poznata cinjenica, oni forsiraju navijanje za svoj gradski klub, tako da Juventus klub sa milionskom navijackom bazom u vlastitom gradu ima jako malo navijaca.

Доскора сам мислио да су навијачи Ситија у Манчестеру обични маргиналци, али поглед на навијачку мапу и приче људи из града јасно казују како Сити има скоро па половичну подршку у граду Манчестеру. Ван града наравно Јунајтед доминира. Реално велики успјех за клуб који је током 99% времена своје историје био поприлично небитан.



МИЛВОЛ




Не постоји клуб који је на острву мање битан а да је на балкану више извикан.

Не постоји клуб који има горе резултате, безличније играче, а да је на балкану више дизан у небеса. И то не због игре, сумњам да то ико и прати, него због филмова и њихове навијачке групе.


Навијачи Милвола живе у прошлости. Најчешће средњовјечни мушкарци, обавезно нижих слојева друштва и то доминантно бијели етнички Енглези, који своје животне фрустрације и неуспјехе искаљују одласком на утакмице, расизмом, шовинизмом и сл.

По статистици док су били у 2 лиги, Милвол је клуб који има убједљиво најстарију навијачку базу, Милвол је клуб прошлости, клуб који из дана у дан све више пропада. Посјета ужасна, ако ко и дође то су људи које фудбал не занима.

Годишњак јасно каже:
Убједљиво најстарија навијачка база.
Убједљиво најнеобразованија навијачка база.
Посљедњи на листи по заради навијача и први на листи по броју навијача који нису у радном односу. читај социјални случајеви.

Гомила је ту параметара и годишњак енглеских лига који сваке године излази јасно то каже. Ово су подаци стари 5-6 година али сумњам да се ишта промјенило.
С обзиром на положај Милвола и дио града у коме је смјештен, јасно је да је овај клуб одувијек био мамац за најфрустрираније навијаче из најсјебанијих породица и најсјебанијих животних прича, људи са дна социјалног сталежа.

Са разлогом прескачем резултате, јер их овај клуб нема. Милвол је клуб прошлости, који опстаје још у главама свега пар хиљада људи који редовно долазе и воде се мишљу како представљају посљедњи бастион бијелог радничког Лондона.


Ово је стадион Милвола..




Интересантно је како су посљедњих деценију или двије многи отишли од овог клуба. Али само једна група људи му је пришла.
Пољаци који живе у Лондону су након емиграције у УК у великом броју случајева почели бодрити овај клуб. Комедија жива. Са једне стране олињали енглески фашисти са 3 године радног стажа и 55 година живота, који мрзе све могуће нације а на врху су Пакистанци и источни Европљани, а на истој трибини Пољаци који постају снажна навијачка база овог клуба.

Мрзиш их, али у себи конташ, па да нема њих ми би имали још ужаснију посјету.

+1

О коме сљедећем писати....


1) Дерби града Ливерпула

2) Пар ријечи о мадридским клубовима уз прескакање Реала.

3) Судар 2 континента, велики турски дерби и клуб са европске стране Истанбула који је власт жељела направити великим али то никада није постао.

4) Никад славнија прошлост и никад гора будућност - понос Амстердама - Ајакс, успјеси, данашња реалност, навијачи и црна будућност.

5) Кад се удруже сељаци, дошљаци и лопови добије се комбинација звана Јувентус. Дерби града Торина те велика трагедија истоименог клуба који је некад био велики...

А ја наивно помислио да ће оно "пишем фудбалске ствари са историјским освртом" бити више од памфлета и јефтиног сензационализма.

_________________
Umro je Džimi Hendriks iz Sijetla,
Klepton i Pejdž su dva matora pijetla,
al' budućnost je ipak svijetla
sve dok nam je Popokatepetla...

_________________
Radonjic je kriv!

4)



Edit:


E čitaćemo k..ac.

Букурешт...то може бити само једна особа

Botina