Ја сам био у Барселони, био сам на Камп Ноу, који је шоу за себе, али само то. Шоу.
Обавиш сликање, видиш цијене карата, само што се не срушиш, додуше била је јака утакмица против Валенсије..
Док су се остали гурали по Барсином шопу који је величине једног спрата Боске и плаћали мајице кратких рукава обичног принта по 25-30 еура, ја сам имао још једну жељу... јебеш ти овај сјај,
ја сам хтио да видим њиховог градског ривала.Еспањол, иако је смјештен у Каталонији је клуб који је поприлично везан за режим у Мадриду, краљевска породица их је одувијек вољела, а како су смјештени поред гиганта једине групе људи гдје овај клуб има подршку су махом државни службеници, полиција те војници. Навијачи Еспањола су се активно борили против аутономије своје покрајине и доминантно заступају став да се Каталонија не смије одвојити - навијачи Еспањола иако живе у Барселони, итекако воле Мадрид.. и краља
- Еспањол је режимски клуб, они су гинули за режим у Мадриду и они се тиме поносе.
Сусрет Еспањола и Барселоне је познат по томе што у свијету не постоји дерби а који је био мање напет. Овдје тога нема. Барселона нешто типа стотину побједа, Еспањол једва 30, махом остварених 80тих.. Године неуспјеха, године сивих сезона ипак нису уништиле наду навијачима Еспањола, они држе својих стандардних 20 000 по утакмици. И са једнаком жељом свих ових година мрзе Месија.
За разлику од сјаја који дочека турсте на Камп Ноу, на овом сад већ бившем стадиону Еспањола сам успио избројати брат брату једно 8 људи укупно (од приласка стадиону до клупских просторија).
Нису се надали туристима, али сам ипак добио пар информација у клубу и пазарио сам у шопу. И дан данас ми Еспањолова мајица и беџеви стоје кући.
Па искрено.. да ли мрзе? Итекако. Да ли су фрустрирани? Врло. Да ли им је драже кад Барселона изгуби у лиги него кад они побједе некога? Бојим се да јесте.Али клубови као што су Еспањол, Торино, Евертон или пак Минхен 1860 имају право на то, околности су такве.
По причи коју сам могао чути од човјека који читав живот навија за Еспањол, њима се комплетна размишљања, бриге, наде, сведу на те 2 утакмице у години дана које одиграју са Барселоном. Они само о томе размишљају, они немају друго. Они само сањају и сањају и сањају да побједе Барселону. Па они би хладне главе држали дно примере годинама само да једном добију прилику да одвале Барсу са више комада разлике.
Дивим се људима који могу навијати за ове клубове. Причајте шта хоћете али кад цијели живот навијаш за један клуб и тај клуб нон стоп бива понижаван, то мора оставити посљедицу на човјека.
Али ја им се дивим. Иако никад ништа неће направити. Иако ће заувијек остати у сјени Барселоне која је глобални гигант, они и даље иду на утакмице, са истим жаром. Иако су навијачима Барселоне у потпуности небитне утакмице против градског "ривала" они и даље седмицама унапријед распродају стадион кад играју против Барсе.
Еспањол има нови стадион, новог финансијера, нову управу.. наговјешавају се нека боља времена.. нажалост, бојим се да их неће бити, јер Еспањол ће заувијек остати само... нажалост само сјена гиганта који им је у комшилуку.