Gocias je napisao:
Да ће објективно бити икада - неће!
Е па ти се са тим задовољавај, слободно. Чему такмичење онда? Зато ми и немамо ниједног судију за европске утакмице, зато нам је лига једва у првих 100 на свијету. Зато се ти и радуј таквој титули. И ако дође до ње. Ја нећу.
Код нас нема ни 2% објективности, а у лигама петице је преко 90%. Увијек већи клуб има благу, али благу предност. Код нас је то смијешно. Поента је да ми уопште не тежимо да то поправимо, већ само још више "уигравамо систем" крађе и поткупљивања.
А што се тиче побједе:
Gocias je napisao:
Мали Хајдук туче Звезду у сред маракане 2:1
bigman je napisao:
У току те утакмице 5 (ПЕТ) пута, играчи Хајдука играју руком у свом шеснаестерцу, судија ништа не свира. Ми губимо 2:1, на одмор се иде са 7 разлике.
Пратим ова суђења у Србији већ скоро годину дана. Италија је "мала маца" за ову ситуацију.
Ево ти дијелови интервјуа са Љубишом Панићем, једним од ријетких спортских новинара који је ударио на судијксе марифетлуке, и након тога попио 30-так тужби, пријетњи смрћу, итд...
Citiraj:
Шта те мотивисало да уђеш у осиње гнездо звано судијска фудбалска мафија и тим поводом објавиш серијал у 26 наставака?
Превагнула је еснафска знатижеља, аналитичко-истраживачки нерв, свакодневна трка с конкуренцијом за ексклузивношћу, у конкретном случају, за лоцирањем најмалигнијег ткива у ФСС, и жеља да се разобличи деценијама уходавани систем руковођења и функционисања најучауреније и најорганизованије групе у оквиру српске фудбалске мафије. Дакле, са једне стране је у питању одговорност према послу и јавности. С друге, у инат све бројнијим новинарским проституткама, слугама који из сезоне у сезону удворички љубе папучу овдашњим клупским и судијским меценама.
Citiraj:
Последице су убрзо стигле?
Оркестрирано, као по команди, сваког дана је у моју редакцију стизале су тужба за тужбом. Што је егзактан показатељ да нису у стању да поднесу бол, али су зато и те како способни да га нанесу младим судијама, исписницима у лику делегата, посматрача.
- Опскурни су то типови - част изузецима, како сам сазнао, већина судија је туђом руком потписала тужбени захтев - вешти и брутални у обрачунима са неистомишљеницима. Мрачни ликови, да не поверујете, који још увек без букагије ходају Србијом!
Најједноставније речено: опили се људи самољубљем, самодовољношћу. Умислили да опонентима могу да узму биографију, идентитет. Испоставило се да могу, али без срама и стида. Да су власт, да могу ником ништа да не дају само да узимају и хране се туђим животним соковима. Што неко рече, уби их провинцијска мегаломанија. Лудило величине, болесно прецењивање самих себе. Похлепа. Како време пролази, поготово након последњих избора у ФСС, све више тону у глиб корумпираности, изнуде
Citiraj:
Закључак се сам намеће, на основу твојих сазнања, да су судије највеће зло српског фудбала, зар не?
- Истраживање је показало очиту спрегу руководећих људи Удружења судија и клубова. Стога, из само њима знаних разлога, никад озбиљније нису покренули иницијативу како би обезбедили регуларно првенство. Отуд закључак да клупским челницима требају "људи у црном" да кад уђу у проблем, уз логистику судијске организације преброде кризу. Прецизније речено: клубови добију судију по жељи, ови (ин)директно - новац.
Како то изгледа у пракси?
- Судије се делегирају, челни људи клубова сазнају ко им суди. Моћни клубови чак и поруче судије или сузе круг арбитара који могу да им суде. Затим, обрате се челницима судијске организације, све у зависности од тога ко има утицај на те арбитре. Уколико нису присни с њима, послови се одрађују путем посредника.
Зашто руководство клуба "не иде" директно на арбитра који суди?
- Шта би вредела прича са судијом, ако не би добио ту утакмицу. Морате, значи да се договорите с онима који одлучују о делегирању. С друге стране, арбитар не сме да уђе у договор ако није покривен од стране посматрача. "Врзино коло", ништа друго.
Доказе је, претпостављам, најтеже прикупити?
- Није, разумљиво, уколико држава одиста жели да се обрачуна са фудбалским мешетарима. Стотинак бивших судија, знам, сведочиле би против најутицајнијих људи у судијској организацији уколико би полиција исте лишила слободе. Раставили би у најситније детаље начине дисциплиновања судија, моделе намештања резултата, застрашивања и уцењивања неистомишљеника, механизме наплате... Но, овдашње владе изгледа имају преча посла и селективан приступ у раскринкавању највеће пошасти на овом фудбалском поднебљу - судијске мафије.
Да ли код фудбалских судија, по узору на мафију, постоји закон "омерте"?
- Ћутање је и код њих злато, чак и после престанка бављења суђењем. Из разлога што се на истом принципу одређују и као посматрачи. Послушни напредују и контролишу суђење у највишем рангу, непослушни ретко и по српским селима. Узмимо да служба траје двадесет година, да посматрачи Супер лиге добијају по 8.000 динара по утакмици, нижег ранга три хиљаде мање, и да могу недељно теоретски да "гледају" десет-петнаест утакмица, е, онда није тешко закључити колико би коштало замерити се судијским моћницима.
Да ли се, на основу твог искуства, истраживачко новинарство уопште исплати?
Непрофитабилно је бавити се новинарством, изузев удворичким.
Отуд и одговор на питање: ко је девастирао спортски журнализам. Разумљиво - новинари профитери, клубаши. Ситне душе, необразовани послушници. Духовни и морални богаљи претворени у пепео које кад год то пожеле разносе ђонови свих клупских и савезних структура. Девојчице које пожудно чекају да их одведу у ноћ, у кревет. Из тог разлога данас на прстима руке можете да побројите све овдашње новинаре са ставом, остали пишу само што други кажу. Речју: моћ новца и немоћ људска учинили су да најсмрдљивије место у нама није дебело црево него наше мисли, наша дела. Стога не би требало да чуди што нас свет назива - витезовима фекалијског реда! Што сваким даном у сваком погледу све више губимо углед и поверење читалаца. Нико нам, утисак је, ништа не верује. Брука!
Пратим ово одавно и много је то више од "навлачења вјечитим ривалима". Ко хоће у то да вјерује, ако. Сам пао, сам се убио...