Александар Јанковић је други пут „преживео” на клупи Црвене звезде кад му се није давало много шанси да задржи посао. Неуспеси против Војводине и Рада жестоко су дрмали зидине Маракане, љутили чланове руководства, али у оба случаја недовољно да млади стручњак испадне из седишта.
– Управни одбор је изразио велико незадовољство, али не ломимо преко колена – саопштио је по завршетку састанка у трајању од чак 300 минута председник Црвене звезде Драган Џајић и одбацио могућност смене Јанковића.
Неколико сати после ремија на Врачару, кад је већ кренуло лицитирање Јанковићевог „наследника“, кружила је и прича да су челници клуба контактирали Роберта Просинечког и питали га има ли у плану да се врати на Маракану.
Сада је касно да грешка буде исправљена. Далеко од Београда потврђује да има тренерског штофа. Малени Кајзери са дна табеле шампионата Турске довео је на праг Европе.
Просинечки је у августу званично поднео оставку, практично је отеран. Владан Лукић је дочекао да му види леђа, неприкладним порукама током утакмице са Грађевинарима прекорачио је границу толеранције човека који је до тада већ попио много чаша жучи.
Натерао је Лукић Просинечког да се повуче, а онда пред пријатељима хвалио да је довео много већег зналца на клупу. Бусао се и да је тим претходне зиме управо селектирао Александар Јанковић, како ће екипа састављена углавном од младих репрезентативаца доживети препород под новом командом…
Један систем је прекинут. Прогнозе да ће другачији бити много бољи показало се као велика заблуда.
Просинечки јесте био тврдоглав у форсирању истог система игре, време је полако почело да показује да је то био исправан курс. Три победе над Партизаном у низу биле су сведочанство напретка. Недостајало је „само“ да играчи повремено добију по неки евро.
Дошао је децембра 2010. године да би у својој Црвеној звезди остао дуже од 618 дана. Држао се на таласу оптимизма, газио многе животне принципе верујући у боље дана клуба с којим је као играч постао шампион Европе,.
Покушавао је да сарађује са оним који му нису ни до колена. А у тренутку кад је требало да оду они – повукао се он. И заплакао.
– Стигао сам са најбољом намером, радио поштено, други ће дати суд да ли је било добро или лоше. Не могу да се осећам искоришћеним од Црвене звезде, то је мој клуб – поручио је на растанку Просинечки.
Казаше тада славодобитнички, у поверењу пријатељима, Лукић и компанија да ће играчи коначно имати чистији ваздух у свлачионици. Звездином тренеру, рекоше, не приличи да запали цигарету пред фудбалерима, мање од 60 минута уочи утакмице.
Мечеви са Бордоом поткрепили су „аргументе“ да је главни проблем био у тренеру. После несрећног испадања од Француза, Јанковић није говорио да је преузео неспремну екипу, тек кад су почели да се јављају неуспеси у првенству почео је „између редова“ да прозива претходника на клупи.
– Тренер Јанковић ми је рекао да је екипа јесенас била неспремна. Сада ће имати прилику да спроведе припреме на свој начин – поручио је крајем прошле године Драган Џајић.
Можда фудбалери сада добро трче, али од тога не беше много користи на Врачару. Реми раван пораз, са играчем више – за главобољу свих звездаша.
Јанковић оправдање може да потражи у катастрофалној финансијској ситуацији, тренира незадовољне играче. У истој ситуацији био је и Просинечки. Није хтео да одустане, био је натеран да оде. Владан Лукић је прекинуо нит, на срећу навијача Кајзерија. Звезда га чека за неко срећније време…
Prijavite se
Registruj se
FAQ
Pretraga
