Igracki opis sa RSBa naseg novog igraca:
Citiraj:
Иван Раденовић је крилни центар, висок је 209 цм (у патикама) и има солидан распон руку (213 цм). Није посебно снажан играч и повремено има проблема са контакт игром, али највећи проблем му је недостатак атетицизма: веома лош одраз и из места и из залета, мањак експлозивности и брзине, не баш најбоље латералне кретње. Што се тиче напада, Раденовић је изузетно интелигентан и разноврстан. У стању је да погоди тројку, али не шутира често (некада и мање од једног покушаја по мечу у сезони, највише 1,7 покушаја) и резултати прилично варирају (од 23%, па и до преко 50%). Шут са полудистанце му је солидан, може да га погоди и из дриблинга, али му се дешавају и велики промашаји (да ни не добаци до обруца, или да га потпуно пребаци из скраћеног корнера). Генерално има шут, али је изразито неконстантан. Против физички слабијих и нижих играца воли да игра леђима ка кошу, има неколико ефектних потеза (окрет ка чеоној линији, уп & ундер, полухорог и шут из окрета), али против великог броја играча није у стању да се избори за добру позицију пре пријема лопте, нити да "зида" након што прими лопту, пре свега због мањка снаге и нешто вишег тежиста. Контрола лопте му је добра, уме да спусти лопту на паркет и нападне и левим и десним улазом (најчесће након финте шута, или финте уручења), повремено чак и да повуче контру након дефанзивног скока, али мањак чврстине и експлозивности га чини у најбољем случају просечним финишером. Није статичан без лопте, "шуња се" иза леђа одбране, када саиграчи дођу у лошу позицију отвори им линију додавања, а и изненађујуће добро може да истрчи транзицију. Тако Раденовић, упркос чињеници да нема неко изразито оружје у нападу, долази до респектабилног броја поена на различите начине, радећи од свега по мало, користећи кошаркашку интелигенцију и препознавајући миссмеч ситуације. Оно што је вероватно најбољи аспект његове офанзиве је одличан преглед игре и осећај за асистенцију. Изразито је несебичан, увек шаље екстра пас, чита противничку одбрану, разиграва једнако добро и са високог и са ниског поста, сарађује и са спољним и са унутрашњим играчима, додаје из прве, чак када крене на улаз уме да "подвали" лопту центру или избаци слободном шутеру (некарактеристично за крилног центра његове висине). Што се тиче одбране, недостатак снаге и атлетицизма га озбиљно лимитира, али то донекле успева да компензује кошаркашком интелигенцијом. Наиме, Раденовић скоро никада не пропусти дефанзивну ротацију, добро се позиционира, помаже, скупља у рекету, излази на шут, чак је солидан код преузимања, комуницира са саиграчима, познаје противника (нпр. остане у миссмеч ситуацији са плејмејкером који је катастрофалан шутер, одмакне му се скоро 2 метра и тако га испровоцира да шутне и промаши)... Тако упркос лошим предиспозицијама успева да одигра солидну одбрану, али далеко од тога да је играч који прави разлику на овој страни терена, посебно против квалитетнијих противника. Једноставно речено: све ради исправно, "школски" и резонски, али не успева да оствари жељени утицај. У скоку је лош до просечан (на обе стране терена).
FAQ
Poslato: 22 Sep 2013, 12:04 
