Citiraj:
Dženkins: Košarka mi je bila beg u bolji život
Ovaj sport mi je omogućio da ne rintam od jutra do sutra kao roditelji, ne završim tragično kao brat, vidim da svet postoji i dalje od rodnog Bruklina – pričao je novi košarkaš Crvene zvezde
Crvena zvezda Telekom je potpisala jednogodišnji ugovor sa Čarlsom Dženkinsom.
A ko je momak koji je rođen pre 24 godine u Bruklinu (zanimljivo rođendan mu je 28. februara)? Statistike kažu najbolji strelac u istoriji univerziteta Hofstra sa 2463 poena, drugi stralac svih vremena u konferenciji CAA, posle legendarnog Dejvida Robinsona, igrač koji je odigrao 110 mečeva u najjačoj svetskoj ligi...
Gledajući intervjue koje je davao tokom koledž i NBA karijere, može se zaključiti da je Dženkins igrač koji je naparno i mnogo radio da bi postao igrač kakav je danas. Odrastajući u Bruklinu, nije imao mnogo izbora...
- Košarka je za mene sve u životu. Pre nego što sam počeo da igram za univerzitet nisam nigde optutovao iz Njujorka. Košarka mi je to omogućila. Sećam se da mi je otac govorio, ako se baviš sportom uspećeš da stigneš i na koledž, znači uspećeš da se obrazuješ. Kada sam počinjao, želeo sam da uspem da ne bih gledao moju majku kako ustaje u zoru da bi išla na posao, oca kako se umoran vraća sa drugog posla. Znao sam da ako uspem u košarci, moji roditelji neće više morati tako da se bore i da možda neće morati nikada više i da rade – Dženkins otkriva motive koji su ga terali da ne prestane da se usavršava.
RAZLIKA IZMEĐU DOBRIH I SJAJNIH
Pravilo koje Dženskins često citira može da nam objasni o kakvom igraču je reč.
- Naučen sam da poštujem rečenicu - dobri igrači rade dobre stvari za sebe, ali sjajni igrači rade dobro i za tim.
Gotovo iz svake priče koja nije direktno vezana za dešavanja na parketu možete da zaključite da je Čarls momak koji je upoznao mnogo ružnih strana života u Njujorku. Jedna od njih je i razlog zbog čega je tokom karijere najčešće igrao u dresu sa borojem 22.
- Kada sam imao 11 godina brat mi je ubijen. Imao je 22 godine. Zbog toga sam odučio da ću uvek nositi broj 22. I on je bio košarkaš, nikada nije dobio šansu na velikoj sceni, ali je igrao na turnirima...Trenirao sam sa njim otkada znam za sebe, radio sam vežbe sa pet ili šest godina...Kada je preminuo, znao sam da ću biti košarkaš, da ću nastaviti njegov put...
Dženkins košarku vidi kao igru, put koji je odabrao, ali ne i kao nešto čega bi morao da se plaši...
- Košarka nije zastrašujuća stvar. Borba za život jeste, ali ne i košarka. Ona je zabava. Kada odrastaš u Bruklinu, zvuk košarkaške lopte je jedna od stvari koje čuješ svaki dan...Čak i kada ne igraju basket, ljudi se šetaju sa loptom u rukama ili ih tapkaju... Moj otac je igrao košarku, brat isto, a ja sam samo želeo da radim isto što i oni... - objašnjava Dženkins.
FAQ
Poslato: 30 Jul 2013, 20:08 
