|
Statistika je neumoljiva i kaže da su Katalonci pobedili samo tri puta u 17 derbija odigranih u poslednjih godinu dana protiv velikih klubova
Niti se priča, niti piše toliko o svemirskoj igri Bajerna, koliko o debaklu Barselonu. Oni koji ne vole Katalonce su dočekali svojih pet minuta. Oni kojih ih vole su razočarani i povređeni. Ne prezaju od kritika. Ne zbog debakla, već zbog bezvoljnosti i malokrvnosti pokazanih u dva duela sa Bajernom. Barsa je pala Bajernu pod kolena bez ispaljenog metka.
Jasno je da se na Barselonu sada sručila lavina kritika i prozivki. Jer kako se njihova hegemonija povećavala, tako je i broj neprijatelja rastao. Nedavno ste mogli da pročitate tezu o Barsinoj vladavini i gaćama koje počinju da smrde. I pre nego što kažemo bilo šta negativno o tika-taki, oni zaslužuju jedno veliko HVALA za ono što su priuštili ljubiteljima fudbala u prethodne četiri godine. Ali, sada je krug zatvoren i gaće će morati da se menjaju…
Statistika svakako nije nauka koja može da ocenjuje Barsin učinak. Baš je katalonska tika-taka najveća statistička greška u današnjem fudbalu. Jer Barsa je često u svim statističkim kategorijama bila duplo bolja od rivala. Osim u golovima. Večiti posed lopte i duplo već broj pasova od rivala će neke navijače i dalje držati u uverenju da je ovo ispravan put i da “ to tako treba”. Oni koji ne vole dodavanja Busketsa i Pikea do besvesti i fudbal skoro bez šuta u gol, će reći da je Bajern razmontirao taj sistem, pokidao mu žice i dugmiće i poslao ga u istoriju kao Nokiju 3310
Ali, jedna druga statistika može da malo bolje objasni razlog Barsinog posrtanja. Koliko god to čudno zvučalo: Barselona već godinu dana ne može da pobeđuje protiv velikih klubova! Uzmimo za polaznu tačku 28. mart prošle godine i prvi meč protiv Milana u četvrtfinalu Lige šampiona. Zajedno sa tim mečevima, pa do danas Barselona je odigrala 17 “velikih” mečeva. U velike ubrajamo Real, Milan, Čelsi, PSŽ i Bajern. Svala čast Valensiji, Malagi, Benfici i ostalima, ali oni ipak nisu krem evropskog fudbala. Ne zbog istorije, već zbog trenutne snage.
U tih 17 mečeva je do izražaja došla sva nemoć Katalonaca. Samo tri pobede uz šest remija i čak osam poraza. Uz gol razliku 22:30 što je više nego porazna činjenica za klub koji hoće da bude prvak Evrope. Od te tri pobede dve su bile nad Milanom koji je od gore pobrojanih najslabiji tim i samo senka velikana. Jedna je došla nad Realom. Ispade da su Katalonci bili "miševi među mačkama". Naravno, nisu oni na terenu bili u podređenom položaju. Oni nisu ništa ni menjali, što je možda najveća zamka u koju su upali. Ostali su dosledni sebi i – nagrabusili!
Razne taktike su se u tim utakmicama primenjivale kao protivotrov tika-taki. Čelsi i Milan su probali autobus. Plavcima je uspelo, Rosonerima zamalo. Jer Milan je dva poraza doživeo iz situacija koje niko ne može da brani. Prvi kada je Kujpers dosudio onaj sramotan penal za zagrljaj Neste i prelomio meč, a drugi kada je fudbalsko božanstvo Mesi imalo svoje meče. Nema tog tima na svetu koji je mogao da zaustavi Mesija u onom naletu od pre mesec dana u revanšu protiv Milana. Možete ga udvojiti, utrojiti, ali kako braniti kada šalje projektile sa 16? Ali, malo je falilo da i Milanu prođe “autobus”...
Murinjo je primenjivao razne taktike. Od visokog presinga, preko jurnjave na terenu, do oslanjanja na igru po bokovima. Pa, čak i prekide (inače, Realova velika boljka), jer su dali nekoliko golova glavom u El Klasicima. PSŽ je bio miran, nije paničio i uspeo je da umrtvi Barsu. Da ne beše Mesija i njegove injekcije adrenalina na Nou Kampu, ko zna da li bi Barsa i tada prošla. I onda je došao Bajern koji je imao sve i kažnjavao kao strogi profesor! On je na sve moguće fudbalske načine naterao Katalonce da pate. Davali su im golove na najrazličtije moguće načine. A, nije igrao ni argentinski vanzemaljac, pa onda ovih 0:7 dođe kao realan ishod.
Kao da su najjači našli rešenje za tika-taku… Barselona od tog marta pre godinu i kusur dana nije uradila ništa novo. Sve je ostalo isto. Samo je došao novi trener, ali on se plašio da bilo šta promeni i okrnji Gvardiolin spomenik. Samo je uspeo da natovari još više tereta Mesiju na leđa.
A, Pep? Čini se da je Pep ovo prvi shvatio i na vreme pobegao. Lukavo i ne baš bilo gde. Zvali su ga Milan, Mančester Siti, Čelsi, a on je izabrao Bajern. Tamo gde je za Španca najteže da se navikne. Ali, i tamo gde će opet imati sve cakum-pakum, nekoliko zagarantovanih trofeja i rekorda. Tamo gde neće morati da zasuče rukave kao što bi to morao u Milanu i Sitiju.
|
Prijavite se
Registruj se
FAQ
Pretraga
