Oпет РСБ анализа, овај пут ове полусезоне:
Citiraj:
Данашњом утакмицом против Војпоставодине завршена је полусезона од које су навијачи Црвене Звезде имали велика очекивања. Када подвучемо црту не може се рећи да је ико задовољан. Испадање из Европе, велики бодовни дефицит за Партизаном, нови пораз у дербију, мало квалитетне игре, доста проблема, сукоба у свлачионици... Да ли је све било баш овако црно? Најбоље је кренути редом и видети шта се и где урадило.
ПРЕЛАЗНИ РОК
Завршетак претходне сезоне нам је донео нови неуспех, али и велику наду за сезону која следи. Титула јесте склизнула из витрине, али Роберт Просинечки је донео неку нову енергију на Маракану, под којом је Звезда претходног пролећа пружала игре које су у доброј мери развеселиле срца навијача. Звезда је после доста времена играла офанзиван фудбал, играчки уништавала противнике, а највећа мана је била неефикасност тима јер је екипа стварала пуно шанси, али реализовала јако мало.
У играчком смислу било је доста промена. Отишао је капитен Павле Нинков у Тулуз, што је и било очекивано, јер се о његовом одласку причало већ неколико прелазних рокова. Од битних играча отишли су и задњи везни Авал Исах у Розенборг, односно Александар Јевитћ у Кину. Огњену Короману је истекао уговор, па је каријеру наставио у Крилима Совјетов, док је Саша Стаменковић продат Азербеиџанском Нефчију. Пред сам почетак сезоне екипу је напустио и Славко Перовић, који је каријеру наставио у Раду. Ако су ови одласци и били очекивани и планирани, онда се то не може рећи и за одлазак Душка Тошића у Бетис, пред сам крај прелазног рока, а након испадања из Европе.
С друге стране доведени су нови играчи да замене оне који су тишли, али и да унапреде игру и већ постојећи играчки кадар. Прва ласта у звездином јату био је Милош Димитријевић, момак који је доминирао теренима ЈСЛа у дресу Рада. Од малог Чаве се очекивало доста, а пре свега да у пару са Евандром креира игру Звезде. Уместо Исаха враћен је бивши капитен Ненад Ковачевић коме је истекао уговор са Лансом. Очекивало се да он буде унапређење у односу на Исаха, те да млади Мијаиловић научи нешто од њега. У сарадњи са Дејаном Рамбом Петковићем доведена је прва звезда прелазног рока – Винисијус Пашеко. Брзоноги левокрилни играч је требало да буде ударна игал црвено белих ове јесени. За њим је након доста лицитирања и нагађања дошао још један играч Фламенга – Бруно Мезенга. У игри су били далеко атрактивнији играчи са далеко озбиљнијим учинком у претходној сезони, али очито недостатак средстава за провереним нападачем свео је избор на позајмицу Мезенге. Одласком Стаменковића требало је попунити и голмаску позицију, а након мононуклеозе Марка Дмитровића, доведена су чак два голмана – оба млада и перспективна: млади репрезентативац Србије Александар Кировски из Земуна и Милош Весић из Новог Сада. Тиму су прикључени и играчи из омладинског погона – Филип Стојковић (десни бек), Горан Чаушић (везни) и највећи таленат у последње време шеснаестогодишњи Филип Јанковић (офанзивни везни, нападач). Списак појачања за ову сезону закључио је помало непланирано Никола Петковић након одласка Душка Тошића.
ПРИПРЕМЕ
Већ од првог дана припрема кренуло је лоше. Детаљ који је тада промакао седмој сили касније ће се доста препричавати, а то је кашњење новог капитена Милана Вилотића на полазак на припреме. Такође, нове муке су задесиле клуб у сарадњи са Ли Адијем који се поново није појавио на прозивци, а након тога је месец дана трајала лицитација да ли је он стварно оболео од маларије или је то само нови покушај недисциплине. Ади се на крају вратио и мора се признати да је од тада његов однос према клубу сасвим другачији него до тада и да се понашао онако како се очекивало од првог дана. Пријатељски мечеви су били заказани против слабих ривала, углавном нижелигаша или слабије пласираних клубова из осредњих лига. Реми без голова је обележио је почетак припрема протв нижелигаша из Аустрије – Колумбије, али поред слабог утиска, Звезда је пртрпела огорман ударац, невероватним ломом ноге највећег појачања и играча који је најављиван као најквалитетнији појединац овог тима – Пашека. Уследили су немири у свлачионици, одузимање и одстрањивање Вилотића из тима, па онда након ургенција и разговора са тренером Просинечким, ипак повратак Вилотића у екипу. Све то је прилично уздрмало екипу и било је јасно да је већ у припремном делу сезоне начињено и превише грешака, које су се касније као бумеранг обијале о главу челника али и навијача Звезде.
ПОЧЕТАК СЕЗОНЕ - ЕВРОПСКИ ИЗЛЕТ ЗВЕЗДЕ
Припреме су завршене са 4 победе и тим једним ремијем уз гол разлику 14-0, али тек на моменте добром игром (9 голова дато аматерима из Унтершицена). Уследило је оно за шта се спремала целокупна Звездашка јавност. И ове године почетак борби у Европи за Звезду дешавао се у периоду када се озбиљне европске звезде сунчају по разним егзотичним плажама. Противник кога је ваљало победити био је летонски Вентспилс, рекло би се таман по мери. Звезда је први меч играла у гостима, сјајно га отворила голом, а онда нови малер – повреда Евандра, најбољег играча претходног пролећа. Уз то је уследио и пад у игри па су Летонци успели да изједначе а константним нападима и да наговесте тотални суноврат Звезде већ на првом кораку, ове историјски важне сезоне. Ипак Звезда је некако одбранила своју мрежу, а онда у последњим тренутцима меча, новајлија Бруно Мезенга се нашао где треба и Звезда је у нову сезону ушла победом у гостима.
Crvena zvezda - Ventspils 7-0 04.08.2011.
Главно питање је било – да ли је ово игра коју ћемо гледати од стране Звезде ове сезоне, или је ово само био лош дан. Сви су очекивали да ће одговор добити у реваншу у Београду, али се испоставило да је управо тај одговор био погрешан. У реваншу је Звезда одиграла свој најбољи меч од када је на клупи Роберт Просинечки. Симпатична екипа из Леотоније је декласирана са 7-0 и нема душе на стадиону Црвене Звезде која тада није помислила да је то оно што смо годинама чекали. Све је ишло баш онако како Роби замишља и како види Црвену Звезду у својој глави.
ДОМАЋЕ ПРВЕНСТВО И ОПРОШТАЈ ОД ЕВРОПЕ
На жалост отрежњење је било болно. Прво коло Супер лиге донело је тешко гостовање у Суботици, где Звезда није показала ништа, па је све бодове оставила на северу Војводине. Истина, Звезда је гол примила из пенала који није постојао јер је прекршај направљен више него очигледно ван казненог простора, али је комплетна игра нашег тима, са све киксевима за које смо веровали да су давна прошлост била поражавајућа. Оптимисти су се надали да је лоша игра резултат тога што су играчи окренути уткакмицама које би омогућиле Звезди јесен у Европи, против француског Рена. Рен је био можда и најтежи противник кога смо могли добити у овој фази, јер није екипа превише звучног имена, али саставаљена је од младих и веома брзих играча који су углавном дошли из њихове омладинске школе, која је већ пар сезона најбоља у Француској. Звездина шанса су биле трибине крцате Маракане. И деловало је да ће момци у црвено белим дресовима ту помоћ и искористити. Французи су били збуњени и нису успели да се прилагоде. Каду је погодио из пенала, али Европа не прашта грешке, па када је Звезда пропустила неколико изгледних прилика, Французи су успели да изведу један озбиљан контра напад и Питриопа је матирао Бајковића таман пред полувреме. Након тога све је отишло низбрдо. Французи су однели победу из Београда, а у реваншу су нас до колена потукли и затворили овогодишњу бајку о Звезди у Европи.
У домаћем првенству Звезда је успела да се консолидује, мада је игра и даље била бледа. Ипак, бодови су се скупљали а кикс из Суботице су анулирали Ужичани који су победили Партизан и донели нам изједначен наставак борбе са највећим ривалом. Звезда је скупљала бодове, али игра је тек на моментe бивала нешто боља. Нападачи нису успевали да постигну гол, а у купу је за мало избегнута тотална брука и испадање у Лучанима. Уследио је несрећни реми на Маракани са Радничким у последњим тренуцима меча, а онда и трилер утакмица са друголигашем Банатом и шокантан пролаз у буквално последњем минуту надокнаде голом из пенала у мечу у који смо завршили са Адијем на гол линији због искључења голмана Весића. Одмах након тога плаћен је цех у Ужицу. После нешто боље игре у првом делу, уследио је кикс одбране и Слобода је повела. Деловало је да је пораз близу јер су играчи из Ужица били ближи другом голу него Звезда изједначењу. Ипак Борха постиже ефектан гол и доноси један бод као неку утеху за слабу игру. Након тога Звезда је заиграла нешто боље и деловало је да коначно почиње да се дешава нешто на терену од онога што би Просинечки желео. Убедљив тријумф над Смедеревом у купу и врло добра игра, обрадовали су све пред пред дерби који је био прилика да се исправе киксеви против Слободе и Радничког. Звезда је можда била и нешто бољи ривал, имала више добрих прилика, али у тој утакмици се осликала цела сезона – када не искористиш прилике које створиш, а Звезда је промашила и пенал, онда казна обавезно стигне. И стигла је. Партизан је из полуконтре успео да дође до вођства а играчи Звезде су већ тада изгледали као да се предају, па је тако забележен нови пораз. Тешке утакмице против Рада и Војводине су просто морале да се добију да би се задржала нада да може да се деси Звездино пролеће. Рад је капитулирао у буквално последњим тренутцима меча, а меч са Војводином је личио баш на овај меч, само што лале нису успеле да поведу у првом делу. Ипак, далеко квалитетнији тим од екипе са бањице је стрпљиво чекао и буквално разбио Звездину поставку одличним контрама и полуконтрама где су до изражаја дошли брзи играчи новосадског тима. И тако, мало по мало на зимски сан се одлази са забрињавајућих -10.
УЧИНАК ИГРАЧА
Голмани:
Бајковић – Бранио је добро већи део сезоне, али је имао неколико кисева, а они против Партизана и Војводине су били кључни. Ипак може се рећи да је он свој посао одрадио добро. Проблем је што није толико сигуран у прекидима када треба да изађе а када не, а иако је доста пута излетао и добро чистио лопте као трећи бек, киксеве је правио управо на овај начин.
Кировски – бранио је у купу и коректно одрадио посао. Нарочито се истакао против Младости у Лучанима када је одбранио неколио добрих прилика.
Весић – у оних пар мечеве што је бранио показао нешто несигурности, али као ни Кировски ни он није имао баш пуно прилике да покаже шта зна јер је Бајковић бранио скоро на свим уткамицама.
Одбрана:
Ли Ади – Најсигурнији играч наше одбране. Закрпио је многе рупе у нашој одбрани, често знао да заустави и контре где је њега самог нападало и неколиок играча. Међутим и он је млад играч, па је знао да погреши, и директно је крив за неколико голова које смо примили ове јесени, а који су отимали бодове са нашег салда. И такав био је главни ослонац наше одбране (ако не и једини). Како пише штампа његов одлазаку Далијен је већ договрен.
Милан Вилотић – шта рећи за момка који је од миљеника навијача и капитена тима постао најомраженији појединац. Просто и на Милана се одразило све што се дешавало, па су његове игре биле испод просека и онога што је приказивао раније. Гол Мудринског у јагодини преко њега или Шћеповића у дерију поред њега, су само неки од „греха“ Вилотића, а више од саме грешке навијаче провоцира његова апсолутна равнодушност. Велико разочарење и играч кога сасвим сигурно нећемо гледати на пролеће у црвено белом дресу Црвене Звезде.
Урош Ћосић – капитен омладинске репрезентације поцечео је добро сезону, али због повреда се није превише наиграо.
Никола Микић – одлично је започео сезону и показао да одлазак Нинкованиеј толики хендикеп. На већини уткамица носио и капитенску траку што довољно говори о поверењу како Просинечког тако и остатка екипе у њега. Имао је и он пад у игри у једном делу сезоне, али утисак је да је један од играча који је коректно одрадио свој посао.
Никола Петковић – Некон одличних партија Тошића, очекивало се да га Петковић у потпуности замени. На жалост Петковић је био отприлике у стању у коме је био и тошић када је дошао у Звезду, па је тек на последњих пар мечева пружио нешто боље партије, али за сада недовољно.
Стеван Рељић – момак коме сви оспоравају знање, али момак који се увек бори. Доста неприметан када је на терену, у одбрани солидан, у нападу углавном несигуран, након повреде у мечу са Јагодином није се још вратио у тим.
Филип Стојковић – један од момака од којих се пуно очекује у будућности. Играо је само на куп нечевима, али треба очекивати да на пролеће добије већу минутажу, нарочито ако Микић напусти клуб.
Везни ред:
Срђан Мијаиловић – иако је везни играч, скоро да је више мечева одиграо на позицији штопера и био је једна од ретких светлих тачака тима. Свакако велики потенцијал и надамо се предводник нових Звездиних генерација. Са којом самоувереношћу игра овај момак просто је милина гледати. Сасвим сигурно прави кандидат за капитенску траку, чим се за тим укаже потреба.
Ненад Ковачевић – капитен је једно од највећих разочарења ове јесени. Ако се негде осетио одлазак неког играча онда је то одлазак Авал Исаха. Ковачевић је много грешио и правио велики број киксева на почетку сезоне, а касније је изгубио место у стартној постави. Борбеност је и даље ту, али утисак је да нема више оне енерије која га је некада красила, а и годне су оставиле последице на његов стил игре.
Каду – играч коме су сви желели да виде леђа, ове јесени је био најбољи играч Црвене Звезде уз Дарка Лазовића. Каду је доста напредовао и унапредио своју игру, а често је показивао највише жеље. На жалост он се повредио пред крај првенства и у дерби је ушао након скоро месец дана паузе. Ипак све похвале за Кадуа.
Евандро – играч од кога се највише очекивало, а који није пружио ни делић тога. Не може се рећи да је Евандро био лош. Ако погледамо статистику он је постигао 6 голова и имао 4 асистенције, али просто од њега се очекивало да прави игру Звезде, а саме игре није било баш пуно ове јесени. Не треба бити превише оштар према овом момку, јер треба имати у виду да је и он на самом почетку доживео повреду кључне кости и да се на терен вратио после мање од месец дана, а да је за опоравак од такве повреде потребно бар 3 месеца. Али зато треба очекивати на пролеће значајно бољег Евандра.
Димитријевић – ни мали Чава се није прославио. Свега неколико коректних или добрих мечева и све остало доста испод очекивања. Истина, на доста утакмица је играо на позцији задњег везног, што он никако није, али од њега се очекивало да помогне Евандру да прави игру, а као што сам напоменуо од игре нисмо пуно видели. Надајмо се да ће нас на пролеће и он уверити да може значајно боље.
Лазовић – Дарко је једна од светлих тачки нашег тима. Сасвим екслодирао, продорима по страни силне муке задаје противничким одбранама, а оно што би требало чешће да ради је и шут са дистанце. Овај момак има и брзину и технику и креацију. Када би саиграчи мало више живнули он би пружио још више.
Борха – Колумбијац је свкако љубимац већег дела навијача Звезде. Иако је у стању да промаши немогуће, играч је који има највише срца и то показује на терену. А то је оно што навијачи цене. Битан је играч за овај тим, једино на чему мора озбиљно да поради је реализација.
Вешовић – добио је прилику ове јесени, а општи утисак је половичан. Изузетно је брз, доста често то користи да продре по страни, али број успешних центаршутева му је ужасан. На томе мора да ради дан и ноћ. Мора много боље.
Остали играчи нису добијали пуно прилике и забележили су тек по неки наступ. Јеремић ће вероватно напустити клуб уколико добије некакву понуду, као и Савио, док ће Чаушић и Јанковић чекати своју шансу на пролеће као запете пушке.
Напад:
Калуђеровић – момак који је од јунака прошле јесени, на пролеће постао омражен јер је промашио велики број прилика, али и зато што стално остаје у офсајду. Није пуно тога променио ни ове јесени, све до пред крај. Дуго га није хтео гол, иако је добро почео у квалификацијама за Европу против Вентспилса када је постигао 3 гола. Ипак од тада па све до меча са Новим Пазаром крајем октобра није било гола за АК99, али од тада је везао 5 голова и са Кадуом поделио позицију најбољег стрелца у првенству. Ипак, можда је меч са Војводином дао и најболи приказ њеовог учинка ове сезоне – потпуно невидљив. Његов одлазак у Инчон би требало да је завршен, тако да га вероватно неће бити у тиму на пролеће.
Бруно Мезенга – као што је већ речено, Мезенга је дошао иако се спекулисало са неким играчима који су имали озбиљније учинке у претходном периоду. Није успео да се избори за место стартера, и требало му је доста времена да се прилагоди. Готово да ништа није приказао, иако истини за вољу и није имао пуно прилике сем када је улазио у последњих 10-15 минута. Ипак, њему иде титула за потез ове полусезоне у виду еврогола који је постигао у купу против Смедерева.
РОБЕРТ ПРОСИНЕЧКИ
Роберт Просинечки је посебна прича. Човек који је обожаван у Звездашком свету донео је потребну енергију пролетос, али након свега што се дешавало тиму ове јесени није био ни близу онога што он жели. Да ли је он крив што никако не одустаје од своје офанзивне филозофије, што нема алтернативну тактику, да се прилагоди ситуацији, остаје питање. Ипак главно питање је зашто је игра Звезде онако спора. Шта се десило са оним правилом да играч не сме више од два пута да пипне лопту? Да ли је могуће да се онако лоше бранимо у прекидима и да смо толико безопасни када ми нападамо из прекида?
РУКОВОДСТВО КЛУБА
Оно што је јасно то је да је ће ове зиме морати да се повуче црта, направе велики резови и крене са озбиљним и дугорочним планом. Драган Џајић ће се поново укључити у рад клуба, што ће за спортски део бити од велике важности. Остаје да се види којим путем ће ићи најављена скупштина клуба и да ли ће доћи до промене у руководству. Иван Аџић је сада прошлост Црвене Звезде, из клуба се повукао и Горан Весић, а очекује се да се током зиме десе још неке промене.
Рад управе је тешко оценити. Доведено је доста моћних спонзора, али и даље нема прецизног одговора – колико то пара Звезда добија од тих спонзора, као ни како је могуће да дуг и даље расте, а приде није ни прецизно дефинисан. Бољитка има, најаве нових прилива средстава такође, али комплетна прича је толико удаљена од очију јавности да је тешко бити праведан и објективан судија.
ПРЕДСТОЈЕЋИ ПРЕЛАЗНИ РОК
По најавама екипу би требало да напусте Калуђеровић (Инчон) и Ади (Далијен), а очекује се да понуде добију и Микић и Каду. Такође, уколико стигне права понуда, клуб би могао да напусти и Дарко Лазовић, али вероватно ће за такав сценарио заинтресовани клуб морати да потроши више милиона евра на Маракани. Просинечки је најавио ових дана и комплетан списак играча на које не рачуна, а ту ће сигурно бити они који нису били у првом плану ни ове јесени – Игњатијевић, Савио, Јеремић...
Што се долазака тиче, ту лицитације тек крећу. Известан је долазак младог репрезентативца на позицији левог бека – Филипа Младеновића, а нови уговор са клубом је потписао и повратник, левокрилни везиста Марко Перовић. По новинама се спекулише о интресовању Звезде за Максимовића и Касалицу из Слободе, Костића из Радничког, а почеле су и лицитације о фудбалерима који не играју у домаћем првенству, попут репрезентативаца Нинковића и Луковића, или нашег интернационалца Убипарипа, двојца из Зете Пеличића и Радуловића итд. Ипак, јансо је да ће тек по неко од ових играча уопште и доћи у контак са Звездом, а као и у сваком прелазном року можемо очекивати поплаву потенцијалних појачања из разних извора.
УКУПНА ОЦЕНА И ШТА ДАЉЕ?
Оцена комплетне јесени не заслужује прелазну оцену. Сви сносе кривицу за неуспех у полусезони од које се пуно очекивало. Видећемо ко ће све платити рачун за овакав цех, али извесно је да ће се многа лица на Маракани променити.
Пред нама је нови прелазни рок у коме не сме бити изговора и грешака. Потребна је спратанска дисциплина и црначки рад још колико од сутра. Није више пет до 12, поноћ је одавно прошла... време је да се коначно пробудимо!
Prijavite se
Registruj se
FAQ
Pretraga
Igrac koji nije u prvom planu u Brazilu, Argentini pa cak i Kolumbiji nema ispod 700 000 / 800 000 hiljada, to su mi u licnom razgovoru potvrdili Cvele, i jos cetiri pet menadzera koji dovode igraca iz Juzne amerike..