banjalukaforum.com

У недељу фудбалски Нови Сад очекује још један велики догађај. У госте нам долази лидер на табели и актуелни шампион државе београдски Партизан. Једино остаје велика жал што ће попуњене трибине и борбу на терену сигурно засенити примитивно скандирање дела навијача београдског клуба.

Прошле су готово две деценије од како присталице црно-белих боја редовно у Новом Саду отворено вређују један део грађана Републике Србије. Судије и делегати на тим мечевима по обичају остајали су неми на такво скандирање.

Ето, и у ово време када се фудбалска Србија изборила за цивилизацијску тековину да се не вређају црнопути фудбалери и даље се толерише пракса примитивног скандирања када се играју утакмице против Војводине. Надајмо се да ће људи који су задужени за будућност српског фудбала коначно урадити нешто како би се коначно стало томе на пут.

Ти тзв. навијачи своје понашање правдају „патриотизмом“ па зато и не могу а да не прокоментаришем неке чудне аномалије тог родољубља. Пре неколико месеци преминуо је најбољи играч у историји Ф.К. Партизана. Нека му је вечна слава и спомен. Међутим када би се детаљније прегледа биографија дотичног фудбалера дошли би до врло интересатних података.

У ратној 1941. години, када се требала бранити отаџбина од напада Фашистичких сила, легедну Партизана не видимо у југословенској униформи већ као фудбалера бечке Адмире(државе која је тада била саставни део Трећег рајха). Када се вратио у тзв. Независну Државу Хрватску 1942. године добио је намештење у једној „казненој установи“, затим је постао „домобрански дјелатник“, а имао је и ту част да обуче и репрезентативни дрес Павелићеве државе. На крају рата како би спасао себе и свог брата Отоа(који се због свог учешћа у Другом светску рату налазио у логору) прелази у београдски Партизан и тако пере своју биографију.

Од 1941. године па до 1944. године од фашистичке руке је страдало на хиљаде навијача и чак седморица играча првог тима Ф.К. Војводина. Можда баш и зато нисмо у њиховим очима прави родољуби јер нас је основао крем српског грађанства Новог Сада, можда нисмо родољуби зато што наш грб нема ни комунистичку петокраку нити шест бакљи, можда нисмо велике патриоте јер су наши легендарни играчи страдали од фашиста а не да су играли за њих?

На нама ВојводиНАШИМА је да још једном дођемо на стадион и да фер и спортски навијамо и покажемо на делу зашто наш град поносно носи епитет Српске Атине.

Ajmo Vosa, igraj X
Oni i jos 2 tekme i 1200KM u dzep

Je li Vojvodina samo jedan gol primila ove sezone?