banjalukaforum.com

Hvala na ispravci. Nađi Goranove priče - liče. Nakot ima na Projekat Rastko. Naživo mi je odviše zamoran i usiljen, sa elemntima sodomije, a to baš nešto i ne gotivim.

Čitao sam samo Tihe gradove, te priče mi i nisu nešto "kingovske", bar sad ne mogu da se sjetim da sam imao taj osjećaj, davno sam čitao, prije 5-6 godina, taman kad je i izašlo. Mada, opet kažem, malo Kinga tu i tamo nije neka mana, a mislim da Skrobonja ima dovoljno samosvojnosti u stilu i temama, da se nikako ne može optužiti za puko epigonstvo, ili kopiranje Kinga. "Nakot" sam i čitao na "Rastku", mada kontam kupiti ovo sređeno izdanje od prije godinu-dvije ako negdje naleti.

_________________
Umro je Džimi Hendriks iz Sijetla,
Klepton i Pejdž su dva matora pijetla,
al' budućnost je ipak svijetla
sve dok nam je Popokatepetla...

pročiraj himenesa, osim ako ne misliš da će to boto horor za tvoj um

_________________
Cause I'm tired of this scenes...

"Историчар" од Елизабете Костове. За књигу у којој се не дешава ништа страшно има запањујуће језиву атмосферу...Мени је док сам је читао на моменте била баш....брррр....Оно, кад ти се најеже длачице на врату од страха.

_________________
Bubi frubi

Da, ja sam bila u nedoumici da li je sve fikcija ili dnevnik.

_________________
Kultne teme banjaluka foruma

za ovo se glava gubi

ja sam bio pozvan na promociju i nisam otišao.

_________________

Ja rijetko odustajem od knjiga, a od te sam morala. Smorila je sa onim opisima skoro kao Zagorka. Ima pomalo jezivu atmosferu, ali je Kostova skroz "ubije" svojim razmišljanjima i dijalozima sa tatom.

Ako se tako glava gubi, to više govori o glavoseči. Pod pričama G.S. (ovako je sigurnije za moju tikvu i pokrivanje senilnosti) moram priznati kako sam čitao u Znaku Sagite, kao i u nekim časopisima i tad mi je ličilo. Nakot je nešto između Karpenterovog Village of the Damned samo sa bebama, i kvazi političke aluzije sa sve pomahnitalim skrivenim četnikom manijakom tipa Džek Trbosek u Novom Beogradu, uz oblandu SF-a. Čovek koji je ubio Teslu malkice me vuče na Čoveka u viskom dvorcu i Frankenstein Unbound Rodžera Kormana (sa sve pojavom "procepa na nebu"). Dakle, čemu ovoliko palamudjenje oko toga? Na datim primerima se vidi šta je falinka srpskog gacanja po žanru horora i sf uopšte: previše filmova i previše čitanja stranih autora (ah taj fascinantni zapad!), te uporno prepričavanje uz podsvesnu nadu kako će to nekad biti prevedeno i, gle čuda, naši autori oduvaće Klajva Berkera, Pitera Strauba, Kinga i ostalu boraniju...
Tu i tamo se omakne neki rad utemeljen na srpskoj kuluturi i nasleđu strašnih priča i bajki kakve je voleo jedan Glišić. Ukoliko se neko i prihvati (od tzv. ozbiljnih pisaca) čačkanja horora i sf, to radi sa zadrškom, kako ne bi bio ismejan, s tim da uvek može reći kako je reč o parodiji ili da on pripada nekom od pokreta (najaginliniji pisci tog tipa pripadaju signalizmu kao napr:Slobodan Škerović. Adrijan Sarajlija, Ilija Bakić i dr.), te se samo zezao ili eksperimentisao, ne daj bože kako je on to mislio biti pisac tako profanog žanra.
Čemu ovoliko raspisivanje pukog čitaoca, laika poput mene?
Zato što je "Nešto diše u mojoj torti" ipak vredno pohvale. Bez obzira na sve mane, tanke ideje i mučnu realizaciju, loš efekat kod čitalaca (osećanje nakon pročitanih pričica), stanje kako ti je nešto uskraćeno pošto završiš sa buljenjem u ekran, to je grebanje iz ponora nezainteresovanosti, komercajilnih vizija privatnih izdavača, pokušaj otiskivanja u kome se lome nokti, a bogami i staje na prste autorima - zaljubljenicima u žanr (al sam ga sročio! sebi se divim!).
Koliko da ne ispadne kako sam igrao moravac na nežnim zglobovima autora ovog poduhvata. Dlan, da ih povučem napolje, ne mogu da pružim. Kratke su mi ruke, rupa je suviše duboka.
I ne bih vam više dosadjivao, i sebi sam postao zamoran.

Optuživati srpske (ili nešto šire, regionalne, kako se to sad kaže) pisce horora da "liče na nešto već napisano" imalo bi opravdanja samo u slučaju da na globalnoj horor sceni možemo čitati djela koja pucaju od originalnosti i svježine, a da nisu napisana od autora koji su ime stekli prije trideset i više godina. Hiljadu i jedna "vampirska saga", "vampirski dnevnici", "zombi infestacija" i nisu baš neke nove ideje.

_________________
Umro je Džimi Hendriks iz Sijetla,
Klepton i Pejdž su dva matora pijetla,
al' budućnost je ipak svijetla
sve dok nam je Popokatepetla...

"Optužba", teška reč.
Horor je poodavno postao žanr koji jede sebe samog. Komercijalni moment je najbitniji u čitavoj priči i potpuno je logično kako se štancuju ista dela, jer ako jednom nešto prođe, to se multiplikuje. Čak isti pisci vrte se u okviru istih motiva, pričaju istu priču sa drugim imenima (King to savršeno objašnjava u "Vreći kostiju", kroz primer glavnog junaka - pisca, pri čemu je sam roman svojevrsno, istinsko, remek delo ne horora već postmodernog romana, jer se obračunava sa kompletnim američkim modernim romanom uz silne citate, aluzije, parafraze i proigravanje motiva). Srpski horor ne postoji jer nema mogućnosti da se pojavi u štampanom obliku. Kada bi produkcija bila veća, kvantitet bi rodio kvalitet. Ovako, ostaje nam literatura koja je suštinski horor sačinjena od ženskih pisaca-domaćica (sedi na Ringišpil koji vrti Bobićka, te se uvati za korpu Isidore Bjelice, dok Mateusova podvriskuje na srpskom vašarištu o ceni jedne vožnje, uz strogi pogled Habjanovićke i semenkarsku korpu Anabele Basalo).

Kakvo licemjerje....Pljuje se po domaćim "lakim" štivima, a veliča se King koji za sebe kaže da je književni ekvivalent Big Meku....

_________________
Bubi frubi

Najbolji King - a to je, recimo, IT - je strašan, strašan pisac i to ne strašan u horor značenju

_________________
Cause I'm tired of this scenes...

Da, ali čovjek ima sto knjiga i kada na kraju sve sabereš čisti prosjek, barem ono što sam ja čitao....

_________________
Bubi frubi

jedino knjige koje čitaš po mojoj preporuci nisu prosjek

_________________
Cause I'm tired of this scenes...

Kuku lele boške! Ja licimer?
Pljujem po domaćim piscima lakog žanra? Gazim nesrećnog Kinga i ne volim ga? A onda ga glorifikujem?
Tačno!
Svaka ti je ka u Njegoša! Samo malo sporije čitaj napisano,
Niti sam pljuvao (ako budem ishraknuo, primetiće se), niti glorifikovao Kinga. Brat bratu, taj lik je napisao i nešto drugo osim horora, napr. roman Leš. Dobio je američku književnu nagradu, ne znam tačno koju ali je pogolema, i držim njegov poster u sobi, dok je još imao bradu (zezam se za ovo).
TO jeste dobar roman o pubertetu. Ali malo pregolem.
Rekoh kako nemam nameru da gazim po tvorcima Torte. Naprotiv. Biće kako sam nejasan. Moraću poraditi na svom izražavanju, ako nameravam da ćaskam u ovoj kafani.

Poradi na stavu, ne načinu izražavanja. Niko ne voli pametovanje....

_________________
Bubi frubi

Bogati, Vladislave, pa čemu taj blago nabrušeni stil, ako pričamo o hororu, ne znači da treba i da ga proživljavamo ovdje. I "Nešto diše u mojoj torti" niko nije napadao, naprotiv.

Horor je oduvijek i bio žanr koji, kako ti kažeš, jede sebe samog. Na stranu gotski romani, priče o duhovima, Lavkraft, kao neke preteče horora, čisti horor kao žanr je uvijek bio praktično u rangu roto-romana, dakle isključivo zavisan od tržišta. Ko zna da li bismo imali i istog tog Kinga, da mu žena nije iz korpe za smeće izvadila "Keri", i natjerala ga da je dovrši i pošalje (što samo potvrđuje da iza svakog uspješnog pisca horora stoji žena koje se smrtno plaši). Danas horor ni ne pišu pisci, već unajmljeni revolveraši, osobe bez lica i imena, koje po obavljenom poslu odjašu u sumrak.

Mada, stoji što si rekao - da se više para vrti u poslu, više bi talentovanih ljudi to radilo. Ovako, tek par ljudi to radi dobro, ostalo su sve pokušaji.

_________________
Umro je Džimi Hendriks iz Sijetla,
Klepton i Pejdž su dva matora pijetla,
al' budućnost je ipak svijetla
sve dok nam je Popokatepetla...

Nijedna priča, knjiga, koja nađe čitaoca nije uzalud protraćeno vrijeme.
Svaka knjiga će u nekome dodaknuti nešto, u nekome manje, u nekome više.

_________________
Kultne teme banjaluka foruma

Unapred se izvinjavam ako moj "stil" deluje tako iritirajuće. Pokušaću, ubuduće, da budem slađi i da se krećem senkom sa uredno podvijenim repom među zadnjim šapama, cvleći pogrbljeno kako nekog ne bi uvredio.
Stil i stav teško da se mogu menjati jer jedno odražava drugo. Obično. Drugačije je bi bilo prilično sumnjivo po pitanju namera nekog ko govori ili piše na jedan način a ličnost mu je drugačije.
Ali, da ne trunim više.
Meni se učinilo da je Torta zgodan povod da se malo popriča ne samo o hororu kao žanru, već i ljudima sa ovih prostora koji pokušavaju ili su već priznati kao pisci žanra, o stavu koji ima izdavaštvo, čitaoci i kritika o žanrovskoj književnosti (tu je i sf i krimi, akcija, epska itd). To što nešto zamerim, ne znači kako to mrzim ili odbacujem. Uhvatio sam se jednog pisca, kao tipičnog predstavnika žanra, izbegavajući da se bavim nečim još grđim, kao što su autori "vampirskih saga" ili afirmacija veštičarenja kroz Hari Potera.
Nije mi namera da pametujem, naprosto, ono što mislim (a ne moram biti i nisam sigurno u pravu) odkucam ovde. Čemu bi, inače, služili forumi ako ne da se malo razmene mišljenja? Koja je svrha razgovora ako se svi slažemo? "To je tako", "Jes, vala baš". I kraj priče. Dosadno bi bilo, zar ne?

znaš koliko je njih to reklo kad je čitalo Main Kampf

_________________
Cause I'm tired of this scenes...