banjalukaforum.com

"Гласови неумрли" је наслов антологије која је прије неколико година објављена у Србији. Антологија нит је нешто посебна, нит је нешто значајна, али је наслов заиста изванредан. Идеја је, дакле, сљедећа: моја нискост ће дневно да поставља једну пјесму овдје, ви, ако хоћете, можете да коментаришете, али не уплићите се у антологичарски посао 365 дана - 365 пјесама. Различите епохе, стилови, форме, начини - тако добијемо још једну малу форумску библиотеку. Нека на почетку стоји, рецимо, Пастернак:

_________________
Cause I'm tired of this scenes...

Kad to već planiraš da uradiš i da bude "pismeno" onda predlažem da prije svake pjesme napišeš kojoj epohi, stilu, formi, regionalnoj pripadnosti pjesika pripada pjesma.
Takođe predlažem da nastaviš sa ruskim pjesnicima, pa kad njih iscrpih pređeš na neke druge.

Ovo je normalno samo prijedlog, post mogu obrisati prije postavljanja druge pjesme da se ne remeti kontinuum teme.

_________________
Kultne teme banjaluka foruma

Tvoj post ne remeti temu, dapače, upravo ovakvi komentari su i dobrodošli. Prva polovina usvojena, a sad da li ću baš tući prvih pedeset strana samo po Rusima - nemoj me toliko uslovljavati, avatara ti

_________________
Cause I'm tired of this scenes...

Eh, kako je ovo vrla pjesma! Nekom prilikom nam je profesor srpskog pročitao, ja sam je zapisao i naučio, davno biješe. Nadam se da autor teme neće smatrati da se "uplićem u antologičarski posao", ako postavim još jedan prevod, taj koji znam, pa neka svako izabere koji mu se više sviđa, ili neka uživa u oba.

_________________
Umro je Džimi Hendriks iz Sijetla,
Klepton i Pejdž su dva matora pijetla,
al' budućnost je ipak svijetla
sve dok nam je Popokatepetla...

kad mlagi gitarista, fajter, enigmatičar i zavodnik to kaže - ko to smije u sumnju da dovede?

_________________
Cause I'm tired of this scenes...

Popketova verzija mi se mnogo vise svidja. Tecnije ide dok recitujem sebi u glavi.

Bolji mi je popokatepetlov prevod....i de živ bio, pored naslova pjesme napiši i autora....da ne bi ovoga "život nije isto što i polje preći" Pasternak mi ne bi pao na pamet nikad.

_________________
Bubi frubi

Jeste, njegov prijevod je bolji.

_________________
Cause I'm tired of this scenes...

Meni naprotiv prvi prevod zvuči više pjesnički, dok je drugi prevod više kao opisan (prepričan).
Čak mi prvi vuče na Dučićev stil.

Kraj druge strofe je bolje preveden u desnom prevodu, jer se ipak aludira na Isusove riječi upućene Bogu.

_________________
Kultne teme banjaluka foruma

Meni ovaj latinični ima više "ritma", a meni to pomaže da čitam i razumijem poeziju.

_________________
Bubi frubi

Ovaj drugi je tečniji, čini mi se, zbog asonance, osjeti se da se vokali skladnije prelijevaju jedan u drugi. Ali su mi oba dobra.

_________________
Umro je Džimi Hendriks iz Sijetla,
Klepton i Pejdž su dva matora pijetla,
al' budućnost je ipak svijetla
sve dok nam je Popokatepetla...

Ова тема је кренула тамо гдје сам желио, тако да ви се захваљујем. Ја ћу покушати да овдје поставим неке (мени) најдраже и најбоље пјесме, залазећи повремено и у област која није нужно умјетничка, али, како рече Пол Валери (или Елијар?) - најбоља је она антологија која се прави за себе. Понекад ћемо ићи у претхришћанско вријеме, понекад у савремено, тренутно, али већина ће припадати некој познатој историји књижевности. Пастернак је био први, настављамо са Љубомиром Симовићем, пјесником који је у српску књижевност увео мотиве пијаце, пиљарица, кантара, док је неке најважније историјске теме обрађивао са поголемом дозом патетике, па то стога, изузев неколико заиста врхунских пјесама, одбацујем. За вас, цијењено форумашство, бирам трећи дио љубавног триптиха ЂАВО НА СЕЛУ:

_________________
Cause I'm tired of this scenes...

Добро, Љубомир вас није дотакао. Да видимо како ће да прође Стеван Раичковић, поред Десанке Максимовић највећи лиричар српске поезије 20. вијека и модерна парадигма онога што се назива "стражиловска линија пјевања", са јаком поетичком (само)свијешћу и поезијом која је у свом најбољем дијелу окренута природи, тишини и кратки, јасним, сведеним и упечатљивим сликама, попут оних у "Записима о црном Владимиру". Овај пут је то пјесма НИТИ, једна од најрелигиознијих пјесама српске поезије прошлог вијека:

_________________
Cause I'm tired of this scenes...

Ништа под милим богом не знам о Емилу Нилегану, осим да је један од најзначајнијих канадских пјесника.

_________________
Cause I'm tired of this scenes...

Nou! Ljubomir je odličan! Priznajem da mi je njegovo stvaralaštvo bilo nepoznato pa nađoh na netu, zanesoh se i zaboravih postovati.

PS Strpljivo ću sačekati E. A. Poa.

_________________
Kultne teme banjaluka foruma

Ja nisam neki ljubitelj poezije ali me je jedna stvar oduvijek zanimala.
Da li vi volite vise optimisticnu ili pesimisticnu poeziju?

Ja uglavnom kada citam poeziju imam osjecaj da tu nema iskrenosti (kao kod proze), da se vise ide na to da se postuje forma (rima i broj slogova) nego da se iznese odredjena misao, osjecanje ili sta vec, a i kada se iznosi neka misao to je uvijek na taj neki karikiran i napuhan nacin (upotreba gomile pridjeva i nekih simbolicnih termina, alegorija i slicno). Uglavnom, ne sporim ja da je to do mene, ali ja sam vise ljubitelj nekih obicnijih, realnijih nacina izrazavanja. Zbog toga ne volim tu tzv. optimisticnu poeziju ili ljubavnu poeziju jer je uglavnom jako daleko od stvarnog zivota.
Ali jedino me je znala privuci ta neka mracna poezija za koju cesce osjetim da je iskrena u odnosu na ovu drugu. Zbog svega ovoga mi je Jesenjin najveci pjesnik svih vremena. Jer rijetko ko je uspio da na mene ostavi utisak da je sve ono sto je zapisao u pjesmama zapravo i osjecao.

_________________
A little less conversation, a little more action!

Licno mi je najdrazi Jesenjin, zato sto mi odgovara njegov zaneseni, mangupski stil. Pisao je iskreno i o dobrom i losem, kritikujuci druge a isto tako priznavajuci i svoju krivicu.

Јесењин је вјероватно до свих руских пјесника "најрускији", али је мени дражи (и бољи) Пастернак.

_________________
Cause I'm tired of this scenes...

To si rekao samo da se ne bi slozio sa mnom.

Optimistička poezija nikad ne može da nosi težinu kao pesimistička, pogotovo kad su emocije u pitanju. Valjda je tako i u životu, u ljubavi srećan čovjek nema kad da piše tamo neke stihove a onaj koji nije bio te sreće izlijeva svoj jad, čemer i tugu kroz stih. I da, mislim da jesu to zaista osjećali.
Ako ćemo o mračnim pjesnicima, po meni na prvo mjesto dolazi Dučić jer kod njega skoro u svakoj pjesmi provijava studen vjetar. Npr.

De profundis (iz dubine)

"Ti utjehu čekaš. Ne, utjehe nema:
Što utjehom zovu, zovi zaboravom;
Jad istinski dubok nikad ne zadrijema.
...
Ti želiš i čekaš. I ne znaš da nije
Ni sad ispijena ta čemerna čaša,
I svirepi otrov jedne ironije.."

_________________
Kultne teme banjaluka foruma