На теми "Одабрао: Даљац" налазе се књиге за које вјерујем да би било добро да их пучанство, из ових или оних разлога, кад-тад прочита. Све су то врхунска литерарна остварења, различитих стилских споха и жанровских врста. Спаја их - одличност и висок ниво умјетничке (само)свијести. Са друге стране, постоје славне књиге које, по мом не баш тако скромном мишљењу, форумско читатељство може "мирне душе" да заобиђе, иако се ради о писцима и дјелима која су, опет из ових или оних разлога, проглашена класиком. Покушаћу да вас одговорим од читања неких дјела, уз минимум аргумената, увјерен да ћете ми као и до сада безусловно вјеровати. Поштено је почети од врха, стога:
Иво Андрић, "Госпођица"Зашто прескочити: Објављен у години када и "На Дрини ћуприја" и "Травничка хроника" овај Андрићев роман је далеко од лошег (рецимо да би Стојичић убио да може и толико
), али представља једно од умјетнички најслабијих Андрићевих дјела и може да се самјерава са његовим фратарским причама с почетка каријере. Без подразумијевајућих психолошких и историјских анализа једног друштва, породице и, на концу, саме личности, Андрић у "Годпођици" на тренутке осваја оне дубине које га и чине највећим, али је приповиједање углавном монотоно, понекад чак и тривијално, плитко, површно, а сама драма Рајке Радаковић је повремено снажно о(д)сликана, али проблем је управо у тој спорадичности. "Госпођица" није роман-хроника, иако је Андрићева намјера била очигледна-да напише хронику једног лика који у себи генерише једну од најдеструктивнијих страсти - ону према новцу.