banjalukaforum.com

Kratak opis xx og vijeka


Orijentisali smo se prema zvezdama
Vodile nas trube i ključevi tamnica
Osluškivali savete onih ispod zemlje
Nismo se zaustavljali

Prvo smo otkrili kožu jedne žene
Finu, negovanu, od mladih zmija izatkanu
Zatim smo pronašli krila anđela
Koja je neki vojnik izgubio

Naišli smo na selo napušteno
Prepoznavali stvari iz detinjstva
Dočekao nas je samo jedan starac
Koji nije uspeo da umakne

Hteli smo se snabdeti pijaćom vodom
Ali su bunari bili zagađeni
Do vrha puni ljudi uginulih
I njihovih vernih životinja

Pa smo naišli na crkvu razvaljenu
Tu smo se pomokrili
Pa smo produžili sve do prve škole
Koju smo zapalili da se ogrejemo

Probudio nas je školski poslužitelj
Krikom neopisivim
Izgazili smo ga čizmama
I bacili u pepeo

Naišao je učitelj sa đacima
Zaprepašćenje ih je odalo
Učitelja smo kao i poslužitelja
Đake smo silovali

Ugledali smo zelenu livadu
Tu smo zastali da predahnemo
Klali smo se malo među sobom
Ćaskali, prebirali po sećanju

Onda smo krenuli dalje
Za zvezdom koja nas je vodila
Imali smo zadatak da nas po zlu zapamte
Narodi koje posetimo

Naišli smo na čoveka bez obe ruke
I bez noge na raskršću
Zahtevali smo da propisno salutira
Kad nije mogao - streljali smo ga

Prolazili smo kroz velike gradove
Činili se nevešti
Ostavljali konzerve sa epidemijama
I odlazili dalje

Naišli smo na ženu udovicu
Sa troje dece u naručju
Decu smo ponovo u majku vratili
A majku bacili našim psima

Pa smo krenuli dalje
Ispred leleka koji nas je pratio
Tako smo stigli do jednog izvora
Gde smo se umili

Naišao je vlasnik izvora
I nazvao nas poganim psima
Videlo se da je naš čovek
Poveli smo ga s nama

Da ga proverimo
Našli smo dete s' jagnjetom u naručju
Zubima ih je oboje zaklao
Stekao je naše puno poverenje

Imali smo jednog osteljivog mladića
Bez prestanka je plakao
Postepeno smo ga čeličili
Stvarali od njega čoveka

Sve je zadatke izvršavao
Kao najbolji među nama
Ali kad je svešteniku jezik čupao
Urlikao je on, a ne sveštenik

Davali smo mu lakše zadatke
Da strelja đake po školskim dvorištima
Ni to ga nije ispunjavalo radošću
Oduzeli smo mu činove i ispljuvali ga

Naiđosmo na groblje zabačeno
U grobove ubacismo bombe sa suzavcem
Mrtvaci su iz grobova iskakali
Mi smo ih ponovo ubijali

Za nama nerazuman lelek nedostojnih
Ispred nas ciljevei uzvišeni
Iznad Zver koja nas vodi
Putevima Gospodnjim

Naiđosmo na ženu bremenitu
Koja drsko ličaše na Bogorodicu
Dete iščupasmo da ga gajimo
A nju nedostojnu štakorima

Naiđosmo na ljudsko oko
Oslobođeno od očne duplje čovekove
Umismo se njegovim pogledima
I kretosmo dalje

Naiđosmo na ljudsku ruku
Oslobođenu od nedostojnog
Ta ruka nas je ko sestra milovala
I mahala nam pri polasku

Naiđosmo na mozak čovekov
Izvađen iz lobanje
Spoznasmo čistu misao
I upamtismo je

Naiđosmo na jedno srce
Nismo znali čije je
Bacakalo se oko naših nogu
Htelo je u naše grudi

Bacismo bombu na to srce
Isekosmo ga noževima
Ali ono ne odustade
Skakalo je za nama

Uhvatismo ga i vezasmo
Polismo sumporom i zapalismo
Ali ono je bivalo sve snažnije
Žilavo neko srce

Ponudismo grudi štakora
Pa zatim grudi psa
Ali ono nije htelo
Htelo je samo u naše grudi

Dadosmo mu grudi mladića
Koga smo raščinili i ispljuvali
Sa takvim srcem
Mogao je sa nama

Naiđosmo na dojku dojilje
Koju su odsekle naše prethodnice
Klekosmo i napismo se mleka ponuđenog
I nastavismo okrepljeni

I još smo dugo putovali
Iza nas lelek i štakori
Ispred nas čista misao
I poruka narodima

Nepredviđeno zađosmo u neka brda
U brdima naiđosmo na bistru vodu
Ugledasmo u bistroj vodi naša lica
I iznenada briznusmo u plač

Prilog za evropsku istoriju (Moć i prah: Dnevnik; 1992)

PLAC, PEPEO

Poezija, moja grofice, ne ugrozava svet.
Ona ga cak i ne tumaci.
Niti slavi, niti brani, niti napada,
Nista.
Poezija je tek secanje na svet koji
Nikada nije ni postojao, ili
Tacnije, pepeo secanja, secanje na
Pepeo, ili, jos preciznije, pepeo
Pepela koji davi suzu.

Pa zasto onda Uhoda ne ispusta pesnika,
Forsirajuci cosak, guleci zid,
Lakim skokovima bas kao gracilni Busman
Dok sledi tek deflorisanu gazelu?

Gavran nad banatskom pustarom,
Grudva tame,
U karpatskom vetru koji place,
Dete kotla -
Uvedemo li ga, gavrana dakle, u pesmu,
Makar samo da kaze GRA! -
Svakoj ce pesmi dati smisao dublji
Od onoga sto je pesnik smislio uz
Vino i cesnicu, osvetljen badnjacima,
Tetoseci svoju jebenu smrt.

Pa zasto onda Dousnik,
Sa usima punim mikrofona i antena,
Bar na trenutak ne ostavi pesnika,
Bar da popije caj,
Bar da se ispisa?

Jastreb ponad Kosova 1389.
(Gospo moja)
Od kog pretrne mis,
Uzdrhti hrcak,
Zacepti tekunica,
Zaskripi srce,
Obamre jetra,
Otkaze oko,
Izduse mosnje,
On je,
Ne poezija,
On je, moja grofice,
On je istina sveta.

Pa zasto onda ubojica
Dezura u liftu,
Ispod otiraca,
U pisacoj masini,
U stihu koji je pobegao iz pesme?

Pa otkud toliko pesnika po tamnicama,
Kucama neobicnim?

Pa otkud toliko
Streljanih,
Obesenih,
I u sveta govna bacenih pesnika?

Vi cete razumeti, moja grofice:
Ovo nije pesma,
Ovo je tek pepeo pesme,
Plac pepela.

_________________
"Možete biti najbolji forumaš i stručnjak, ali ako niste u sistemu forumske vlasti, sve je to zabluda."

Slucajnost. Danas vidjeh nakon dugo vremena njegovu knjigu poezije meni simpaticnog naslova ' Prokleta da si Ulico Rige od Fere '.

_________________
Nema pregovora sa onima kojima je republika spekulacija, a revolucija zanat !

[youtube]http://www.youtube.com/watch?v=mYFtlObAMGY[/youtube]

_________________
"Možete biti najbolji forumaš i stručnjak, ali ako niste u sistemu forumske vlasti, sve je to zabluda."

Čistilište

O prokleta da si ulico rige od fere
i proklet da je čas ljubavi nagle
posle kog te milicajci kao zvere
uginulo
odnose iz gradskog blata
kroz užasne
svetske magle

Milicajci umnoj patnji nestasali
sve brđani kršni orni da pretuku
nas koji smo niz ulice popadali
i sve koji
sustanuli
ko psa
srce svoje vuku

Pa me bace u podrume kao vreću repe hmelja
škljocne brava kao iza džeparoša ludog brata
pa u duši zleduha se javne želja
nikad da se ne otvore
teška
vrata

Glava puna dimničara polenovog praha slave
na pesnicu uvežbanu pade klonu
sa usana po betonu popadaše ljubičice plave
svi trepeti
u tom trenu
utihnuše
sve
potonu

Pred sudiju izvode te dan kad svane
pred sudiju izbrijanog uhranjenog okupanog druga
budi čovek na svlači se na pokazuj rane
u tom nedostojnom času
budi bašta u mostaru
budi svetlost
juga

Budi višnja kad procveta budi šuma posle kiše
i puževi rogove kad puste nežne
budi krčag vrućeg mleka pa da dečja zamiriše
soba
budi ptica što doleće
iz daklele zemlje
snežne
sve budi pre
groba

Ne ljuti se na sudiju i presudu smešnu
ti si vatra na poljani koju deca lože
pa zaboga ljubio si jednu lepu ženu neutešnu
i sad
možeš
ako treba
i bez svoje
kože

Ne ljuti se na sudiju i presudu smešnu
imao si lakih krila pune štale
pa zaboga ljubio si jednu stvarno lepu ženu grešnu
i sad moraš
niz potoke
niz orlove
niz
kristale.

_________________
"Možete biti najbolji forumaš i stručnjak, ali ako niste u sistemu forumske vlasti, sve je to zabluda."

[youtube]http://www.youtube.com/watch?v=xSZktO5Pv50[/youtube]

_________________
"Možete biti najbolji forumaš i stručnjak, ali ako niste u sistemu forumske vlasti, sve je to zabluda."

Ovo je sjajno , kao i sugestivnost Petra Kralja.

_________________
Nema pregovora sa onima kojima je republika spekulacija, a revolucija zanat !

ona pjesma je nešto najbolje ikad napisano na srpskom jeziku. bilo bi dobro da neko nađe snimak kad brana recituje.

_________________
Ne idem više u školu, idem samo u džamiju i na igranke.

_________________
"Možete biti najbolji forumaš i stručnjak, ali ako niste u sistemu forumske vlasti, sve je to zabluda."

Poslanica pesniku


Predvideo sam u svojim zapisima
da će te zateći na Delu ko kojota
da će ti vršljati po jetri i mislima
i svašta praviti od tvoga života

Govorio sam ne jednom svojim učenicima
da će ti po trulim munjama pronaći log
i da ćeš ih dočekati radosnim kricima
ko međ gubavcima što dočekan je bog

Govorio sam i javno rečima punim joda
na čuvenim svetkovinama u slavu žetve
da istinski pesnik od svoga naroda
može doživeti samo udarce i kletve

Pa i bez toga se sve moglo desiti
bez rodnih palica knute i vešala
mogli su te Japanci 1905. obesiti
kako bi tek onda tvoja majka zaplakala

Jer rod si onima kojima ne pomažu trave
jer drug onima što piju zmijski otrov ko vodu
jer brat si onima što tek iza brave
dožive istinsku slobodu

Jer posumnjao si u sve ne samo u kipove i biste
posumnjao u Um u Srce u Oplođajni Ud
posumnjao u ruke prljave a još više u ruke čiste
više u velike ljubavi nego u mali blud.

Posumnjao si i sumnja tvoja bila ti mati
i sumnja bila ti sestra bila ti otac bila ti brat
i sumnja bila ti bič na kom će dojahati
tužilac sa presudom i dželat


Predvideo sam u tvojim zapisima
da će te zateći nad pesmom ko kojota
da će ti vršljati po jetri i mislima
i svašta praviti od tvoga života

Govorio sam ne jednom svojim učenicima
da će ti po trulim munjama pronaci log
i da ćeš ih dočekati radosnim kricima
kao što je gubave dočekao bog

Govorio sam i javno rečima od čelika
na čuvenim svetkovinama u slavu žetve
da istinski narod od svojih pesnika
može dočekati samo plač i kletve.

_________________
"Možete biti najbolji forumaš i stručnjak, ali ako niste u sistemu forumske vlasti, sve je to zabluda."

Hod po mukama

Oslepeće me tvorac, samo da proveri
slep šta ću ispevati.
Posebnu zmiju gaji u zmijarniku svom -
mojom je krvlju napaja.
Zver, njegova ljubimica, posebno obučena
da me što duže raskida, ne odvaja se
od čizme njegove.
I ljubav je tvorac izmislio
da me liši nade i spokoja.
Trave je otrovne zasejao po poljima
za moju ubogu trpezu.
Kakva sve čudesa nije izmislio
da me pokori!


IMA JEDNA ZVEZDA

Ima jedna zvezda
lukava lepa nevidljiva drska i zla
krije se kao da je nekog opljačkala
kao da je nekom kuću zatrla

Šta sve ne čine astronomi
šta sve ti šašavci u svom fanatizmu
pentraju se po sazvežđima zaviruju u pakao
ali te zvezde nigde nema

Zapostavili porodice
i danju i noću zure u nebesa
žene ih varaju sa trgovcima
žene na zemlji i nebesima

Nabavili najskuplje instrumente
konsultuju proroke jurodive na smrt osuđene
zmijama se pod jezike zavlače
evo već hiljadama godina pa ništa

Ekipe hemičara i fizičara
najpoznatiji svetski stručnjaci i nobelovci
iznose neverovatne dokaze i argumente
ali zvezde nema pa nema

Ni ciganke nisu pomogle
ni čuveni starci proslavljeni na lomačama
ni vlasnik svinje sa glavom pantera
ni svinja ni panter nisu pomogli

Ni muzičari nisu pomogli
još manje sobarice u novim hotelima
ako iko policija bi ukazala na neki trag
ali ni policija nije mogla




Ima jedna zvezda

ne samo u pesmama ne samo u snu
mađije i čini na nas je bacila
i daleko nas mlade odvela.

_________________
"Možete biti najbolji forumaš i stručnjak, ali ako niste u sistemu forumske vlasti, sve je to zabluda."

_________________
"Možete biti najbolji forumaš i stručnjak, ali ako niste u sistemu forumske vlasti, sve je to zabluda."

Pesma o smeću



1
Дуго се веровало да је прва
Снага на свету снага Црва.

Ал кад превлада силно смеће
Ни Црва на свету бити неће.

Ни црва ни стрва ни љуте гује,
Ни ува које слуша славује.

Ни мачке ни пса, никојег звера
Ни ока које гледа језера.

Ни октопода, ни крабе ни раже,
Ни језика да све то каже.

Европска уметност, афричко цвеће,
Све ће да буде једно смеће.

Свему ће, свему да доака
Већ на скок спремна светска клоака.
2
Трагедија смрди. Бојим се ни смеће

Од толиког смрада примити је неће.

Роман, старо ђубре, њега брига није

Хоће ли у гомна или у помије.

Зборници, речници, историјски списи -

Све то над ђубриштем о кончићу виси.

Научне расправе, политички чланци -

Све то за смеће вежу чврсти ланци.

Смећа страшне але с густом ће да сваре

Интимне дневнике, писма, мемоаре.

Књигољубац? Па и он ће

Куд толике књиге, тегле, гаће, воће.

4.
Шта ћеш ти приложити општем смећу?
Чарапе? Гаће? Душу псећу?

Нико ти замерити неће (и не сме)
Да општем смећу приложиш песме.

Гомилама смећа које се пуше
Додај бљувотине срца, душе.

Хоће ли те флаше, те пластике, крпе
Смеће твога духа моћи да отрпе?

Духови ђубрета да ли ће да приме
Твоја узнесења, метафоре, риме?

Са великим смећем нека
И твоје песме крену против река.

Нека кидишу на грану, на лист -
Ко ти даје право да останеш чист?

Нека насрну на пчеле, на бубе -
Ко им даје право да мимо свих љубе?

У времену смећа све што неће
Да постане смеће већ је смеће.

Па и ти сам, измирен са светом,
Крени за смећем, здружен са ђубретом.

_________________
"Možete biti najbolji forumaš i stručnjak, ali ako niste u sistemu forumske vlasti, sve je to zabluda."

Ko Ale Kapone, vičan revolveru,
Lenjin ispred Banke, na puškinskom skveru.
Obaška ideal, i Marks, i još dublje –
Za poslove revolucije trebaju i rublje.
Spreman na sve, na smrt i na borbu –
Lenjin zapoveda: Napunite torbu.
Bankari šta će, vide čovek-kobra
Lenjin briše s novcem kroz pustoš Oktobra!
U gluvu ponoć, ispod carskog mosta,
Staljin broji pare… Kaže: biće dosta.

_________________
"Možete biti najbolji forumaš i stručnjak, ali ako niste u sistemu forumske vlasti, sve je to zabluda."

ДОБРОВОЉНИ ПРИЛОГ ЗА НАЦИОНАЛНУ ИСТОРИЈУ

Припустили на жену су пчелу,
заражену пољупцем демона,
и сад трчи, вриштећи, по селу,
и насрће на старца Егона.

Старац Егон, вичан умирању,
живо пиле чупа у дворишту –
баца пиле и насрће на њу –
сад су најзад на свом Губилишту!

Исто тако кад је себар Лука
за Душана рек'о да је псето –
седам нових измислише мука
и мучише Луку цело лето.

Пребише му и ноге и руке –
Душан лично пи његове крви –
сада Душан лежи поред Луке –
Давно су их измирили црви.

А Јелена, Душанова жена,
витка, ко млад витез стегоноша,
криком себра тајно обљубљена,
роди цару нејаког Уроша.

Нејак Урош, као сви нејаки,
злочин узе себи за заставу,
ал' стигоше коњаници лаки,
жедни славе, по његову главу.

Слуга неки по имену Лазар
скупи војску, влахе и ратаре,
народ неук, несрећан и храбар,
добра гозба беше за Татаре.

Гостише се неколико дана,
к'о гаврани кад стигну стрвину,
неки Милош уби им султана –
добро дошло султановом сину.

Он обнови таму и поноре
које Душан у Закон унесе,
и забрани свитања и зоре,
и начини сунце да обесе.

Неки Вишњић, после много лета
у невиду своме сунце нађе,
и рече му: БУДИ ВОДИЧ СВЕТА!
И гле: Сунце не уме да зађе!!!

И гле сунце не уме да зађе,
усред ноћи смртоносно жеже –
јадни Егон не може да нађе
док му жена хлаче не одвеже.

А те хлаче страшно запетљане –
жена кида зубима канаве –
кад у њима (!) – две прастаре ране –
дивни знаци старе српске славе.

_________________
Cause I'm tired of this scenes...