Једнодушно пушке опалише,
А једанак јуриш учинише,
Ћерајући, Турке сијекући,
А друг друга често кликујући,
Сад да тије видијети, побре,
Витезове младе Црногорце,
Како муте и разгоне Турке,
Како вуци у планину овце!
А сад виђох црногорско момче,
Које носи главу Махмутову,
Друго капу, а треће доламу,
И четврто сабљу оковану,
Пето, вељу, пушку сермалију,
Шесто мале пушке позлаћене,
Седмо јаше коња Махмутова;
А остали витези јунаци,
Сваки носи биљег од Турчина,
Крвавијех рука до лаката:
Неки једну, неки двије главе,
Неко и три, неко и четири,
Неки носе зелене барјаке,
Многи пушке, сабље и гадаре,
Виши дио сребром оковане,
Неки носе чалме и доламе,
Неки воде коње седланике,
Ето, побро, сад јуначке дике!
Па нек сваки вазда Бога хвали
И велико име божје слави!
http://www.njegos.org/petrovics/svpetarpj.htm#pogibija