Citiraj:
. Калуђер Авакум није нико други до Бекри-Халил Караџа, који се покрстио и замонашио (стр. 191). Оваквом измишљотином обешчастио је мученичку смрт светитеља.
Citiraj:
Покољ у Београду су Срби начинили ради освете, јер су Турци побили ''тридесетак Срба, углавном лоших бораца, кесаџија и кавгаџија, који су ионако заслуживали смрт'' (стр. 116). Порушили су 273. џамије, оставивши само Бајракли-џамију. Само топом из Топчидера, какву је он силину поседовао, срушено је 47 витких џамија. Устаници су, потом, насилно многе муслимане превели у ''златно православље''. У време освајања београдске тврђаве, које је уследило после освајања вароши, Карађорђе, пише Басара, нишани топом ''на Батал-џамију'' (стр. 128), заборавивши да је неколико страница раније нагласио да су устаници сачували само једну џамију – Бајракли! А да је ова радња вожда немогућа и да писац не познаје географију града у којем живи, довољно је рећи да се Батал-џамија налазила негде код Ташмајданског парка, из чега би се извео закључак, по Басари, да вождов топ пуца унатраг, у правцу Ташмајдана, а не унапред, у правцу Београдске тврђаве!
Citiraj:
Из опсађене Лознице 1813. године Молер је писао устаницима писма својом крвљу, о чему су оставили податке савремници, које нико до сада није оспорио. На тај подвиг Басара је одговрио несхватљивим кривотворењем за нормалне људе. Његовог главног јунака, Узун Гвоздена, Карађорђе хитно позвао да се врати из Ужица у Београд, и ево на који начин: ''Писмо је било написано арапским словима на српском, бледуњавом крвљу писара, неког заробљеног и рањеног Турчина'' (стр. 130)!
Citiraj:
Неразвијен српски језик има само 1.100 речи те је стога ''Карађорђе био присиљен да наређења, указе и историју пише ханџаром на кожама Турака и устаника. – Јер су само мртви безусловно следили његове науме, и само је мртвима могао веровати'' (стр. 168). Невиђени светски зликовац, тај Басарин Карађорђе!
Citiraj:
''Наполеон се, прочитавши Куран, одушевио 'величином његове моралне силе', најозбиљније носио мишљу да Француску и Французе преведе у ислам и да на торањ катедрале Нотр Дам истакне полумесец и звезду, а онда му Шампани долази с предлозима некаквог српског побуњеника, који са раздаљине од 1.000 миља базди на ракију и бели лук и који би да врати крст на Аја Софију.'' Потом Наполеон забрањује сваку сарадњу са Србима. ''Та аргонција и несмотреност, како ћемо видети, коштаће Наполеона престола и живота'' (стр. 139-140)! На крају, Басара нам открива зашто Наполеон и Карађорђе нису могли да успоставе добре односе: ''Осим тога, ту је и комплекс: Бонапарта је висок 152 сантиметра, а Црни Ђорђе читав 201. Наполеон понајвише због тога неће да чује за српског Вожда'' (стр. 167).
Citiraj:
Он пише ''о црвено-бело-плавој крпи'', односно застави Првог устанка (стр. 147). Нешто касније наводи да је Обрен носио стег са ''златним крстом на пурпурном пољу – којим је замењена привремена русофилска црено-плаво-бела тробојка'' (стр. 150). Тробојку је Србија прво добила Сретењским уставом (1835): црвена-бела-угаситочеликаста (плава) и, потом, крајем 1835. године ферманом са новим распоредом боја, коначним: црвена-плава-бела. Употпунимо ову слику Басариним казивањем из једне тв емисије. Он је тада изјавио да је, у време Првог српског устанка, једна пијана српска делегација боравила код Руса у Влашкој и тамо је видела, такође код пијаних Руса, тробојку, и донела је у Србију. Будући да су били пијани, они су је изокренули, те је тако од руског рапсореда боја: бела – црвена – плава, настала српска: плава – црвена – бела! Замислите амбасадора једне земље који не зна како је настала застава његове државе!
Citiraj:
Кнез Милош преноси престоницу из Београда у Крагујевац после убиства Карађорђа (1817, стр. 172/3). Само незналица тако нешто може да напише, потпуна незналица историје сопственог народа. Престоница Србије била је, за владавине кнеза Милоша, Црнућа, па Крагујевац од 1818, а Београд тек од 1839, први пут и коначно од 1841. године. Незамисливо је такво непознавање историје свог народа и државе једног писца и амбасадора.
Citiraj:
Хтишериф, којим је Србија стекла независност, послужио је за прављене фишека за дуван и барут (стр. 77, 78, 80, 262, 264). Примерак једне од две копија Хатишерифа чува се у Народном музеју (стр. 80). Постоји у Архиву Србије више копија Хатишерифа из 1829, 1830. и 1833. године, а ниједан у Народном музеју. Оригинал ниједног од поменутих Хатишерифа није сачуван и, не зато што су га Срби дивљаци уништили правећи од њега фишеке за дуван и метке, већ зато што су однети током Првог светског рата и вероватно се чувају у неком од архива у Будимпешти.
Citiraj:
Вук Караџић је одавно омиљена тема Басаре. Он пише да је прву верзију Речника урадио у Крагујевцу, али су му рукопис прве верзије украли кнежеви злобници. За слово Ђ није знао до 1930, вероватно је штампарска грешка, па би требало 1830. Познато је да је Речник настао у Бечу, уз подршку Копитара. Осим што је изумитељ националне азбуке згрнуо ''велико богатство'' (стр. 206), доживео је да му Карађорђе, уместо да га скрати за главу, пребио само ногу (стр. 207).Због прихватања Вукове азбуке шта све неће задесити Србе, између осталог и то да ће бити ''још неписменијим'' (стр. 216/7). Ако је и од Басаре, превише је произвољности (нпр. сакаћење) и мржње на Вука и његово дело.
Citiraj:
Басара брука и Андрића и чувени роман Травничка хроника, када пише, користећи се тим делом, да је мајор Митерер водио преговоре о ''присаједињењу Србије Аустроугарској монархији''.
Јесте вам теме али је споменут сјајни Басара па сам поставио ову критику, не зато што је он споменут овде, већ зато што га је неко ословио као врхом садашње српске књижевности.
Prijavite se
Registruj se
FAQ
Pretraga
Cestitam!
