banjalukaforum.com

Želeo bih mladim ljudima da poklonim bar deo onog što sam napisao u svojoj mladosti od 15 do 20 godine te godine su davno iza mene i nema potrebe da ih komentarišete već ako vam nešto od ponuđenog posluži kao inspiracija samo napred uz mnogo sreće i uspeha jer su nekad i drugi meni bili inspiracija. Kad god nađem vremena objaviću po koju.


Saznanje

Kad poletiš put beskrajnog neba
nije više važno dal je pala tama
na pupoljke mlečne.
Molitve za duševnu čistotu
ostavljene u vremenu davnom,
pokušaji da budemo veći tonu u
bezobzirnoj prolaznosti svojoj.
Mogla je večnost u semenu
čovečanstva da sazre i tamnička
vrata da slobodu rode.
Moglo je ne dokučivo postati blisko
u polarnoj noći kad stižu saznanja.

_________________
,,Joj dobro je, znaci i vi ste u stvari ljudi ko i mi svi ostali.
Uh, covjece eto ja cijelo vrijeme isto to mislim ma ovo su ljudi, ma jesu ljudi, sigurno su ljudi isti ko i mi.,, Brale.

Za spomen

Ostavljam ti device moja
Neke ljude ne shvaćene
i noći ne prospavane.
Ostavljam ti svetlosti gradova
I starca u planini pustoj.
Ostavljam ti neko vino,
dahtanje gospođe i tek
usnuli ljiljan u sobi.
Ostavljam ti ne dorečene misli
i sva bezživotna tela
u mom životu.

_________________
,,Joj dobro je, znaci i vi ste u stvari ljudi ko i mi svi ostali.
Uh, covjece eto ja cijelo vrijeme isto to mislim ma ovo su ljudi, ma jesu ljudi, sigurno su ljudi isti ko i mi.,, Brale.

Večeras

Večeras jedinoj mojoj
krhko ću telo ljubiti,
ugasiću jecaje spokojno
u plahovitoj sočnosti njenoj.

Umorno Sunce na žalu
kraj uzglavlja našeg tananoga,
nit zvučna zapara horizont
I nastade tajac u zanosnoj blagosti.

Večeras će vrba u pitomosti svojoj
kroz sjaset senki roditi proleće,
rasprhnuće se dašak opojnog polena
na zracima što se s jutrom rađaju.

Nek izblede sećanja na sve tuge
bliskosti naše neka se rasplinu,
neka lepota zapali vasionu
kroz žar ljubavi u nama.

Večeras jedinoj mojoj
pokloniću večnost celu
istkanu mislima srećnim
nosiću je u svilenom velu.

_________________
,,Joj dobro je, znaci i vi ste u stvari ljudi ko i mi svi ostali.
Uh, covjece eto ja cijelo vrijeme isto to mislim ma ovo su ljudi, ma jesu ljudi, sigurno su ljudi isti ko i mi.,, Brale.

Mislio sam da je žena

Natopljeno mirisom poljsko cveće
osta bez praha u naručju vaze,
odsjaj neonke naglo pade
na pramen njene kose snene
i naslutih skrivene želje.

Saznadoh kroz večnosti zvuk
da lira peva o lepoti duše odnoseći
suze u zaborav tih, i kolena
moja zgrčena ko sjena
mislio sam da je žena.

Zanosni madrigali
u gradu bez vetrova,
pune čaše ne ispijenog vina
i tihi šum pepeljastog dima
u prostranstvu vasione.

_________________
,,Joj dobro je, znaci i vi ste u stvari ljudi ko i mi svi ostali.
Uh, covjece eto ja cijelo vrijeme isto to mislim ma ovo su ljudi, ma jesu ljudi, sigurno su ljudi isti ko i mi.,, Brale.

Caryl Chessmanu

Još jedan drhtaj
i skupi se život u šaku pepela,
a jauk neki posta zaborav.

Kao reči što izdaju
pred zakonom ovoga sveta,
gube se želje u ehu života.

Domeni osećanja
ostaše u beskonačnosti i
pogled pade da iskopa
neku davnu toplinu u duši.

_________________
,,Joj dobro je, znaci i vi ste u stvari ljudi ko i mi svi ostali.
Uh, covjece eto ja cijelo vrijeme isto to mislim ma ovo su ljudi, ma jesu ljudi, sigurno su ljudi isti ko i mi.,, Brale.

Tek da kažem

Ja ne dođoh da plačem
na svilenom skutu tvom,
poželeh da vidim telo
što ljubljah ti odavno.

Gazeći svetlosnu prašinu
umorio sam senku mojih iluzija
proganjajući vetar što oštri
kristalne kapi rose i nestaje
u dubini mojih snova.

Oglašavali su svodovi hladni
vapaje jednog bola,
blještavi putnik sreće
stapao se sa zenitom
da bi doveo tebe.

Čekale su te laste
i breza na proplanku snenom,
pevao ti starac slepi
u naručju zaborava.

Sve pristojnosti behu
male za visinu tvoju ,
karanfili mali stajali su
stidno u mom zagrljaju
kad si zablistala
u večitom sjaju.

Ja ne dođoh da plačem
na svilenom skutu tvom,
poželeh da vidim telo
što ljuljah ti odavno.

_________________
,,Joj dobro je, znaci i vi ste u stvari ljudi ko i mi svi ostali.
Uh, covjece eto ja cijelo vrijeme isto to mislim ma ovo su ljudi, ma jesu ljudi, sigurno su ljudi isti ko i mi.,, Brale.

Rekvijem

Postojanje . . .
Nije li to himna svim pokoljenjima?
ta parčad kosti bez gospodara
pregažene vekovima,
zalivana horovima nemoćnih
u svetlosti nade zasenjene istinom čekaju.

Ljudska vrednost u duševnom
nagonu se rasplinu,
omamljene iluzije utonuše
u prostoru začeća novog.

Ostade nam nepostojano vreme
u ruci dubina i čvrstina
napuštenih daljina,
sve čoveku beše početak i kraj.

_________________
,,Joj dobro je, znaci i vi ste u stvari ljudi ko i mi svi ostali.
Uh, covjece eto ja cijelo vrijeme isto to mislim ma ovo su ljudi, ma jesu ljudi, sigurno su ljudi isti ko i mi.,, Brale.

Sećanje

Tihom slutnjom suza zatvoriše se oči,
na pesku ležaše izmoreno telo a
poj sirena kraj pučine plave
prizivaše galeba beloga.

Tihi romori čempresa i jela
stopiše se u suzi device,
zvuci mandoline dovedoše sumrak
i ostavih ženu koju mašta mazi.

Sokovi životni
ostaše sladočašće nežno
i šapatom se snenim
nasluti svitanje novo.

_________________
,,Joj dobro je, znaci i vi ste u stvari ljudi ko i mi svi ostali.
Uh, covjece eto ja cijelo vrijeme isto to mislim ma ovo su ljudi, ma jesu ljudi, sigurno su ljudi isti ko i mi.,, Brale.

Lavić, vrlo dobro.. pune su životnih sokova i mladalačkog senzibiliteta.. imaš i pokoju pravopisnu grešku, al možda je to u službi stila

_________________
Šekspir je ukrotio svoju goropadnicu, ali mene još niko nije !

Bio si na dnu.
Ja sam te izbavila.
Sada sam ja na dnu.
A ti... ko zna gdje.

Gizzzmo

_________________
Kad bih imao jednu malu, malenu kućicu.
Kad bih u njoj imao jedan mali tepih
I kad bi sve to bilo moje...

Stvarno nema potrebe za komentarima jer je to pisano veoma davno zato sam ih naveo onakve kakve su bez isprvki i gramatičkih greški.
Bilo je toga mnogo napisanog i mnogo ne napisanog jer sam ih sve napamet znao sastavljajući ih i danas se poneke setim.
Trebala je tada izaći knjiga sa istim ali kolega novinar odneo je materijal kod izvesnog lektora da uradi svoj deo posla i u međuvremenu preminuo tako sam ostao bez jednog dela tekstova.
Odustao sam od svega i eto sad poneku ću zapisati pa ako kome zatreba. . .

_________________
,,Joj dobro je, znaci i vi ste u stvari ljudi ko i mi svi ostali.
Uh, covjece eto ja cijelo vrijeme isto to mislim ma ovo su ljudi, ma jesu ljudi, sigurno su ljudi isti ko i mi.,, Brale.

Izgubljena praznina


Već noćima duboka neizvesnost
a dani bez sadržaja
čemu to vodi?

Civilizacija gazi jedan narod
dok razmažene zveri u naručju sede,
neko je plakao
čemu to vodi?

Ludaci na trgu spališe snove
alkohol muzika grudi u raspadu
roje se besane noći
čemu to vodi?

Na ruletu želje
i nestali pogled davnih ljubavnika
greh i smrt slede nas
čemu to vodi?

Želje ne dokučene u stvarnosti,
napušten prostor ne dorečenosti
potapa moždana plima
čemu to vodi?

_________________
,,Joj dobro je, znaci i vi ste u stvari ljudi ko i mi svi ostali.
Uh, covjece eto ja cijelo vrijeme isto to mislim ma ovo su ljudi, ma jesu ljudi, sigurno su ljudi isti ko i mi.,, Brale.

Gospođi


Ne pitajte me
zašto sam vam došao opet,
beskrajni vidici mojih sanjarenja
skupljahu prosute raskoši bujne.

Duh mi dodirnu čula
opi mi telo vašim,
dođoh iz nagona snažnog
željan saznanja novog.

Ne pitajte me
zašto dečak uz gitaru plače?
Što bludnice ubiše lepotu?
Što partenon uspomene broji?

Dozvolite da utonem u san
pri smiraju sumornoga dana,
vaš sačuvani osmeh u očima
pronalazi mladost u nestanku vekova.

Ne pitajte me
zašto sam vam došao opet,
oprostite postojanje želje
pa da umrem vam u zagrljaju.

_________________
,,Joj dobro je, znaci i vi ste u stvari ljudi ko i mi svi ostali.
Uh, covjece eto ja cijelo vrijeme isto to mislim ma ovo su ljudi, ma jesu ljudi, sigurno su ljudi isti ko i mi.,, Brale.

Povedi me

Povedi me
kao što se vode ne dorasli uz majčine skute,
povedi me
da ti oči ne ostanu mutne,
da ti kosa ne zaspe
kada suton prekrije ti sobu.

Povedi me
da ne budeš sama kada počnu kiše,
da ti hir vetrni razdraganost rodi
i cvetaju sjajni oleandri
na balkonu bezbrižnosti.

Povedi me
kada pođeš beskonačno lepa
kroz kondorov večernji madrigal,
odajama carskim
da ugasiš vreme.

Povedi me
tek da svitanja ne kasne za slepe
da hodočasnik zaboravi vreme,
tron od uma da nam bude
da ne kude i ne sude.

Povedi me
kao što se vode ne dorasli uz majčine skute
da ti oči ne ostanu mutne,
zlatnim prahom vasione obuhvati staze
da umorna duša utočište nađe.

_________________
,,Joj dobro je, znaci i vi ste u stvari ljudi ko i mi svi ostali.
Uh, covjece eto ja cijelo vrijeme isto to mislim ma ovo su ljudi, ma jesu ljudi, sigurno su ljudi isti ko i mi.,, Brale.

Iako si napisao da ne komentarišemo, moram da kažem - svaka čast!

_________________
Kultne teme banjaluka foruma

Ponekad izmislim sadasnjost,
da imam gdje da prenocim.
I suvise sam vidio,
da bi smio da tvrdim.
Mnogo toga sam saznao,
da bi imao i jedan dokaz.
Ali ipak uz mene se moze, mada je neobicno...

Sa mnom je opasno voljeti,
ja ne zaboravljam.
Pokusavam da shvatim ucenja,
koja mene shvataju.
Nejasna mi je sreca,
koja mene prati.
Tesko je bit okovan u moju vrstu samoce.
Ali ipak uz mene se moze, mada je nebicno...

Mene je cudno pratiti,
ne ostavljam tragove.
Sa mnom je opasno htjeti,
ja nikad ne odustajem.
Mene je lako voljeti,
jer sam rad da se dam.
Ali ipak uz mene se moze, mada je neobicno...


negdje sam ovo pokupio tako da ne znam ko je autor.sorry.

_________________
"Men have two emotions: Hungry and Horny. If you see him without an erection, make him a sandwich"
--> Diamonds <--

Boem

Ostavljeno vino, ispijena želja,
stotinu manira u jednome grehu
odlaze pronađenom istinom
u davno izgubljenom vremenu.

Stvoreno nebo za buduća konašišta
u praznini generacija čeka
sa osmehom jedne mladosti što sniva
prerijske svodove plave.

Prostranstvom prosute reči
nad oltarom vernosti muk
poslednjim odjekom zvona
uspravi se mermer i osta da svedoči.

_________________
,,Joj dobro je, znaci i vi ste u stvari ljudi ko i mi svi ostali.
Uh, covjece eto ja cijelo vrijeme isto to mislim ma ovo su ljudi, ma jesu ljudi, sigurno su ljudi isti ko i mi.,, Brale.

Odlazak

Neka ostane sve mirno i tiho,
neka glasovi vaši i zvuci dugih čekanja
nestanu u izmaglici jesenjih večeri.

Neka sada ne zaplače niko,
nek se vino pomeša sa krvlju
neka čovek bude veći od svega.

Ako se vrati žena mojih prostranstava
poklonite joj ostavljene zvuke samoće
živite i recite da je bilo lepo.

Neka puknu okovi vremena
u srcima prošlih pokolenja
i ožive ne ostvarena sanjarenja
neka ostane sve mirno i tiho.

_________________
,,Joj dobro je, znaci i vi ste u stvari ljudi ko i mi svi ostali.
Uh, covjece eto ja cijelo vrijeme isto to mislim ma ovo su ljudi, ma jesu ljudi, sigurno su ljudi isti ko i mi.,, Brale.

,,M''

Varaše te morski vali
da su beskonačni,
pričali ti zvuci pastorala
da su usamljeni,
snevali te u prošlosti dani.

Pevali ti cvrčci
kroz more žitnih polja,
ispijali pehare soka
sa tvojih usana sunčevi zraci.

Zamarali te u sećanjima
svojim travari,
i stapali u besmrtnoj odi
večiti boemi.

Urezano ime letnjih večeri
seti me topline,
a klonula mi duša od svega
pade po rosom ovlaženoj zemlji.

Kako da te gledam
u prošlosti mladosti naše,
kako da ti praštam
sve besane noći.

Kako sam da maštam
o svemoći ljudskoj,
kome sad da kažem
da me muči seta.

_________________
,,Joj dobro je, znaci i vi ste u stvari ljudi ko i mi svi ostali.
Uh, covjece eto ja cijelo vrijeme isto to mislim ma ovo su ljudi, ma jesu ljudi, sigurno su ljudi isti ko i mi.,, Brale.

Prvi stihovi koje napisah u osnovnoj školi, večernji sati i đurđevak u mojoj ruci dok stojim pod njenim prozorom i čekam da joj uručim cveće umotano u papir sa stihovima.

Neka zvezde gasnu neka mesec bdije
nek visoko lebde misli moje setne
oprljene vatrom sagorele želje.

Neka grudi prsnu na ledenoj ploči
i utonu u duboki san proletnjih noći
oglušenih penušavom krvlju.

A kad mesec izgubi svoj sjaj
u okrilju Sunca što se s jutrom rađa
procvetaće ljubav naših pokolenja.



Pitam se ovih dana kako reći tugu kad su slabe reči, kako izbaciti gorčinu koja grudi para, kako odagnati tamu kao večnost tešku, kako preneti mir ljudima koji duha nemaju, ipak utehu nalazim u dubini duše gde Gospod širi ruke svoje izgubljenom sinu.
Nemam volje a ni snage niti je vreme da nastavim možda. . . u nekom drugom životu. Zbogom.

_________________
,,Joj dobro je, znaci i vi ste u stvari ljudi ko i mi svi ostali.
Uh, covjece eto ja cijelo vrijeme isto to mislim ma ovo su ljudi, ma jesu ljudi, sigurno su ljudi isti ko i mi.,, Brale.