Весели су гласи, господаре,
Клањамо се Богу и Божићу.
Најприђе ти Божић честитамо,
Честитамо Божић Гори Црној!
Ми пет братах пет Мартиновићах
И три твоје слуге највјерније
Са соколом Бориловић Вуком
Покласмо се синоћ са Турцима.
У помоћ нам ко год чу притече
Сакупи се војске као воде.
И што ћу ти дужити причање?
Колико је равнога Цетиња,
Не утече ока ни свједока,
Ни да каже како им је било,
Те под сабљу своју не метнусмо
Који ни се не кће покрстити;
Који ли се поклони Божићу,
Прекрсти се крстом христијанскијем,
Узесмо га за својега брата.
Куће турске огњем изгоријесмо,
Да се не зна ни стана ни трага
Од невјерна домаћега врага.
Из Цетиња у Ћеклић пођосмо,
Ћеклићки се разбијежаше Турци
Мало кога од њих посјекосмо
Ма њихове куће попалисмо;
Од мечета и турске џамије
Направисмо проклету гомилу,
Нека стоји за уклин народу.
|