banjalukaforum.com

u poslednje vreme mi se dosta vrte balaseviceve pesme po glavi, pa se setih mnogih lepih pesama... za mene su njegove pesme "pevana poezija"... ima dosta njih koji ga ne vole iz nekih razloga, ali bih volela da oni koji ga vole ucestvuju... dakle, tema nije njegova muzika vec tekstovi... koju god pesmu da volite, posaljite tekst i naravno komentar, ako ima potrebe...ili poneka uspomena...

pozdravljam vas uz jednu od mojih omiljenih tekstova (i prva pesma koju sam zavolela do kraja zivota...)

DIVLJI BADEM

Vrteli se točkovi mog bicikla,
Gde god je stao taj rulet beše premija.
Smakla se o stepenik njena štikla.
Nekad su pogledi bili čista hemija....

Dobro je počela nedelja,
Poslednje pripreme za maturu,
Virili smo u daljine puni nade...
Preko gimnazijskog bedema,
Ko pravi dekor za avanturu,
Prosuo je nežni purpur divlji badem...

Poneli nas vetrovi ko maslačke.
Jedni su leteli lako, drugi padali.
Curice su postale glavne mačke,
A loši đaci,svetom vladali...

Sve mi je odlično zvučalo,
Dobro sam stajao tih sezona,
Ljuljale me oči širom promenade...
A nju sam sretao sasvim slučajno,
Uvek je s pogrečnim bila ona,
Ali znao sam da sanja divlji badem...

Stane sve u strofu-dve, u baladi,
Pustinja prošlih minuta i ova zrna sad.
I pred treći refren već nismo mladi...
Ušla je nedavno, sama, u kafe Petrograd...

Previše tajni u očima,
U zlatni okov je prstić pao,
Molio me dugi pogled da je kradem...
Do vraga, kafa je gorčila,
Al' taj sam ukus odnekud znao:
Probao sam jednom davno divlji badem...

_________________
pravila su tu da bi ih krsili, i nadredjeni i podredjeni

evo jedne od mene... najjaca...

Nedostaje mi naša ljubav

Na jastuku
Bdim na ponoćnoj straži kao stari posustali ratnik
Kom svaki put
Od riznice neba jedva zapadne mesečev zlatnik
Pod oklopom
Drhti košuta plaha večno gonjena tamnim obrisima straha
Koja strepi
I od mirnih obronaka sna

Nedostaje mi naša ljubav, mila
Bez nje se život kruni uzalud
Nedostaješ mi ti, kakva si bila
Nedostajem i ja
Onako lud

Ja znam da vreme ne voli heroje
I da je svaki hram ukaljalo
Al meni, eto, ništa sem nas dvoje
Nije valjalo

Kad potražim put u središte sebe, staze bivaju tešnje i tešnje
I skrijem se u zaklon tvog uha kao minđuša od duple trešnje
Al uspevam da još jednom odolim da prošapućem da te noćas ruski volim
Što su reči Kremen što se izliže kad tad

Nedostaje mi naša ljubav, mila
A bez nje ovaj kurjak menja ćud
Nedostaješ mi ti, kakva si bila
Nedostajem i ja onako lud
Ja znam da vreme svemu menja boje
I da je silan sjaj pomračilo
Al meni, eto, ništa sem nas dvoje
Nije značilo

Ponekad još u moj filcani šešir spustiš osmeh ko čarobni cekin
I tad sam svoj Jer ma kako me zvali ja sam samo tvoj lični harlekin
Ponekad još suza razmaže tintu I ko domina padne zid u lavirintu
Tako prosto ponekad još stignemo do nas

Nedostaje mi naša ljubav, mila
Bez nje uz moje vene puže stud
Nedostaješ mi ti, kakva si bila
Nedostajem i ja
Onako lud
Ja znam da vreme uvek uzme svoje
I ne znam što bi nas poštedelo?
Al meni, eto, ništa sem nas dvoje
nije vredelo

_________________
Bio jednom jedan djecak, u ocevoj kuci, nad rijekom, koji je sanjao zlatne snove, jer nista nije znao o zivotu.

PRVA LJUBAV
Tad jos nisam nista znao
i jos nisam verovao
da na svetu tuge ima.
Jedino mi vazno bilo
da postanem levo krilo
il’ centarfor skolskog tima.

Tad sam iznenada sreo
najtoplijeg leta deo,
to su njene oci bile.
Imala je kose plave
i u njima na vrh glave
belu masnicu od svile.

Prva je ljubav dosla tiho,
nezvana, sama.
Za sva vremena skrila se
tu negde duboko u nama.

Kad je proslo djacko vreme,
padezi i teoreme
i stripovi ispod klupe
nije vise bila klinka,
pocela je da se sminka
i da zeli stvari skupe.

Tako mi je svakog dana
bivala sve vise strana,
slutio sam sta nas ceka.
Tad sam prestao da brinem
kako da joj zvezde skinem.
Postala mi je daleka.

Prva je ljubav dosla tiho,
nezvana, sama.
Za sva vremena skrila se
tu negde duboko u nama.

Danas je na sedmom nebu.
Kazu mi da ceka bebu.
Nasla je sigurnu srecu, dom.
Ima muza inzinjera
pred kojim je karijera
i mesto u drustvu visokom.

Ja jos kradem dane Bogu.
Ja jos umem, ja jos mogu
da sam sebi stvorim neki mir.
Jos sam sretan sto postojim.
Pisem pesme, zvezde brojim.
Jos sam onaj isti vetropir.

Prva je ljubav dosla tiho,
nezvana, sama.
Za sva vremena skrila se
tu negde u nama.


***

Lana je vozila sanke
a ja sam pravio sneska
dugo sam placao danke
zbog jednog Laninog smeska

Bili smo klinci
i bilo je hladno
i sneg je padao krupan
te sam se zime
zatreskao gadno
k'o pravi pubertetski tupan

Lana je volela cvece
a ja sam voleo Lanu
korak od tuge do srece
u jednom jedinom danu

Proslo je prolece
leto i jesen
k'o nezni ljubavni sonet
ja sam jos bio
uglavnom zanesen
k'o leptir vihorom ponet

Lana je pratila modu
a ja sam pratio Lanu
ljubavi dodju i odu
al' Lana je uvek u planu

Ima detalja za
koje bas ne znam
da l' mogu u pesmu da stanu
jer, Lana je imala muza
a ja sam imao Lanu

Đole je moj drug.

_________________
meet me on the other side
where as a rose I will wake
though blind I'll follow every step you take...

Gledaj spamera... pokvariste curi temu

Ova je za mene extra

Lepa protina kci

Jos sam bio sasvim mlad
neke barske ptice sam lovio tad,
kad je dosla da se kupa
lepa protina kci

Nije znala gde sam ja
da je gledam krisom
kroz trsku i sas,
a preko reke
noc je pala kao plast

Mesec tinja nad vrbakom
srebri nebo zvezda roj
a kapi vode kao biseri
koji blistaju svud po njoj

O, srce ludo, ludi sni
vec se moji drugovi momcili svi,
a ja sam hteo samo jedno,
lepu protinu kci

Cudnom pesmom zvoni drum
te su zime
svatovi dosli po nju,
iz daleka neki svet
za mene tudj
bas sam prosao sokakom,
padao je prvi sneg

I jos ponekad
zazvone praporci,
sto je odnose ko zna gde

Da se zenim imam kad,
ja sam eto ostao
momak do sad

Nikad vise nisam
sreo lepu protinu kci
jedan zivot miran, tih

Nekad bacim kartu
il' napisem stih,
stvari teku,
ja se drzim izvan njih

I ljubim dobre, ljubim lake,
neke prave, a neke ne
i sve su vile, sve su kraljice,
i sve su nevazne naspram nje

[youtube]http://www.youtube.com/watch?v=JKPk3knzY90[/youtube]

_________________
Kultne teme banjaluka foruma

Veveruško, ne znam jesi li crna ili plava, ja bome jesam pa prema sebi ide pjesma:

Jos jedna pesma o maloj garavoj

Citav zivot jurile me plave
sve neke iste kao kopije
e moje plave dosle ste mi glave
dosadne krvopije

Citav zivot jurile me buce
i stizale me uvek vestije
rumene buce, im'o sam vas tuce
sad bih nesto resije

Hocu jednu malu garavu
crnu kao braca Arapi
da joj krene sav na carapi
kad je poljubim

Hocu jednu malu garavu
da je gricnem kao jabuku
da mirise na mom jastuku
kad se probudim

Citav zivot jurile me blonde
al' od sad cu bolje paziti
e moje blonde sve ste anakonde
drazesni paraziti

Citav zivot jurile me svetl
i skratile mi isti primetno
ne, necu svetle, svetle jasu metle
hocu jednu s pigmentom

Citav zivot jurile me takve
sve neke iste ko iz fabrike
e moje takve da me niste takle
krvolocne Barbike

Hocu jednu malu, malu, malu garavu
crnu kao mrak na tavanu
da me greje kada zaveje
da se ne budim

_________________
Kultne teme banjaluka foruma

talija, de me nadje...

bas sam ta, kao u pesmi!

_________________
pravila su tu da bi ih krsili, i nadredjeni i podredjeni

Eto vidiš kako ja pogađam

Ne lomite mi bagrenje

Verujem, cenjeni sude
da dobro poznajes ljude
vi barem imate posla
jer cud je cud, a sud je sud

Verujem, cenjena glavo
da si i ucio pravo
da svakom sudis posteno
jer cast je cast, a vlast je vlast

I sve po zakonu
za to sam prvi
ne bi bilo ove krvi
da je bilo sve po zakonu

Vlast je vlast, sve ja to postujem
tu su paragrafi pa zagrabi
nek isto je i djavolu i djakonu
pa nek se zna

Nek su mi gazili njivom
mojom se sladili sljivom
uvek je lopova bilo
jer cuk je cuk, i vuk je vuk

Nikada zlotvora dosta
susa mi unisti bostan
i led se prospe pred zetvu
al' led je led, a red je red

I prekardasilo
im'o sam bagremovu sumu
tamo dole prema drumu
pa sam cekao

Red je red, polako komsije
ne moze samo da se udje
da se rusi tudje
lepo sam im rekao

Ne lomite mi bagrenje
bez njih ce me vetrovi oduvati
pustite ih, moraju mi cuvati
jednu tajnu zlatnu kao dukati

Ne lomite mi bagrenje
pod njima sam je ljubio
bosonogu i odbeglu od sna

Ljudi smo, cenjeni sude
pa neka bude sta bude
zao mi marama crnih
al' plac je plac, a mac je mac

Ne pitaj sta bi sad bilo
kad bi se ponovo zbilo
ne pitaj da li se kajem
jer jed je jed, a red je red

I sve po zakonu
tu su paragrafi
pa zagrabi posteno
i za veru i za neveru

Red je red
sve ja to postujem
jer vise bilo bi ubica
nego ptica koje polecu
ka severu

Ne lomite mi bagrenje
bez njih ce me vetrovi oduvati
pustite ih, moraju mi cuvati
jednu tajnu zlatnu kao dukati

Ne lomite mi bagrenje
pod njima sam je ljubio

O, zar moram da vam ponovim
okanite se njih jer sve cu
da vas polomim

Ovo boldovano se odnosi na spamere

_________________
Kultne teme banjaluka foruma

A niko nije spomenuo, nezaboravnu pjesmu

D-moll

Odlutas ponekad i sanjam sam;
priznajem ne ide, ali pokusavam
i uvek dodje, d-mol.

Spusti se k’o lopov po zicama,
ruke mi napuni tvojim sitnicama;
i tesko prodje, sve to.

Jedan d-mol me dobije,
kako odes ti - u sobi je;
glupi d-mol, uvek sazna kad je to.

Uhvati me cvrsto i ne popusta;
lud je za tisinom, to ne propusta.
Vodi me u svoj plavicasti dom.

Jedan d-mol, me razvali;
neki bi to prosto- tugom nazvali.
Nije to. Sta je tuga za d-mol?

Ponekad te nema i sasvim sam,
izmisljam nacin da malo smuvam dan;
ali je lukav d-mol!

Pusti da se svetla svud priguse;
saceka poslednje zvezde namiguse;
vuce mi rukav, idemo.

Plasi me on; gde si ti?
Hiljadu se stvari moglo desiti;
glupi d-mol, za kim tugujem svu noc.

Uzme me u svoju tamnu kociju,
nebo primi boju tvojih ociju;
znam taj put, to je precica za bol.

Jedan d-mol, me razvali;
neki bi to prosto tugom nazvali.
Nije to, sta je tuga za d-mol?

Ostala je knjiga sa par neprocitanih strana;
i neke stvarcice od Herendi porcelana;
i jedan pulover u kom si bila...

I ostala je ploca Best of Ry Cooder;
i fina mala plava kutijica za puder;
i ja sam te ostao zeljan, dok me bude,
moja mila…..

_________________
The wounds of war run deep, cutting across generations. But there is always the hope of healing, so long as there are souls among us whose hearts are more full of love than hate.

ljudi, procitajte jos jednom naslov teme! dakle u pitanju je poezija, a ne politicka i verska i kojekakva uverenja... molim vas, drzite se teme, jer jedino se to trazi... a neka neko posebno otvori temu "balasevic kao covek"...

mislim da je majlili napisala strofu iz njegove fenomenalne pesme "Dođoška"

pa evo cela...

DOĐOŠKA

Njenog brata znao sam, tako, iz čuvenja.
Nisam puno mario za te Dođoše.
Vukla se ko kornjača jedna jesen lenja,
Spori dani davno prođoše...
Pretio je da će on na put da mi stane
I da mu se sestre okanem.
A...
Mi smo samo šetali, i pomalo kisli.
Dobro sam se nagledo njenih koraka.
Druge su mi devojke pobegle iz misli,
Prhnule, ko jato čvoraka.
Tih je dana zvonilo u čast Malog Prinsa
I odvažnog Bilbo Baginsa...

Na svim mojim crkvama satovi su stali,
Kazaljke se, srećom, baš tada sklopiše...
Sto hiljada reči znamm al' jedna mi fali,
Da nju kako treba opišem.
Pa sram ga bilo, gospodo, ko pomisli loše,
Al' ni nalik na druge Dođoše...

Od tad baš ne uzimam svaku što se pruža...
Srce se odupire, pa se privikne.
Al' zumbuli su zumbuli, a Ruža je Ruža
Pa da na kraj sveta iznikne.
Ma...
Da se redom postroje odavde do ćoška,
Nijedna kao moja Dođoška...
Ta, idi,
Kao moja lepa Dođoška...

_________________
pravila su tu da bi ih krsili, i nadredjeni i podredjeni

Kao što je Čorba bio pjesnik socijele za široke narodne mase,Balašević je pjesnik ljubavi za iste...........
Ovi što "ne podilaze masama"................kome vi upućujete neku poruku..........maloj,odabranoj grupi..........bezze........

Namćor

Ne volem... Nikog, lutko... Takva mi je narav...
Kao odžak star i garav...
Puno dima je kroz mene prošlo...

Ne volem... Ujne, strine, šogore, komšiluk...
Nataknem ih na čiviluk...
Od njih ništa dobro nije došlo...

Ne volem... Semenkare... Cigane trubače...
Burek... Ulične pišače...
Nek mi moju lepu varoš vrate...

Ne volem... Džipadžije... Dizel... Butikaše...
Restoteke... Tamburaše...
Svaku pesmu bar za strofu skrate...
Mater im...

Al tebe volem, to je fakat...
Ti si mi ljubav jedina...
Prodaću onu našu kućerdu "na lakat"...
Pa nek je stoput dedina...
Da kupim četir konja besna...
Da ih u oblak upregnem...
Pa s tobom di nas niko ne zna uteknem...

Ne volem... Kad mi gaće uđu... Di već uđu...
Te što brinu brigu tuđu...
Košticu u štrudli od višanja...

Ne volem... Zatucane... Gratis... Kravataše...
Hipohondre što se plaše
Da dobiju rak od razmišljanja...

Ne volem... Krvoločne pse i gospodare...
Nađubrene trotoare...
Maskirne kad navale na pendžer...

Ne volem... Lopuže što voze tuđa kola...
Znaju azbuku do pola...
Miču usnama dok sriču pejdžer...
(nji' se malko gadim, pravo da ti kažem...)

Al tebe volem, to je fakat...
Ti si mi ljubav jedina...
Prodaću onu našu kućerdu na lakat...
Pa nek je stoput dedina...
Da kupim čamac na dva vesla...
I onaj šešir rogozan...
Pa tebe di nas niko ne zna odvozam...

Ne volem šizove i nervne bolesnike...
Pre ih puštali za vikend...
Sad ih puste pravo pred kamere...

Ne volem... Sve te lezibejke, da prostite...
Proročice... Travestite...
Nek mi gospon-dame ne zamere...

Ne volem... Teget girtlu na teget mantilu...
Šestu ličku... Sedmu silu...
Opa-cupa preko Okučana...

Ne volem... Izbore... Televizor... Plakate...
Dosta, ako boga znate...
Ludnica je kanda otključana širom ostala...
(provert'e, molim vas?)

Al tebe volem, to je fakat...
Ti si mi ljubav jedina...
Prodaću onu našu kućerdu na lakat...
Pa nek je stoput dedina...
Da kupim adicu od peska...
Na njoj šumarak nakrivljen...
Da tebe di nas niko ne zna sakrijem...

Ne volem... Uzdržane... Trezvene...
Pa džoging... Takve najpre trefi šloging...
Al ni krkanje mi nije blisko...

Ne volem... Što odasvud samo čuješ daj mi!
Il' se prosi il' se zajmi...
Jebo te, ja nikad nisam isko?

Ne volem... Štreberčine... Večne odlikaše...
Crne rolke i sektaše...
Ne padam na Tibet... Ili Burmu...

Ne volem... Škrtariju... Intelektualce...
Koji važno vrte palce...
Kupiš ih za špricer i kavurmu...
(koju ja lično ne volem...)

Al tebe volem to je fakat...
Ti si mi ljubav jedina...
Prodaću onu našu kućerdu na lakat...
Pa nek je stoput dedina...
Napuklo srce na dve pole...
Ljubav je teret pregolem...
Baš ni to što tol'ko volem... Ne volem...

_________________
Bubi frubi

NE VOLIM JANUAR

Ne volim januar
i bele zimske vragove

U svakom snegu
vidim iste tragove,
tragove malih stopa,
broj trideset i ko zna,
kako polako odlaze

Vise ne prolazim
ulicom Dositejevom
i nemam pojma
kad neko pita gde je to

Tih dvesta sest koraka
duzinom tog sokaka
nikad ja nisam brojao

Nisam te nikad cuvao,
nisam te nikada mazio, pazio
Tvoju sam ljubav gazio,
svemu smisljao broj

Nisam te nikad stedeo
i nisam umeo stati i ostati
Sta ce od mene postati,
mali andjele moj?

Ne gledam filmove
iz ranih sedamdesetih,
dosta je suza
i rastanaka nesretnih

Ko takve stvari snima?
Bas cudnog sveta ima,
tako se lako rasplacu

MIRKA

Culi ste za Zlatni Bokal
to je jedan sumnjiv lokal
al’ je kuvar pravi as
sedeo sam sam za stolom
pio viski s koka kolom
kada zacuh neki glas

Znam vas, pardon, s televizije
vi ste ponos nase nizije
moja kci od devet godina
sve vase pesme zna, bas svaki stih

Na te reci izvanredne
ponudih da sa mnom sedne
cekao je samo to
rece, hm, ja sam iz orkestra
ta sto peva mi je sestra
tu smo vec mesec i po

Mi vas ne bi maltretirali
al’ bi nesto sad odsvirali
to je jedan slager licno nas
zelimo cuti vas cenjeni sud

Pa rece

Refren
Mirka, ljubavi jedina moja ti
ko te sada dirka i ko ti
pod prozore dolazi da ti svirka
Mirka, mozda bi i sretno ziveli
samo da si ti nasla pravi put
do mog tuznog srca

Rekoh da cu im pomoci
kol’ko je u mojoj moci
ali, ja sam pevac tek
rece, svi su producenti
promaseni dirigenti
niko od njih nema smek

Mi vec godinama sviramo
al’ strasno slabo prosperiramo
poslusajte jos jedanput bar
ovo je prava stvar, veliki hit

Refren

Pricali smo posle dugo
o muzici, sta bi drugo
popili smo oho-ho
ja od tada slabo radim
stvarno, nije da se vadim
al’ je razlog tacno to

Ta mi se interpretacija
javlja k’o halucinacija
proganja me, muci, vraca se
uvek, k’o bumerang
taj smesni, divni refren

ZIVOT JE MORE


Zivot je more, pucina crna,
po kojoj tonu mnogi sto brode.
Nije mi srce plasljiva srna,
ja se ne bojim velike vode.

Lome me vali, nose me struje:
oseka srece, a tuge plima.
Siba me nebo bicem oluje,
al’ jos se ne dam i jos me ima.

U jutra rana plase me senke
minulih dana.
Secanja mutna kao u lazi, kao u snu.
Ipak se borim, ipak se nadam,
sve manje letim, sve vise padam
i sve su jace ruke sto me vuku dnu.

Mozda ce zena svilenog bedra,
koja me zove i pruza ruke,
uliti vetar u moja jedra
do nove zene, do nove luke.

Zivot je more…
Zivot je more…
Zivot je more…

Djole ima bezbroj dobrih pjesama i mogla bi ovako do jutra

RINGISPIL

Curi od jutros u cet’ri i pet,
resilo nebo da potopi svet
nad gradom danima
vise iste kulise

Poliva kisa,
al’ to joj je zanat
ma, sve mi je ravno
k’o Severni Banat,
manje-vise
i sa kisom i bez kise

Vreme se vuce k’o teretni voz
gde li veceras da pomolim nos?
klasika, konobar,
u kafe ‘Makiato’, pa da…

Prolazi vreme,
al’ to mu je manir
i sve je to plitko
k’o plehani tanjir

O, daj okreni
taj ringispil u mojoj glavi.
to ne zna niko, samo ti

Bez tebe drveni
konjici tuzno stoje
dodji, iz plave boce se pojavi,
bar jednu zelju ispuni
i dodaj svetu malo boje,
cudo moje

Vece se klati
k’o prezreli klip
teska vremena,
a ja tezak tip…
gravitacija za cas
uzima svoje

Slab sam ja igrac
za subotnje guzve,
al’ shvatam pomalo
te pokretne spuzve
neko pijan
lakse zivot odrobija

Sustajem, odustajem,
pritiska me kao pegla
javi se, pojavi se,
dodaj svetu malo vergla

Nekad si me cudila,
danas bi mi tako legla
dodaj malo ludila,
dodaj svetu malo vergla

Jebes ga i ne volim ga nesto puno al ova mu je prejaka:

Moj deda vec dugo
ore nebeske njive.
Ali baka jos cuva sve stvari
i sliku naseg sveca.
Na dan kad sam rodjen
tu je posadjen orah,
i u avliji, pod gustom krosnjom,
sad igraju se deca.
Neki novi klinci, neki novi klinci, neki novi klinci...
Neki novi klinci, neki novi klinci, neki novi klinci...
Kroz maglu treperi
devet sveca na torti.
(Tad sam dobio par mandarina
i malog belog zeca).
U maju, jos uvek,
zriju komsijske ba?te,
ali tresnje i zelene kajsije,
kradu druga deca.
Neki novi klinci, neki novi klinci, neki novi klinci...
Neki novi klinci, neki novi klinci, neki novi klinci...
Moj drugar Milutin,
druga klupa do vrata,
ima klinca od cetiri i po
i uci ga da peca.
Ponekad ga sretnem,
mahne kroz prozor kola,
a u porti, za loptom sad jurcaju
neka druga deca.
Neki novi klinci, neki novi klinci, neki novi klinci...
Neki novi klinci, neki novi klinci, neki novi klinci...
A ja, ja se kockam
s prevarantom zivotom.
Iz rukava on svakoga dana
izvuce nekog keca.
I stari mi kazu:
"Sad si u pravom dobu!"
A u ulicu Jovana Cvijica
rastu druga deca.
Neki novi klinci, neki novi klinci, neki novi klinci...
Neki novi klinci, neki novi klinci, neki novi klinci...

_________________
Ja sam Sotir zvani đubre,stara majko

http://www.youtube.com/watch?v=JMauwtw7 ... re=related
U mog babe para mlogo hej,
da izbrojis ne bi mog'o sve!
Pa se selom pripoveda
da smo prave lole,
ma, zavidi nam neki sitan svet

Ume zivot biti tmuran
kad gledas odole,
budi zato sivi soko,
pa se vini u visoko,
hej, hej, hej, hej!

Hej, haj, bas nas briga
vozamo se na taljiga.
Zorom ili mrakom,
sorom il' sokakom
nocu kad selo drema,
kad nigde nikog nema
mi jurimo kroz noc

Jedared je baba bio kum
svirci su nas cekali uz drum
red bi bio da smo konje
upregli u ceze
al' taljige vole baba, on...
jos kad tiho iz saraga
tambura zaveze
Onda zivot nema mana,
brzi smo od aeroplana,
hej, Hej, hej, hej!

Ste l' videli onog Varburga, obisli?
Mora bit' da je is'o u rikverc...

Volim sve ove pjesme i tekstove koji su postavljeni. Naročito mi je prirasla srcu pjesma Nedostaje mi naša ljubav i moja omiljena, Prvi januar, naježim se tu kad čujem.

Prvi januar

Halo, ej, cao, ja sam
zar mi ne znas glas
zvao sam te, nisi bila tu
pa eto, malo cugam
znam, to nije spas
nista, zelim ti sretnu
novu godinu, cao

Pomisli u ponoc na mene, na nas
pomisli na Soltu i klince i bas
mozda novi januar donosi spas
pomisli u ponoc na mene, na nas

Ne daj da nam snegovi zaveju trag
pogledaj kroz prozor kad sklopi se sat
nosice te masta k'o carobni sag
ne daj da nam snegovi zaveju trag

Halo, tu je drustvo
hajde dodji i ti
da, i on je sa mnom
pa sta s tim, cula sam
da negde si u planini
ma dodji, tako zelim
da te poljubim, sad

joooj kad se meni ne da pisati.. jos jedna omiljena Civutski vrt.. napisacu obecavam preko vikenda.

Prva ljuba....čini mi se da je to "Rani mraz",znači sam Đoletov početak.Treba mu malo progledati kroz prste........On nikad i nije bio pjevač,recitator je precizniji termin.Kao i Bajaga,ali to ne umanjuje njegovu vrijednost.Kopaj,kopaj,vidjećeš more dobrih tekstova.Ljubavnih,šaljivih ali i po koji politički obojen.....

_________________
Bubi frubi

Moja omiljena:

Meneut

Djordje Balašević - Menuet

U pet i petnest je zvonio sat, jednoga jutra na kraju leta.
U šest i deset je kretao voz s nekog perona na kraju sveta
mene je čekao taj voz...

Kraj mojih nogu je spavao pas, rekoh mu tiho, "Hej, beži odatle".
Otvorih vrata, izađoh na trem na kom su cvetale bele muškatle.
Pomislih, to je, mozda, taj dom.

Nije me čula, mirno je snila svoje lepeze i sveće i čipke.
Snila je dane, mirne i nežne, k'o crno - bele klavirske tipke.

A u životu, sama na svetu, u menuetu tražila spas.

Siđoh pred kuću, na prašnjavi put, k'o neki lopov, polako i tiho.
Ja nisam bio taj vitez za nju, mada mi govore da sam Don Kihot ,
al' to je sasvim druga stvar.

Bila je zvezda, bila je pesma, svaki dan druga, a večito ista.
Snila je dobra stara vremena, i svog Šopena i Baha i Lista.

Možda će sama, u grubom svetu, u menuetu naći svoj mir.

Od tad je prošao vek ili dva, javi se retko ponekom kartom.
I ko zna gde je, ne zelim da zna, koliko čeznem za dalekim martom,
kad sam je sreo prvi put.

Bila je zvezda, bila je pesma, svaki dan druga, a večito ista.
Snila je dobra stara vremena, i svog Šopena i Baha i Lista.

A u životu, sama na svetu, u menuetu tražila spas.

Još uvek lutam, gde je kraj puta? Pamte me mnoge provincijske pruge.
Kriju me mračne, jeftine krčme, noći su, ponekad, puste i duge.

Nestajem tada u nekom svom svetu, i menuetu, i menuetu...