banjalukaforum.com

Ne volim te zato što te volim-Pablo Neruda


Soneta LXVI iz: "100 ljubavnih soneta"

Ne volim te izuzev zato što te volim;
Od voljeti te do ne voljeti prelazim,
Od čekanja do kada te ne čekam
Srce mi prelazi od studeni do plama.

Volim te samo zato što si ti ta koju volim;
Duboko te mrzim, i mrzeći te
Privijam se uz tebe, i mjera moje promjenljive ljubavi prema tebi
Je da te ne vidim već slijepo volim.

Mozda će januarsko svjetlo uništiti
Moje srce sa svojom okrutnom
Zrakom, kradući mi ključ ka potpunom smiraju.

U ovom dijelu priče sam ja onaj koji
Umire, jedini, i umrijeću od ljubavi zato što te volim,
Zato što te volim, Ljubavi, u plamenu i krvi.

_________________
Bubi frubi

Posalji nam,o Boze, ludaka-Louis Joseph Lebert

Posalji nam, o Boze, ludaka
Koji se zalazu do kraja
Koji zaboravljaju
Koji vole onkraj reci
Koji se daju za istinu i skroz.
Treba nam ludaka
Nerazumnih i strastvenih
Sposobnih skociti u nesigurnost
U nepoznato gladnije od siromastva
Treba nam ludaka danas
Zanesenih jednostavnim zivotom
Sramotom netaknutih
Odlucnih ne izdati nikada
I prezreti vlastiti zivot
Sposobnih prihvatiti svaki zadatak
I otici bilo kud
Bezbrizni i poslusni
Poletni i izdrzljivi
Blagi i jaki
Posalji nam, o Boze, ludaka...

_________________
Bubi frubi

Besmrtna pesma -Miroslav Antić



Ako ti jave: umro sam,
a bio sam ti drag,
onda ce u tebi
odjednom nesto posiveti.
Na trepavici magla.
Na usni pepeljast trag.

Da li si uopste ponekad
mislio sta znaci ziveti?

Ako ti jave: umro sam
evo sta ce biti.

Hiljadu sarenih riba
leprsace mi kroz oko.

I zemlja ce me skriti.
I korov ce me skriti.
A ja cu za to vreme
leteti visoko...
Visoko.

Zar mislis da moja ruka,
koleno,
ili glava
moze da bude sutra
koren breze
il' trava?

Ako ti jave: umro sam,
ne veruj
to ne umem.

Na ovu zemlju sam svratio
da ti namignem malo.
Da za mnom ostane nesto
kao leprsav trag.
I zato: ne budi tuzan.
Toliko mi je stalo
da ostanem u tebi
budalast i cudno drag.

Nocu,
kad gledas u nebo,
i ti namigni meni.
Neka to bude tajna.
Uprkos danima sivim
kad vidis neku kometu
da nebo zarumeni,
upamti: to ja jos uvek
sasav letim, i zivim.

_________________
Bubi frubi

U NAMERI-DUŠKO TRIFUNOVIĆ

U nameri da budemo isti
sa što manje razlika u sreći
sa svoje sam silazio zvezde
trudio se da ne budem veći.

Ceo svet sam držao na oku
da ne čini što ti ne bi htela,
revolver sam nosio o boku
spremao se na opasna dela.

Kad si ruku pružila za dugom
plako sam od velike časti
gospodar sam al ću biti slugom —
smanjujem se da ti mozeš rasti.

Šta je posle bilo ne zna niko
i za dugo niko neće znati
ja je čekam zna se tek toliko
da mi se sa svoje zvezde vrati.

_________________
Bubi frubi

SASVIM PLAVA - Duško Trifunović

Što ja ne bih pokušao da te prevarim
da ti kažem ubedljivo:

Ta su brda što se vide kroz tvoj prozr
sasvim plava.

Ti da odmah poveruješ
a da stalno gledaš mene
kako strog a uznesen
kroz tvoj prozor gledam brda
sasvim plava.

A tek posle da proveriš
pa da vidiš
kako brda kroz tvoj prozor
baš i nisu
sasvim plava
čak i nisu neka brda

pa da onda gledaš sebe
da se čudiš
da se pitaš
šta ti bi da poveruješ.

Ali da sve kasno bude

pa da plačeš kad ja odem
a da sebe ubeđuješ
i da sebi dočaravaš
da su brda
što se vide kroz tvoj prozor
stvarno brda
a ta brda
sasvim plava

Zašto ne bih pokušao
pa da sebi dočaravaš
kad ja odem.

_________________
Bubi frubi

PROLAZIO SAM JEDNOM KROZ JEDAN MNOGOLJUDAN GRAD - Volt Vitmen


Prolazio sam jednom kroz jedan mnogoljudan
grad i utiskivao u mozak, buduću
upotrebu, prizore njegove, arhitekturu,
običaje, tradicije,
pa ipak, od čitavog tog grada sada se sećam
samo jedne žene koju slučajno sretoh tamo
i koja me zadrža jer me je volela;
danima i noćima bili smo zajedno - sve
drugo sam odavno već zaboravio,
kažem, sećam se jedino te žene koja se
strasno držala mene,
ponovo lutamo, volimo se, ponovo se
rastajemo,
ponovo me ona drži za ruku, ne smem da odem,
vidim je tesno uz sebe, usne su joj neme i
treperave.

_________________
Bubi frubi

ČEŽNJA

Gdje ste?... Ja budan na prozoru stojim
Naslonjen čelom na staklo... Sve spava...
Noć sjajna, kô da po oknima mojim
Polako šušti vaša kosa plava...

U ove čase zvijezdâ i snovâ
U vašu baštu ja sam dolazio;
Mirisao je jorgovan i zova,
I mrki čempres povijô se ti'o.

U ove čase vi ste ruža bili,
Ja leptir bio što na cvijet pada;
Ah, vaše kose, oči, smijeh mili,
I vaše tijelo i ljepota mlada

Opiše mene... Mi bjesmo u raju,
Jabuke slatke berući sa grana...
Dok slavuj pjeva i zvijezde sjaju
I rasipa se miris jorgovana.

No sve je prošlo... Kô jablan bez rose
Sam ginem sada i u čežnji stojim...
Noć, sjajna, kô da svila vaše kose
Polako šušti po oknima mojim.

_________________
Bio jednom jedan djecak, u ocevoj kuci, nad rijekom, koji je sanjao zlatne snove, jer nista nije znao o zivotu.

_________________
Bubi frubi

HVALOSPJEVI LJUBAVI

Ako govorim ljudskim i anđeoskim jezicima, a ljubavi nemam, onda sam metal koji zvuči i činele koje odjekuju. I ako imam dar proroštva i znam sve tajne i sve znanje, i ako imam svu vjeru, tako da premještam gore, a ljubavi nemam, ništa sam. I ako hraneći siromahe razdijelim sve svoje imanje, i ako predam svoje telo – da budem spaljen, a ljubavi nemam, ništa mi ne koristi.

Ljubav dugo trpi, ljubav je dobra, ona ne zavidi, ljubav se ne hvali, ne nadima se, ne ponaša se nepristojno, ne traži svoje, ne ljuti se, ne uračunava zlo, ne raduje se nepravdi, ali se raduje sa istinom; ona sve snosi, sve vjeruje, svemu se nada, sve trpi.

Ljubav ne prestaje nikada. Ako je dar proroštva – biće okončan, ako je dar jezika – prestaće, ako je znanje – nestaće. Jer djelimično saznajemo i djelimično prorokujemo; kada pak dođe ono savršeno, prestaće ono djelimično. Kad sam bio dijete, govorio sam kao dijete, mislio sam kao dijete, zaključivao sam kao dijete. A kad sam postao čovjek, prestao sam s djetinjarijama. Jer sad gledamo kao pomoću ogledala – u zagonetki, a onda ćemo licem u lice. Sada saznajem djelimično, a onda ću saznati potpuno, kao što sam i sam potpuno poznat. Sada pak ostaje vjera, nada, ljubav, ovo troje; a ljubav je među njima najveća.

Prva poslanica Korinćanima (malo modernija verzija)

_________________
Soulmate

PESMA O KERUŠI - Sergej Jesenjin

Jutros u košari, gde sja, šuška
Niz rogoza žućkastih i krutih,
Sedmoro je oštenila kučka,
Sedmoro je oštenila žutih.

Do u sumrak grlila ih nežno
I lizala niz dlaku što rudi,
I slivo se mlak sok neizbežno,
Iz tih toplih materinskih grudi.

A uveče, kad živina juri,
Da zauzme motke, il prut jak,
Izišo je tad domaćin tmuri,
I svu štenad potrpo u džak.

A ona je za tragom trčala,
Stizala ga, kao kad uhode ...
I dugo je, dugo je drhtala
Nezamrzla površina vode.

Pri povratku, vukuć se po tmini,
I ližući znoj s bedara lenih,
Mesec joj se nad izbom učini,
Kao jedno od kučića njenih.

Zurila je u svod plavi, glatki,
Zavijala bolno za svojima,
A mesec se kotrljao tanki,
I skrio se za hum u poljima.

Nemo, ko od milosti il sreće,
Kad joj bace kamičak niz breg,
Pale su i njene oči pseće,
Kao zlatni sjaj zvezda, u sneg.

_________________
Bubi frubi

Danas - Horhe Luis Borhes

Danas bih mogao...
voljeti te kao jucer,
kao sutra,
kao svaki dan.

Danas bih mogao...
otici daleko... puno dalje
no sto je vrijeme,
puno dalje no sto oci dosezu.

Danas bih mogao
pruziti ruku
niz krizaljku zbunjenog srca
i dotaci zlatnu ribicu za srecu.

Danas bih napokon mogao
probuditi se sretan
kad sam vec tebe sanjao
i tvoje usne snom ljubio!

Sve bih danas mogao
jer danas je dobar dan:
za herojski zivot obicnog tempa,
za ljubav i poneki poljubac
sto ga tamo daleko
na tvoje celo
smjesta povjetarac
usuljavsi se izmedju zavjesa
nosen mojom zeljom
i srebrnom trakom mjeseca!

_________________
Bubi frubi

Ne govorim ti baš u zadnje vrijeme
da te volim
i ne gasim ti svjetlo u očima
prije spavanja
ne govorim ti nešto nježno
i ne grlim ti dušu
ali ovo ti moram reci
previše je gorkog
i ljudi su grubi
pa ako i ne govorim
još uvijek te ono najljepše u meni
voli i ljubi

Željko Krznarić

_________________
Soulmate

Čeznem da ti kažem najdublje riječi - Rabindranat Tagore

Čeznem da ti kažem najdublje riječi koje ti imam reći
ali se ne usuđujem, strahujući da bi mi se mogla nasmijati.
Zato se smijem sam sebi i odajem tajnu svoju u šali.
Olako uzimam svoj bol, strahujući da bi mogla ti učiniti.

Čeznem da upotrebim najdragocjenije riječi sto imam za te;
ali se ne usuđujem, strahujući da mi se neće vratiti istom mjerom.
Zato ti dajem ružna imena i hvalim se svojom surovošću.
Zadajem ti bol, bojeći se da nećeš nikada saznati šta je bol.

Čeznem da sedim nemo pored tebe, ali bi mi inače srce iskočilo na usta.
Zato brbljam i ćaskam olako, i zatrpavam svoje srce riječima.
Grubo uzimam svoj bol, strahujući da bi mogla ti učiniti.

Čeznem da te ostavim zauvijek, ali se ne usuđujem,
strahujući da bi mogla otkriti moj kukavičluk.
Zato ponosno dižem glavu i dolazim veseo u tvoje u tvoje društvo.
Neprekidne strijele iz tvojih očiju čine da je moj bol vječito svjež.

_________________
Bubi frubi

BALERINA


Rekla je:
"Kad porastem,
biću balerina,
kao sto je bila moja mama.
Postaću dama
i udaću se za svog baletana."
"A, jel mogu ja
da budem tvoj baletan?"
"A, jel umeš da se
ljubiš?"
"Umem!", rekoh
i poljubih je u obraz.
"Ne tako!"
"Nego kako?!"
"Onako filmski!"
"A, to ono kao bajagi..."
"Me ne, izistinski"
"Izistinski!?"
"Da, izistinski."
"Hajde, pokaži."
"Važi.
Zažmuri prvi
i otvori malo usta."
"A ti?"
"I ja ću svoja,
pa kad ih prislonim na tvoja,
a ti se onda isplazi."
"Ma, neću da se plazim!
Na šta to liči?!"
"Pssst, ne viči!
To se tako radi samo.
Hajde, dodji da probamo."
"Hajde."
"Hej, stani, ne tako jako!"
"Pa kako?"
"Polako.
Evo ovako!"
I onda se ona meni
prva isplazila.
Pa ja njoj.
Pa opet ona meni,
ja njoj,
a onda istovremeno
jedno drugom
sve dok nam se jezici
nisu dotakli.
U pocetku malo stidljivo,
kao da se ispituju, a onda sve
hrabrije
i smelije
počeli su da se dodiruju,
da se gurkaju
i da se igraju.
I mogli smo tako
da se plazimo
ko zna do kada,
samo da smo imali
dovoljno vazduha.
Prestajali bi tek tada
kad počnemo da duvamo
jedno drugom u usta.
Tada bismo se razdvojili
i raspravljali
ko je prvi počeo da diše.
Hvatali bismo
jedno drugo za nos
i takmičili se
ko može bez vazduha
da izdrži više.
"Pazi, ne sme da se vara
i da se diše."
"Znam"
"Ti dišeš!"
"Ne dišem!"
"Lažeš!"
"Ne lažem, majke mi!"
Malo je falilo
pa da se onesvestim.
Pred očima mi se pojavilo
nekakvo plavilo,
al' nisam hteo
prvi da popustim.
Posle me je sve do uveče
jako boleo nos.
I tad, a jos kao dečak,
shvatio sam
da kad se voli
mora i da boli.
I tako smo se mi plazili,
duvali jedno drugom u usta
i vukli za noseve
čitavih nedelju dana,
sve dok nas
slučajno nije zatekla
jedna starija dama,
a koja se i inače brinula o njoj
i razdvojila nas.
Da je zauvek, to tada nismo znali.
Nismo se čak ni pozdravili.
Sutradan,
zajedno sa drugom decom,
jurio sam za kolonom
cirkuskih kola
koja je napuštala nas grad.
Mahali smo onako trčeći
i gurajući se i spotičući
jedno o drugo,
vikali smo u glas:
"Dodjite i opet kod nas!"
Mahala je i ona
i brisala suze s lica.
Meni je podrhtavala vilica,
ali sam morao da pazim
da me ne primeti neko.
Hteo sam jos jednom
da joj se isplazim,
ali ona je vec bila daleko.
Ne znam zasto,
al toga dana
kod nas je padala kisa.
Al nije ni bilo
baš nesto puno sunca.
Bila je
samo neka čudna tišina
i praznina.
Kao da je sve ono
što je lepo
otišlo zajedno sa njom
i cirkusom.
Ostala je samo
jedna livada,
ugažena trava
u obliku kruga
i tuga.
Ponekad,
kada se zateknete tamo,
negde izvan grada,
ako li malo slušnete,
čućete dva razdvojena
dečija srca
kako se jure,
dovikuju i traže
da se ponovo spoje,
duvaju jedno drugom u usta
i da se plaze.
Jos uvek obilazim
cirkuske šatre
tražeći svoju balerinu
i ako je ikada
budem sreo,
pitaću je samo jedno tada:
"Koliko dugo može da izdrži bez vazduha?"
Ja, evo,
sve do sada...

n/A

_________________
Soulmate

Da bi me ti cula - Pablo Neruda

Da bi me ti cula
moje se rijeci
ponekad suse
kao tragovi galebova na plazi.

Ogrlica, zvecka pijana
za tvoje ruke slatke poput grozdja.

Moje su rijeci daleko
i tvoje su vise nego moje.
Kao brsljan puzu u moju staru bol.

Puzu tako po vlaznim zidovima.
Ti si skrivila tu okrutnu igru.
One bjeze iz moje tamne spilje.
Ti sve ispunjas, sve ispunjas.

Nastanise prije tebe samocu koju zauzimas,
i vise nego ti na moju su tugu navikle.

Sada zelim da kazu to sto ti zelim reci
da bi me ti cula kao sto zelim da cujes.

Vjetar tjeskobe jos ih poteze.
Uragani snova jos ih ponekad izvrcu.
Ti slusas druge glasove u mome bolnome glasu.
Plac starih usana, krv starih molitava.
Ljubi me dragano. Ne napustaj me. Slijedi me.
Slijedi me, dragano, u ovom valu tjeskobe.

Ali bojis ljubavlju moje rijeci.
Ti sve zauzimas, sve zauzimas.

Od svih rijeci nizem beskrajnu ogrlicu
za tvoje bijele ruke, slatke poput grozdja.

_________________
Bubi frubi

Budi jača
Duško Trifunović

Neću vise da se igram toga
Nešto mi je drugo na pameti
Čini nešto od zivota svoga
Budi jača pa mi se osveti

Dosjeti se svake moje mane
Svega sto si nekad znala kleti
Naljuti se kad pomislis na me
Budi jača pa mi se osveti

Zaboravi da te volim zarom
Od koga se može umrijeti
Obraduj me samo jednim darom
Budi jača pa mi se osveti

_________________
Soulmate

I opet mi duša sve o tebi sanja-Aleksa Šantić

I opet mi dusa sve o tebi sanja
I kida mi srce i za tobom gine.

Sto te nema , sto te nema , sto te nema

Bog zna gdje si sada i da l' zivis joste!
Ali dragi spomen negdanje miloste
Kao mlado sunce svu mi dusu moju grije

I ja snova cujem zveket tvojih grivna,
Po licu me tice tvoja kosa divna,
Dok mjesec kroz vrbu cisto srebro lije.

Sto te nema, sto te nema, sto te nema

_________________
Bubi frubi

Čekanje - Milan Rakić


Da mesec zadje i, skrivena tamom,
Po uskoj stazi sto kroz noc krivuda,
Da sidjes k meni čeznjivom i samom.

Čekam, a lenjo prolaze minuti,
I sati biju na tornju daleko.
Vec zora svice, blede mlecni puti,
A ja jos čekam, - i vecno bih čeko!

O, sto je to sto mene veze sada
Za jednu put, za jedan oblik tela,
I sto mi dusa zatreperi cela,
I sva nemocna izdise i pada,
Kad me se takne jedna ruka bela!

I sav zasenjen pred čudesnim sjajem
Lepote tvoje, slab, bez jednog daha,
Kao da svakog casa zivot dajem,
Prilazim tebi pun poboznog straha,
Posrćem, klecam, dokle me privlace,
ko provalija tamna i duboka,
I dok strasnim prelivima mrace,
Tvoja dva crna neumitna oka...

_________________
Bubi frubi

Tvoje oci,
kao zrele sljive padaju po meni,
tvoje oci vrlo dobro znam.

Napolju svice,
otici ces iz moje sobe brze
nego svjetlost
sto kroz prozor ulazi zrak po zrak...

Kada spavas,
ne mogu da ne mislim sta sanjas,
ne mogu da ne mislim sta mislis,
kada spavas ti.

Tvoje oci, tvoje oci,
progone me, progone me,
tvoje oci, tvoje oci,
progone me, progone me,
tvoje oci.

Tvoje oci,
kao ljetnja kisa padaju po meni,
tvoje oci vrlo dobro znam.

_________________
Bio jednom jedan djecak, u ocevoj kuci, nad rijekom, koji je sanjao zlatne snove, jer nista nije znao o zivotu.

Čežnja - Milan Rakić


Danas ću ti dati, kada veče padne,
u svetlosti skromnoj kandila i sveća,
u čistoti duše moje, nekad jadne,
čitavu bujicu proletnjega cveća.

U sobi će biti sumrak, blag ko tvoje
srce, sumrak stvoren da se dugo sanja.
Na oknima svetlim zablještaće boje
u taj sveži trenut prvoga saznanja...

Sve će biti lepše, sve draže i više,
noć koja se spušta, svet što mirno spava,
dugo mrtvo polje na kome miriše
kržljava i retka u busenju trava.

I tako kraj cveća ostaćemo sami...
- Proliće se tada, kao bujne kiše,
stidljivi šapati u blaženoj tami,
i reči iz kojih proleće miriše

_________________
Bubi frubi