Оскар Давичо, Човеков Човек, Београд 1969. (стр. 77-79)ПроверитиНема ли више наде?
Провери је ли све свршено?
Погледајмо се очи у очи.
Толико су волеле.
Провери љубавну издржљивост човека
у соби невремена.
Је ли ћутња над скршетим рукама
све што је остало?
Провери је ли слагање с јачима
једино што човек може?
Је ли нужно још постојање лажи и ропства
како би истинитије и чвршће
било ткиво слободе,
прожето, као пређа живота,
тврдим концем смрти
на почетку и на крају?
Провери, не уништава ли једна нужна лаж
нађена у месу истине
све њене могућности за оваплоћењем
у свету?
Провери је ли то питање постављено исправно,
нарочито у вези с поређењем
што ми се не чини сасвим невино?
Је ли могуће бити невин и жив,
је ли могуће дисати и бити чист од крви,
борити се и остати нежних дланова под заставом неупрљаном?
Провери невиност на коју се позиваш тврдећи
да се бориш за њен хлор што чисти сваку мрљу
после.
Докажи да је тако. Утврди
да се свака мрља може да скине;
и она масна од крви, ужегла од неправде,
истрнџана од похлепе,
убеди.
Провери своју љубав, своје слепило.
Јесу ли слободи нужни затвори? Не гуши ли смрад
њихових кибли
и ваздух слободних људи?
Провери обим злонамере непријатеља
и његову снагу од кремени брид своје.
Докажи нужност тих решетака до неба. Утврди
није ли потребно увек
жалити
прогоњеног због слабости?
Провери то човекољубље у дефекту.
Није ли потребно бити од сваког оруђа неправде виши
за човечност? Испитај колико то износи.
Утврди је ли то довољно.
Провери ту човечност у отказу самоубилачком,
то спуштање застора!
Није ли нужно отворити се сав гласовима света?
Разумети! А не по пандурски: »Разумем!«
Провери релативност разумевања, убојну
нужност тог – разумем!
Је ли то испит себе у себи,
мисли пре речи,
речи пре дела правде?
Провери правду.
Не врати се
сам.
(Latinica:
http://aks.inicijativa.org/?q=node/87)