banjalukaforum.com

Разумијем ја то, али не разумијем како се представа у којој глумица показује пичку три минута на сцени може играти у НАРОДНОМ позоришту РС?

Што се тиче саме поетике представе, која еквилибрира између одредница експеримент и провокција, она је до те мјере вулгаризована и искомпромитована да је музика турбо - фолка која прати појединце сцене у представи њено најмање зло. У коликој мјери могу да провоцирају неумјетнички садржаји који се често граниче са лошом порнографијом? То би, на прилику, значило да бих ја могао режирати представу у којој ће глумци на сцени да се јебу, али свако од њих ће држати антену у руци. Поента: па, јавни сервис ме јебе цијели живот! Непрестано затрпавање увредљивим садржајима је превршило сваку мјеру. Да ли редитељ зна да оно што је он урадио мора да има снажно, преснажно умјетничко оправдање? Мислим да не зна. Јер да зна никада му се не би седило да у онако мало минута стави онако пуно псовки и јефтиних вербалних фазона. Да ли Народно позориште РС зна да се овакве представе не смију играти на сцени националног театра? Не знају. Јер да знају, нека од оваквих представа би се одавно нашла на њеном репертоару. уосталом, овај Театар фест носи назив "Петар Кочић" и ако ово припада традицији јаког драмског рукописа, онда ме Боже сачувај оваквог позоришта!

_________________
Cause I'm tired of this scenes...

Slažem se sa svim. Nije primjereno da se ovakva predstava igra u Narodnom pozorištu RS. Teatar Fest takođe nosi naziv "Festival različitih tendencija".
Znam da je bilo negodovanja zbog ubacivanja "Turbo folka" u program, ali postoje pozadinski razlozi uglavnom provokatorske prirode zašto je on ubačen.

Elem, jel ideš gledati još nešto, da ne bude samo priča o Turbo folku

_________________
www.madeinbunker.com

Gledam sve, osim našega mjuzikla

Što se podnaslova festivala tiče - to je tek problem, jer, kako mi se čini, ovaj festival ove godine i nema nekakvu koncepciju

_________________
Cause I'm tired of this scenes...

Evo šta sam napisao o predstavi DUNDO MAROJE:

Mladenović je radnju Držićeve renesansne komedije premestio u kazneno – popravni zavod u Kruševcu u kojem policajci i kriminalci igraju „Dunda Maroja“ za političku vrhušku i tom formom „pozorišta u pozorištu“ reditelj je ubrizgao svežu i preko potrebnu krv Držićevom tekstu.
Rediteljeva rešenja u pojedinim scenama su zaista maestralna, dok su neke stilske neravnine u predstavi rezultat preterane želje da se publika nasmeje po svaku cenu. Ipak, ti nanosi se ne primećuju u raskošnoj igri kruševačkog ansambla, u dinamičnim i živahnim kretanjima, monolozima i dijalozima, u pesmama dubrovačkih klapa i u neobičnom, ali efektnom rediteljevom nastojanju da sve žene u ovoj predstavi igraju muškarci. To insistiranje rezultiralo je obiljem komičnih scena, među kojima prednjače one u kojima se pojavljuju Miloš Samolov u ulozi Petrunjele i Boba Stojmirović u ulozi Pere, Marove verenice.
Politički podtekst ove predstave prepoznaje su u svojevrsnom dijalogu sa humanističkim idejama komunizma u kojima je moguće stvoriti veličanstveno delo u sirotinjskim uslovima i među talogom društva. Ubačeni Pometov monolog, pred kraj predstave, podseća gledaoce na vremena „nepomućene sreće i blagostanja“ kojima je suprotstavljena sadašnjost, bezlična, podla i licemerna. To konfrontiranje, to mešanje „beloga“ i „crnoga“ stvara, uz niz komičnih scena, umetničko delo koje je rezultat skrivenih želja okovanih zatvorenika da pobenu iz kazneno – popravnog zavoda po okončanju predstave, što se, na kraju, neminovno i dešava.
Ipak, najveća vrednost i najviše umetničko dostignuće ove predstave je u snazi glumačke igre koja je tokom cele predstave nestvarna. Gluma kruševačkih umetnika je maestralna i u toj raskoši različitih kreacija teško je odabrati i izdvojiti pojedinca. U toj najezdi glumačke energije prednjači ubitačna moć transformacije Branislava Trifunovića koji peva, plače, smeje se i kontemplira sa istovetnom uverljivošću.
Čudesna je igra Nikole Rakića, Miloša Samolova i Bobe Stojmirovića koji su se našli u haljinama, u ulogama Laure, Petrunjele i Pere. Duhovita kostimografska rešenja, u kojima muškarci – devojke koriste zatvorske rekvizite da bi istakli ženske „atribute“, dodatno pojačava komični ton koji je, ionako, tokom ove predstave, postavljen na „maksimum“.
Još dva lika treba izdvojiti, jer oslikavaju mentalitet određenog podneblja. Jedan je alavi Dalmatinac Bokčilo, sluga Dunda Maroja, koga igra Bojan Veljović, dok je drugi nadmeni Crnogorac Popiva, sluga Mara Marojeva, u tumačenju Dejana Tončića čiji je „poj“ uz gusle jedan od najsmešnijih trenutaka predstave.

_________________
Cause I'm tired of this scenes...

"Turbo folk" i dobija svoju svrhu jedino ako se igra u Narodnom pozorištu.Jedino tu i kod te publike postoji dovoljno "mesa" kojem je namjenjeno njegovo sječivo.To su obično ljudi koji dolaze u pozorište po inerciji, nenaviknuti na ovakvu provokaciju koja bi se očekivala u nekim drugim (alternativnijim) kućama, a na koje se obično gleda kao na nedovoljno ozbiljne i vrijedne pažnje.
Meni je predstava odlična jer za razliku od mnoštva sličnih koje sadrže samo formu ova posjeduje i sadržaj i poruku.
Meni se "Dundo Maroje" nije dopao.Prosto, nije mi bilo smiješno.To što je radnja stavljena u zatvor izgledalo mi je kao vješt rediteljski izgovor koji i nema puno uporišta.U tom "fazonu" je mogla biti postavljena i bilo koja druga komedija, neke druge bi bile čak i zahvalnije, ali dobro...Kokan je uspiješan svojim rješenjima i maštovitom korišćenju rekvizite po čemu su njegove predstave i prepoznatljive.Glumačka igra mi je najveći problem.Za Kokanove predstave treba više brzine i kondicije.Jednostavno, kao što već rekoh, nije mi bilo smiješno, uz par izuzetaka od kojih sigurno nije Bane Trifunović.
Gledamo dalje...Uživajte!

_________________
Ko pročita VO!

ja sam se jos jednom duboko razocarala jer prekjuce je bilo u prodaji karata tek za predstavu zaba a nigdje ne vidjeh da je bilo karata u pretprodaji

_________________
"You got a dream... You gotta protect it. People can't do somethin' themselves, they wanna tell you you can't do it. If you want somethin', go get it.."

"Турбо фолк" не може да се игра на сцени Народног позоришта, поготово не на сцени драме гдје играју Шекспир, Чехов, Стерија. Та представа може да се игра у Народном позоришту само и само ако:
1) постоји експериментална сцена на којој се могу играти овакве представе
2) ако је фестивал дефинисан као фестивал експерименталног театра.
Овако смо добили фестивал који нема неку нарочиту концепцију, јер, осим чињенице да све представе провоцирају, ништа их друго не повезује, али ни то није доста, јер једно је провокација у новом читању Нушића, а друго је провокација када ти неко на сцени три минуте показује полни орган.

И чисто да задовољим интелектуалну знатижељу - шта су садржај и порука ове представе?

_________________
Cause I'm tired of this scenes...

Fazon sa antenom i javnim servisom

A sad o Teatar festu.

Karte su pustene u prodaju 26.5. ju 17:00 casova. Naravno da se ulaznice za prvih nekoliko redova nisu prodavale ali da su bile u prodaji, bile su.
Problem je sto su odmah rasprodane ulaznice za sve beogradske predstave. Nazalost, jer te predstave su obicno losije od ostalih ali znate...poznata lica, poznata pozorista, ali dobro (sta ja pricam, i ja sam prve njih kupio jer je to Narodno pozoriste i Zvezdara teatar).
Nekako najvise ocekujem od Zabe i Broda za lutke.

DUNDO MAROJE-nisam gledao, cuo sam pohvale i evo. jednu kritiku.

TURBO FOLK-Eksperimentalna scena o kojoj pisete postoji, to je scena Petar Kocic ali ovo je festival i sve se predstave izvode na velikoj sceni. Cisto sumnjam da ce se na redovnom repertoaru velike naci ovakva predstava.
Vec svi znate da je predstava sokantna, provokativna... da ne razglabam. Meni je vise smetalo sto su sve pjesme pustale u cjelini pa dosadi sve sto vidite a i ono sokantno je sokantno 10 sekundi. Cuo sam da smo trebali sjediti na sceni sa glumcima (mi smo taj turbo folk, podrzavamo ga bilo da slusamo tu muziku, ponasamo se kao oni ili sutimo pa ga precutno podrzavamo). Dakle sve te niske strasti, devijacije, je doveo do vrhunca, zgadio, sokirao i postigao efekat. Da li to cini predstavu dobrom. Ne. Dosadno i sokantno sa dobrom scenom kada govore o kome je predstava (iako smo to i sami mogli zakljuciti). I Staza divljaci ima soknatnih scena ali lijepo uklopljenih u predstavu.

SVINJSKI OTAC-Ovo je klasican primjer onoga sto sam napisao na procetku. Dosadna predstava, sa losom glumom i fenomenalnom glavnom glumicom ( ali svi znamo da je Radmila Zivkovic fenomenalna), tako da ni ona nije mogla uciniti da vam ne djeluje predstava ,koja traje sat i po,kao da traje 3 sata.

@Daljac
Pa nije scena NP crkva, ako je hram boginje Talije, a ni Šekspir ni Čehov nisu Sveto pismo
Ja tu ne vidim nikakvih problema.
Što se tiče poruke i sadržaja-pa ljudi su sami objasnili na kraju.Ništa komplikovano...

_________________
Ko pročita VO!

POKOJNIK-predstava kojoj ne mozete nista prigovoriti, ujednacena, odlicna Natasa Ninkovic, a opet nesto nedostaje. Ziceri, od reditelja, glumaca, Nusica. Nista posebno.

Tebi Nataša Ninković i Radmila Živković bijahu dobre?
A što se tiče argumenta o dužini šokiranja - tu si apsolutno u pravu, na to sam potpuno zaboravio kada sam pisao.

_________________
Cause I'm tired of this scenes...

Da!
Zao mi je sto je Bandovic, meni omiljeni glumac dobio malu uloga.
Od vecerasnje predstave ocekujem mnogo, bar glumacki.

Ajd dobro što se tiče Ninkovićke, ali Radmila Živković se pola predstave nije čula od silnoh soptanja i siktanja, a obaška što je dva puta fulala text...

_________________
Cause I'm tired of this scenes...

Ne znam da li je fulala tekst, ali i kad suti fenomenalna je sa onim izrazima lica.

Meni je najgori bio "pokojnik". Taj covjek se nije cuo!

Nema baš puno veze sa temom ali se dotiče nekih dijelova...Danas sam pročitao u "Blic"-u intervju sa glumicom Nadom Šargin.Između ostalog rekla je i ovo:

Kako pozorište uspeva da komunicira sa publikom u vremenu tehnoloških revolucija koje nam ubrzavaju misli, puls i komunikaciju?
- Na početku predstave „Metamorfoze“ postoji rečenica: „Priče su zato da se pričaju dugo i naširoko“, što je odgovor na današnji manir požurivanja kojem robujemo. Nekada su ljudi imali vremena da slušaju priče, da promisle, razgovaraju. Danas slabo ko čita knjige jer je za čitanje potrebna smirenost, strpljenje i koncentracija. Sve to za ljude danas predstavlja luksuz. Čak su i neke televizijske serije zamišljene kao takmičenje nesretnih glumaca u brzom izgovaranju teksta bez odnosa prema jeziku kojim komuniciraju. Pozorište je poseban prostor koji provocira u ljudima staloženost i koncentraciju kako bi pratili predstavu. Pozorište podseća ljude da neke priče treba pažljivo slušati ma koliko one dugo trajale i zato poput komunikacione oaze opstaje u mentalnoj furiji tehnološkog ubrzanja.

_________________
Ko pročita VO!

"Žaba"-teatar u svojoj srži i svojoj misiji.Tačka.

_________________
Ko pročita VO!

I uzvičnik! Savršeno.

_________________
Cause I'm tired of this scenes...

Odlicna!!!
I niko ne glumi kao Emir.

Zamjerka- Mirsada Tuku u nekoliko navrata nisam cuo (a ni ostala publika jer su se smijali samo oni na sceni). Sta je sa tim glumcima na Tearar festu ili ja slabo cujem ?

Ja od početka Teatar Festa planirao ići gledati Žabu, ali zapio se u subotu pa sam juče bio nikakav. Sad mi baš krivo što nisam gledao

_________________
www.madeinbunker.com

До синоћ ово је био глумачки веома лош Театар фест.

_________________
Cause I'm tired of this scenes...