|
Bila je to veoma prijatna noc. Osjecao sam se prilicno obicno. Mozda malo usamljeno. Nikoga nije bilo pored mene da me grli, ljubi i mazi i tepa : "ludice moja..." . Mislim, to se nista nije promijenilo, to sa curama. Njihov stav prema meni je i dalje ostao rigidan i krut. I dalje su me zaobilazile u sirokom luku. Jednostavno, moj izgled i ponasanje nije privlacno za njih. Ili mozda jeste ali to s uspjehom prikrivaju. Vrijeme na to uopste ne utice. Siguran sam da se ni za 10 godina nista ozbiljnije nece promijeniti - i dalje ce me zaobilaziti u sirokom luku. Takav odnos cura prema meni je sasvim ok. Ali, cure, upozoravam vas : moze se lako desiti da svi muskarci sa Balkana zapale za Honolulu i da ja ostanem jedini raspoloziv. Ako vas tada zasvrbi medju nogama, obecavam vam da nece biti lakih poentiranja za razliku od danas. O, ne. Dovescu ja vas, cure, u red. Guracete se vi u redu ispred moga stana, popunjavajuci brdo formulara da bih vas ja primio...I tako, cekajuci taj dan, sjedio sam ispred dragstora na izvrnutoj gajbi i cugao rakiju. Noc je stvarno bila kao stvorena za to. Konacno je jebeni sjeverni vjetar prestao da duva a temperatura se digla iznad nule. Bilo je dosta vedro, mogli ste vidjeti gomilu razbacanih zvijezda ako biste se zablejali u nebo. Nebo me nije pretjerano interesovalo. Nisam neki romantican tip a i astronomija mi nije jaca strana pa sam se bacio na proucavanje samog sebe. Tacnije, bavio sam se nekim neistrazenim sferama mog duha. Dosta sam bio zapostavio te krajeve u posljednje vrijeme pa sam, eto, iskoristio priliku da malo bolje upoznam samoga sebe. Filozofska pitanja na koja sam pokusavao da dam odgovor bila su veoma slozena - razmisljao sam zasto sam sam i zasto cugam tu prokletu rakiju. Zasto ne radim nesto pametnije, npr. zasto nisam odveo neku finu i simpaticnu djevojcicu u bioskop da gledamo film, kao sto to rade razumni ljudi. Zasto ja uvijek moram da komplikujem stvari i trazim dlaku u jajetu. I kad gledam film ne radim to kao normalni ljudi. Ja uvijek moram da kritikujem povrsno napisani scenario, da se izrugujem lose odglumljenim scenama, da se nerviram zbog "lucidnih" komentara kretena koji sjede oko mene itd.... A onda me naglo prekinu u razmisljanju. Glas jednog drota. Onaj drugi mi je cuteci pokusao da izbije oci snopom svjetlosti iz baterije. Nemam pojma odakle su se stvorili...
- Dobro vece mladicu ! - glas mu je sasvim odgovarao izgledu. Bio je grub i odvratan.
- Dobro vece.
- Sta radite tu ?
- Sjedim i pijem rakiju u ovoj vedroj noci... - bio sam dosta pjesnicki raspolozen.
- A zasto ne pijes rakiju u nekom u kafica ?
- Ovako mi se vise svidja. Koliko sam upoznat sa zakonom, to nije protiv propisa.
- Nije protiv propisa ali nije ni uobicajeno. Imas li dokumente ? - zapanjio me je svojim mudrim i neocekivanim izjavama.
Izvadio sam licnu kartu i pokazao im je. Uvijek nosim licnu kartu sa sobom. Mozda nekad budem toliko pijan da zaboravim kako se zovem i gdje zivim...Uzese je, otvorise i pocese da citaju : ime oca, datum rodjenja, mjesto boravka... Izgleda da je to jedini nacin da drotovi steknu nekakvu sliku o tebi. Onda su rutinski nazvali centralu preko toki-vokija i zatrazili informaciju o tome da li sam mozda sa one strane Zakona...Medjutim, posto im je glas iz centrale saopstio da se H.H. jos uvijek ne nalazi na listi onih koji su pocinili zlocine, vratise mi kartu.
- Izvolite vasa dokumenta.
- Hvala. - rekao sam iskreno zahvalan i uzeo licnu. Pomislio sam da je agoniji kraj. Zajebao sam se.
- A sada, molim vas, ispraznite svoje dzepove.
Ispraznio sam ih. Morao sam to uraditi. Bilo je tu par papirnatih maramica, omota od bombona i cokoladice Twix, kljucevi od stana i kancelarije, cep od laskog piva , tri upaljaca, pet papirnih maraka i 50 pfeniga kao i jedan kurton. Nemam pojma odakle se on tu stvorio. Mora da je vec vijekovima bio izgubljen u tami moje jakne. Drotovi se nasmijase kada ga vidjese.
- Neka, neka, mladi moraju vodi racuna o seksualnoj higijeni... - Briljantni umovi, nema sta.
- Sto si, bolan, ovdje sam ?
- Jebiga, haos mi je u glavi veceras. Dosao sam ovdje da rascistim neke stvari.
- Vidim kako rasciscavas. Pijes. Bolje ti je da si izasao sa kakvom curom. Da ne nosis dzabe taj kurton u dzepu... - obojica se odvalise smijati.
Nisam nista na to odgovorio. Pokusao sam i ja da se nasmijem. Umjesto osmijeha na licu mi se pojavila grimasa. Slicnu grimasu pravim kada me zaboli stomak...
- U redu. Sada mozes da vratis stvari u dzep. Laku noc i pamet u glavu.
- Laku noc.
Onda oni odose. Vracao sam stvari polako u dzep, jednu po jednu i mozgao : Eto, dodju ti momci u plavom, prekinu te u razmisljanju, pokvare ti ceif, istresu te iz gaca a onda lagano odu da zlostavljaju nekog drugog. Naravno, ostavljaju te samog sa dubokim osjecanjem krivice... Posljednja stvar koju sam vracao u dzep od pantalona je bio onaj kurton. Prevrtao sam ga u ruci i pitao se otkud on tu. Izgledao je staro i pohabano. Procitao sam datum prestanka vazenja : 1.1.2002. godine. Nekakvo sranje ceske proizvodnje...Casanova... Tom sirotom Casanovi istekao je rok vazenje prije vise od godinu dana. Tuzno... Mozda bih drotovima sljedeci put trebao, umjesto licne karte pruziti ovaj kurton. Na taj nacin bi dobili mnogo realniju sliku o meni...Strpao sam ga u dzep i pogledao u flasu. Malo je jos rakije ostalo u njoj. Mozda 2 dl... Odjednom vise nisam zelio tu da sjedim. Zelio sam drustvo. Dosta mi je bilo proucavanja neistrazenih sfera duha. Ali, s druge strane, bilo mi je zao rakije. Mislim, steta je da se baci s rakijom. Zato sam je nageo. Ispraznio. Do samog dna... Onda ustadoh. Vrijeme je Hari, pomislih, da se promuvas malo kaficima, da vidis sta tamo ima, sretnes ljude od krvi i mesa i tako to... Uostalom, rijetko ces naici na drotove tamo... Stavih ruku u dzep od pantalona, napipah kurton i krenuh sa osmijehom na licu. Taj osmijeh mi bas brzo nestao s lica, cim sam glavom poljubio asfalt. Noge su me izdale. Izvalio sam se tu, pijan kao crna zemlja i totalno zbunjen. Ovo je, ipak, previse rakije za tebe, pomislih.. Smrklo mi se. Umalo da zaspim...
Ustao sam na jedvite jade i pogledao se : bilo je ok. Mislim, izgledao sam standardno ocajno ali se barem nisam isprljao. Niti sam poderao facu. Samozadovoljno sam nastavio da hodam. Pijanstvo je neocekivano potpuno nestalo, ocigledno mi se glava razbistrila zahvaljujuci udarcu o beton, tako da sam odlucio da malo iskuliram i promuvam se gradom.
( nastavlja se )
|
Prijavite se
Registruj se
FAQ
Pretraga
