đe nađete sve te pjesme, i to prevedene. ja remboa imam u knjigama, ali ne pada mi na pamet da prepisujem ...
| banjalukaforum.com https://www.banjalukaforum.com/ |
|
| Arthur Rimbaud https://www.banjalukaforum.com/viewtopic.php?f=8&t=19853 |
Stranica 1 od 1 |
| Autoru: | AngelinaJolly(nije jolie) [ 08 Apr 2006, 11:54 ] |
| Tema posta: | Arthur Rimbaud |
Noc u paklu Progutao sam ogroman gutljaj otrova. – Neka je triput blazen savet na koji sam nadosao! – Utroba mi gori. Zestina otrova savija mi udove, izoblicuje me, obara me. Umirem od zedji, gusim se, ne mogu da vicem. To je pakao, vecno mucenje! Vidite plamen kako suklja! Gorim bas propisno. Pozuri, djavole! Nazirao sam povratak dobru i sreci, spasenje. Zar mogu opisati svoje prividjenje, kad vazduh pakla ne podnosi himne! To su bili milioni divnih bica, jedan ljupki duhovni konvert, snaga i mir, plemenita castoljublja, i znam li sta sve ne? Plemenita castoljublja! A to je jos zivot! – Ako je osuda vecita! Covek koji zeli da se osakati zaista je osudjen, zar ne? Ja verujem da sam u paklu, dakle i jesam u njemu. Tako se ostvaruje ucenje veronauke. Ja sam rob svoga krstenja. Roditelji, vi ste izazvali moju nesrecu; izazvali ste i svoju. Siroto nevinasce! – Pakao ne moze da napadne pagane. – To je opet zivot! Slasti prokletstva bice docnije jos dublje. Hocu zlocin, brzo, nek padnem u nistavilo, po odluci ljudskog zakona. Cuti, ali cuti! ..... Sramno je to prebacivanje ovde: Sotona koji tvrdi da je plamen gadan, da je moj bes uzasno glup. Dosta! ...... Dosta sa tim zabludama koje mi sapucu, s tim carolijama, laznim mirisima, detinjastim svirkama. – Pa recite da posedujem istinu, da vidim pravdu : moje rasudjivanje je zdravo i odresito, spreman sam na savrsenstvo .... Ponos. – Koza na mojoj glavi sasusuje se. Milost! Gospode, bojim se. Zedan sam, tako zedan! Ah! Detinstvo, trava, kisa, jezero na kamenju, mesecenina kada je zvonik tukao na dvanaest....... Djavo je tada na zvoniku.Marijo! Sveta device! ..... Uzasava me moja glupost. A tamo dole, zar nisu sve to cestite duse, koje mi zele dobro .... Dodjite .... Imam nekakav jastuk na ustima, one me ne cuju, to su aveti. Zatim, niko nikada ne misli na drugog. Nek se se ne priblizuju. Ja mirisem na izgoretinu, izvesno je. Prividjenja su bezbrojna. To je zaista ono sto sam uvek imao: ne verujem vise u istoriju, zaboravljam nacela. Cutacu o tome: pesnici i vidoviti ljudi mogli bi da budu ljubomorni. Ja sam hiljadu puta bogatiji od najbogatijih, budimo skrti kao more. Ah, gle! casovnik zivota upravo se zaustavio. Ja vise nisam na svetu. – Bogoslovija je zaista ozbiljna, pakao je sigurno dole, - a nebo gore. Zanos, mora, spavanje u plamenom gnezdu. Koliko u paznji polja ima obesenjastva .... Satan, Necastivi, trci sa divljim semenkama ... Isus ide preko purpurnih kupina, ne savijacu ih .... Isus je hodao po razljucenim vodama. Fenjer nam ga je pokazao kako stoji, bled i smedjih vitica, uz bok smaragdnog vala ..... Ja cu skinuti veo sa svih tajni: s tajanstvenosti verskih ili prirodnih, sa smrti rodjenja, buducnosti, proslosti, kosmogonije , nistavila. Ja sam majstor u fatazmagorijama. Slusajte! ... Ja posedujem sve darovitosti! – Ovde nema nikoga i nekog ima : ja ne bih hteo rasuti svoje blago. – Da li neko zeli crnacke pesme, ili plesove hurija? Zeli li neko da isceznem, da uronim u potragu za prstenom? Zeli li neko? Ja cu praviti zlato, lekove. Poverite se dakle meni, vera daje olaksanje, vodi, ozdravljuje. Dodjite svi, - cak i mala deca, - da vas utesim, da se za sve vas raspe nase srce, - cudesno srce! – Siromasi, radnici! Ja ne trazim molitava; samo vase poverenje dovoljno mi je da budem srecan. - I mislimo na mene. Ja zbog ovoga ne zalim mnogo za svetom. Imam srecu da ne patim vise. Moj zivot je bio samo slatka ludost, to treba zaliti. Kojesta ! Nekreveljimo se sto bolje mozemo. Zaista, mi smo izvan sveta. Nema vise nikakvog zvuka. Moje culo pipanja je iscezlo. Ah! moja kulo, moja Saksonska zemljo, moj avrbova sumo! Veceri, jutra, noci, dani .... Sto sam umoran! Morao bih da imam svoj pakao za bes, svoj pakao za bes, svoj pakao za ponos, - i pakao milovanja; koncert paklenih svetova. Skoro sam mrtav od umora. To je grob, ja odlazim k crviima, o uzase nad uzasima! Satano, lakrdijasu, ti hoces da me rastopis svojim carolijama. Ja trazim. Ja trazim! Udarac vila, kaplju plamena. Ah! opet se popeti u zivot! Osinuti ocima nase nakaznosti. I ovaj otrov, taj hiljadu puta prokleti poljubac! Moja slabost, krutnost sveta! Moj boze, milost, skrij me, drzim se suvise lose! – Ja i jesam i nisam sakriven. To je plamen koji uzdize sa svojim gresnikom. |
|
| Autoru: | NULADEVETDEVET [ 08 Apr 2006, 13:38 ] |
| Tema posta: | |
O zeni, uvek govorim i pisem kao o Evi dok se pod jabukom spaja sa Luciferom u zanosu greha. Zasto oba pola nisu na istom telu razmisljam dok mesam barutni prah sa mastilom ljubicaste boje, u ljubicastoj boji prebiva duh plemenitog, i uzvisenog, ali i hladna priroda kojoj je potrebna usamljenost. Evo sada ti tom bojom pisem, zamisli je pogledaj u moje oci i slusaj. Andjele, da pise moze svako ovo su vremena gde svako pise. Ali da stvoris pisanje iz kojega ce iznici Ruza to je Andjeoska vestina da li se ona stvara pisanjem perom i mastilom ili je potrebno nesto trece. Andjele ti si nesto trece. |
|
| Autoru: | AngelinaJolly(nije jolie) [ 08 Apr 2006, 13:50 ] |
| Tema posta: | |
Predosećaj ..... U plav letnji suton, krenuću na staze, Hoću, bockan žitom, da kroz nisku travu, U njenoj svežini, moje noge gaze I da vetar kupa moju golu glavu. Bez misli, bez reči, pozvan od daljina, S dušom, od ljubavi silne opijenom, Na put ću da pođem, poput ciganina, Kroz Prirodu - srećan kao s nekom ženom. Bal obešenih Kraj crnih vešala, ljupkog bogalja, Plešu, plešu paladini, Mršavi druzi paklenog kralja, Kosturi, mrtvi Saladini. Gospodar Velzevul za kravatu vuce Crne te pajace što se nebu keze, I dok ih po celu starom cizmom tuce, Uz pesmu božicnu s njima igru veze. A pajaci na to splicu ruke tanke: Iz orgulja crnih, iz tih šupljih grudi Koje su grlile ljupke vragolanke, Od tih se sudara ružna ljubav budi. Ura, o igraci lišeni stomaka! Skokovi su laki, dugo polje ovo! Hop! je li to bitka ili igra laka! Vrag je violinu loše naštimovo! O tvrdih li peta kada se bos ide! Kad košulje kože sa tela otpire! Niceg što im smeta i cega se stide. Sneg im na lobanje stavio šešire. Pod gavranom - kapom za naprsle glave - S mršave se cupe parce mesa žuti: Kao da su oni usred bitke prave S kartonskim oklopom vitezovi kruti. Na balu skeleta zviždi bura ljuta! Ura! - ko orgulje gubilište vice. Iz plavkastih šuma vucji odjek luta, Crven se pakao horizontom mice... Hej, razdrmaj malo razmetljivce ove Što slomljenim prstom podmuklo prebiru Brojanice kicme, svoje pršljenove: Pokojnici, niste sad u manastiru! Oh! evo gde usred mrtvackog plesa Velik ludi kostur u plam neba skace, Zanet, kao konj se propinje i stresa I, jer mu je uže šiju steglo jace, Grci pest na kuku što krcka od stiska, Pa se, ko cirkuzan u svoj šator, gura Natrag, sa cerenjem što je blizu vriska, U taj bal, zanjihan pevanjem kostura. Kraj crnih vešala, ljupkog bogalja, Plešu, plešu paladini, Mršavi druzi paklenog kralja, Kosturi, mrtvi Saladini. Uz muziku Trgom isecenim u leje sirote, Skverom gde red mori drvece i cvece, Sipljiv se gradanin, pod maljem toplote, U cetvrtak gordom glupošcu razmece. - Tu vojni orkestar usred parka svira I valcer njihanjem koporane hvata; - Tu, u prvom redu, kicoš paradira; Beležnik se kaci o visuljke sata; Rentijer s lornjonom lovi falš-tonove; Tu nadutog catu vuce krupna dama, A s njom ide vredni vodic za slonove, Pratilja, s karnerom divnim ko reklama. Tu umirovljeni bakalin na klupi Džara štapom pesak i ozbiljno zbori O sveopštem stanju; zatim burmut kupi Po srebru, pa opet ugovore kori... Tu katkad Flamanac na klupi raširi Burag, gdeno više no u bacvu stane, I svoju lulicu, iz koje mu viri Krijumcaren duvan, sladi natenane. Tu se parkom keze probisveti divni; Jer od trube raste u srcu toplota, Mirisav ko ruža, tu redov naivni Bebu nežno milki, dadilju da smota... - Ja pratim, razdrljen, stazama u seni Živahne curice, a one to znaju, Pa se glasno smeju i okrecu k meni, A drske im tajne iz ociju sjaju. Cutljivo ih pratim, a pogled mi hvata Sve što kriju nakit i vitica smeda, Pa lutam pod bluzu, do beloga vrata I oblih ramena, božanstvenih leda. Cizmice im svucem i carape brže... - Docaravši telo u zanosu plovim. One tiho šapcu, za smešnog me drže... - A ja im žestokom željom usne lovim... |
|
| Autoru: | NULADEVETDEVET [ 08 Apr 2006, 14:37 ] |
| Tema posta: | |
Trgoh se, u uglu pored palme pored svece kakva svetlost Sad je to bila nesaglediva belina devojke, i bese belo jagnje u njenim krilima Ova je hrana tebi potrebna kaza mi ona presvetla devojka za koju sam ubedjen da je Andjeo od ove hrane neces biti gladan tvoja glad nije telesna a ova hrana je takva da se ne trosi i sama je kao Vecnost I gle ljubicasta slova kao suncevi zraci nocas u zoru ili neki dan i cas doci ce opet Sila svetla kao Andjeo moj primaknuce se mom ramenu dahom ugasiti svece plamen i reci mi Kad se Andjeo sanja svece se gase |
|
| Autoru: | AngelinaJolly(nije jolie) [ 09 Apr 2006, 07:13 ] |
| Tema posta: | |
Moje boemstvo fantazija Ja kretah, s rukama u dva džepa šuplja; Imao sam cak i kaput idealni; U skitnji, o Muzo, bio sam tvoj stalni Zatocnik što u snu cvet ljubavi skuplja. Rupom su zjapile hlace mi jedine. - Bejah Palcic-sanjar što slikove ište. Velika mi Kola behu konacište, A moja sazvežda šuštahu iz tmine, Te, uz put sedeci u jesenje vece, Ja ih osluškivah, pustivši da tece Mojim celom rosa - sok što snagom vrca, Pa, slažuci rime sred carobne tmice, Ja sam prebirao, ko na liri, žice Ranjenih mi cipela - stopu pored srca! |
|
| Autoru: | NULADEVETDEVET [ 09 Apr 2006, 08:29 ] |
| Tema posta: | |
"Hodajucina rukama, ucio sam od breza kako da me ne polome septembarske oluje. Od krkih vratova grana ucio sam sta je neznost, i tananost snage. Kroz mokre zastore noci, dugo su mimo mene galopirali copori pokislih divljih breza." |
|
| Autoru: | delegado cero [ 09 Apr 2006, 18:28 ] |
| Tema posta: | |
đe nađete sve te pjesme, i to prevedene. ja remboa imam u knjigama, ali ne pada mi na pamet da prepisujem ...
|
|
| Autoru: | AngelinaJolly(nije jolie) [ 13 Apr 2006, 18:22 ] |
| Tema posta: | |
Vidis ima i onih kojima pada napamet da ga prevedu 
Suza Daleko od seljanki, od ptica i od stada, Pio sam, klececi usred nekog vresa Medu nežnim leskama, pod zelenim maglama Smlacenog popodneva... Osim nemog bresta, I ledine bez cveta, i neba punog tmice, Šta mogoh da pijem u mladoj Oazi toj? Šta sam to povukao iz vrga-cuturice? Napitak zlatni, bljutav i od kog tece znoj. Takav bih bogme bio za krcmu loša firma. No nebo se do veceri promenilo olujom. To behu crne zemlje, jezera, jata riba, Stanice, kolonade pod plavom nocnom strujom. U devicanski pesak voda je šumska tekla, Vetrovito je nebo lokvice ledom bilo, Pa ipak, kao lovcu na školjke ili zlato, Kad pomislim da meni do pica nije bilo! Maja 1872. |
|
| Autoru: | delegado cero [ 13 Apr 2006, 18:41 ] |
| Tema posta: | |
AngelinaJolly(nije jolie) je napisao: Vidis ima i onih kojima pada napamet da ga prevedu
sad mi reci da prevodiš remboa?! ne vjerujem. objasni. |
|
| Autoru: | AngelinaJolly(nije jolie) [ 13 Apr 2006, 19:08 ] |
| Tema posta: | |
rimtutituki je napisao: AngelinaJolly(nije jolie) je napisao: Vidis ima i onih kojima pada napamet da ga prevedu sad mi reci da prevodiš remboa?! ne vjerujem. objasni. A zasto ne ??? 
Znas li koliko jezika govorim i pisem -sigurno ne.Nemam sta da ti objasnim ...vidi se i na mojoj temi poezija da ponekad upotrebaljvam i druge jezike .... |
|
| Autoru: | delegado cero [ 13 Apr 2006, 19:43 ] |
| Tema posta: | |
AngelinaJolly(nije jolie) je napisao: A zasto ne ??? zato što, da bi prevodila pjesme, pogotovo takvog pjesnika kao što je rembo, moraš time da se baviš, da budeš, u najmanju ruku, profesor književnosti. ako jesi, oprosti. mada iz tvojih postova, moram da priznam da ne zvučiš tako ... ili da si sama pjesnik, ma mislim, znaš već ko prevodi pjesnike. oni koji se time profesionalno bave. AngelinaJolly(nije jolie) je napisao: Znas li koliko jezika govorim i pisem -sigurno ne. Nemam sta da ti objasnim ...vidi se i na mojoj temi poezija da ponekad upotrebaljvam i druge jezike ....
uopšte nije bitno koliko ih govoriš i pišeš. mislim, možeš ti da prevodiš ali na šta će to da liči, drugo je pitanje. |
|
| Autoru: | AngelinaJolly(nije jolie) [ 13 Apr 2006, 22:37 ] |
| Tema posta: | |
LE BATEAU IVRE Comme je descendais des Fleuves impassibles, Je ne me sentis plus guidé par les haleurs: Des Peaux-rouges criards les avaient pris pour cibles, Les ayant cloués nus aux poteaux de couleurs. J'étais insoucieux de tous les équipages, Porteur de blés flamands ou de cotons anglais. Quand avec mes haleurs ont fini ces tapages, Les Fleuves m'ont laissé descendre oů je voulais. Dans les clapotements furieux des marées, Moi, l'autre hiver, plus sourd que les cerveaux d'enfants, Je courus ! Et les Péninsules démarrées N'ont pas subi tohu-bohus plus triomphants. La tempęte a béni mes éveils maritimes. Plus léger qu'un bouchon j'ai dansé sur les flots Qu'on appelle rouleurs éternels de victimes, Dix nuits, sans regretter l'oeil niais des falots ! Plus douce qu'aux enfants la chair des pommes sűres, L'eau verte pénétra ma coque de sapin Et des taches de vins bleus et des vomissures Me lava, dispersant gouvernail et grappin. Et, des lors, je me suis baigné dans le Poeme De la mer, infusé d'astres, et lactescent, Dévorant les azurs verts; oů, flottaison blęme Et ravie, un noyé pensif parfois descend; Oů, teignant tout a coup les bleuités, délires Et rythmes lents sous les rutilements du jour, Plus fortes que l'alcool, plus vastes que nos lyres, Fermentent les rousseurs amčres de l'amour ! Je sais les cieux crevant en éclairs, et les trombes Et les ressacs, et les courants : je sais le soir, L'Aube exaltée ainsi qu'un peuple de colombes, Et j'ai vu quelquefois ce que l'homme a cru voir ! J'ai vu le soleil bas, taché d'horreurs mystiques, Illuminant de longs figements violets, Pareils a des acteurs de drames tres-antiques Les flots roulant au loin leurs frissons de volets! J'ai ręvé la nuit verte aux neiges éblouies, Baisers montant aux yeux des mers avec lenteurs, La circulation des seves inouďes, Et l'éveil jaune et bleu des phosphores chanteurs! J'ai suivi, des mois pleins, pareille aux vacheries Hystériques, la houle a l'assaut des récifs, Sans songer que les pieds lumineux des Maries Pussent forcer le mufle aux Océans poussifs! J'ai heurté, savez-vous, d'incroyables Florides Męlant au fleurs des yeux de pantheres a peaux D'hommes ! Des arcs-en-ciel tendus comme des brides Sous l'horizon des mers, a de glauques troupeaux! J'ai vu fermenter les marais énormes, nasses Oů pourrit dans les joncs tout un Léviathan ! Des écroulements d'eaux au milieu des bonaces, Et les lointains vers les gouffres cataractant ! Glaciers, soleils d'argent, flots nacreux, cieux de braises ! Échouages hideux au fond des golfes bruns Oů les serpents géants dévorés des punaises Choient, des arbres tordus avec de noirs parfums ! J'aurais voulu montrer aux enfants ces dorades Du flot bleu, ces poissons d'or, ces poissons chantants. -Des écumes de fleurs ont béni mes dérades Et d'ineffables vents m'ont ailé par instants. Parfois, martyr lassé des pôles et des zones, La mer dont le sanglot faisait mon roulis doux Montait vers moi ses fleurs d'ombre aux ventouses jaunes Et je restais, ainsi qu'une femme a genoux ... Presque île, ballottant sur mes bords les querelles Et les fientes d'oiseaux clabaudeurs aux yeux blonds, Et je voguais, lorsqu'a travers mes liens fręles Des noyés descendaient dormir a reculons! Or moi, bateau perdu sous les cheveux des anses, Jeté par l'ouragan dans l'éther sans oiseau, Moi dont les Monitors et les voiliers des Hanses N'auraient pas repęché la carcasse ivre d'eau; Libre, fumant, monté de brumes violettes, Moi qui trouais le ciel rougeoyant comme un mur Qui porte, confiture exquise aux bons poetes, Des lichens de soleil et des morves d'azur, Qui courais, taché de lunules électriques, Planche folle, escorté des hippocampes noirs, Quand les juillets faisaient crouler a coups de triques Les cieux ultramarins aux ardents entonnoirs; Moi qui tremblais, sentant geindre a cinquante lieues Le rut des Béhémots et des Maelstroms épais, Fileur éternel des immobilités bleues, Je regrette l'Europe aux anciens parapets ! J'ai vu des archipels sidéraux ! et des îles Dont les cieux délirants sont ouverts au vogueur : - Est-ce en ces nuits sans fond que tu dors et t'exiles, Millions d'oiseaux d'or, ô future Vigueur ? Mais, vrai, j'ai trop pleuré! Les Aubes sont navrantes. Toute lune est atroce et tout soleil amer : L'âcre amour m'a gonflé de torpeurs enivrantes. Ô que ma quille éclate ! Ô que j'aille a la mer ! Si je désire une eau d'Europe, c'est la flache Noire et froide oů, vers le crépuscule embaumé Un enfant accroupi, plein de tristesses, lâche Un bateau fręle comme un papillon de mai. Je ne puis plus, baigné de vos langueurs, ô lames, Enlever leur sillage aux porteurs de cotons, Ni traverser l'orgueil des drapeaux et des flammes, Ni nager sous les yeux horribles des pontons ! |
|
| Stranica 1 od 1 | Sva vremena su u UTC [ DST ] |
| Powered by phpBB® Forum Software © phpBB Group http://www.phpbb.com/ |
|