banjalukaforum.com

Jelena Erić

Од сумрака до свитања летели смо изнад кукавичјег гнезда и стигли до Тибета где смо били седам година и провели се добро да боље не може бити. У Марвиновој соби упознали смо људе у црном који су нас одвели до хамама - турског купатила и ми, онако дивљи у срцу, окупали смо се у крви и вину, мада знам да смо то радили и прошлог лета баш на Дан независности. Ту је било друштво мртвих песника, које је некада било иза браве: глупан и тупан, официр и џентлмен, Хана и њене сестре...
(...)
Дуги пољубац за лаку ноћ је прохујао с вихором, они су и даље викали: „Сутра не умире никад!”, а сви смо знали да су они дежурни кривци. Иако је апсолутна власт припадала њима, поверљиво из Л. А. стигла им је вест да су разум и осећајност ипак превладали и да је украдена лепота небеских створења изазвала четири венчања и сахрану. То је била прва мафијашка сахрана поред Розаниног гроба. Причале су се петпарачке приче, јело се живо месо и шунка, шунка и то баш кад су јагањци утихнули, а вукови одиграли свој последњи прљави плес. (...)
Почасни круг
Догодило се на данашњи дан. Отац је кренуо на службени пут, што је већ виђено, а боље од бекства. Десила се љубав на сеоски начин са Хасанагиницом. Био је то прави пакет аранжман. Одиграли су бал на води варљивог лета ’68, купили су три карте за Холивуд, али се нису сетили Доллy Белл. Уместо до Холивуда, стигли су до Сабирног центра, где су налетели на пса који је чекао возове. Упозорио их је да је то ерогена зона и да, према томе, раде по Балканским правилима. Око њих је било византијско плаво. Да се не би десио развод на одређено време, јер ипак је то нечиста крв, а она није вирџина, направили су последњи круг у Монци, сели у Балкан-експрес и, уз шећерну водицу, јурећи се по вагонима и скупљајући перје, рекли једно другом: „Хајде да се волимо и то три пута!” Тако би и било да их нису прекинули поп Ћира и поп Спира. Кожа им је одједном постала тесна, јер је вариола вера радила до коске. Било им је доста једно време чуда и схватили су да последња трка може да прерасте у убиство с предумишљајем. Знали су да ми нисмо анђели и да Тито и ја можемо бити пријатељи само кад будем мртав и бео; иначе би био давитељ против давитеља. Изашавши из воза, позвали су хало-такси и кренули путем Булевара револуције, где су маратонци трчали почасни круг. Била је тамна ноћ, пун месец над Београдом, а кућа поред пруге се више није видела. Циганска магија је учинила своје. Појавио се полицајац са Петловог брда, који је личио на горилу која се купа у подне. Настаде урнебесна трагедија. Она је схватила да није лако с мушкарцима јер нити је она чавка нити он личи на стршљена. Њој је требао официр с ружом, кога би познала по мирису дуња и задаху тела... а не бубашинтер. Застале су јој јагоде у грлу. Ипак јој је требао посебан третман. Пошто је танго тужна мисао која се плеше, полицајац их је одвео у дом за вешање. А у дому - чудо невиђено: Секула и његове жене, браћа по матери, мајстор и Маргарита, шпијун на штиклама, Жика и његов унук, лаф у срцу, лептирица. Прави ундергроунд. Личило је на Ужичку републику, а у даљини се таласало црвено класје. Вест о смрти господина Голуже, који је хтео да буде дезертер, дубоко их је потресла и знали су да их сутра чека доручак с ђаволом. Само је било питање ко ће добити Петријин венац. Није то било слатко од снова. На некадашњем путу око света пропао им је Р’н’Р, а црна мачка и бели мачор написали Вуковар - једну причу и због ње су две битанге и рибица добиле три палме. По подземљу су наставили са сеобама, стигли до туђе Америке и провели незаборавну ноћ у кући моје мајке у знак сећања на црног бомбардера. Беше ли то сан? Свануло је јутро. Девојка је угледала кроз грање небо и схватила да је младост бесмртна.