banjalukaforum.com

Isti tekst sam sinoc ostavio na SC forumu, ali naravno da bih zeleo i sa vama da ga podelim.





Blizilo se vece, vreme polaska. Sedeo sam u kuci okruzen porodicom i prijateljima koji su dosli da me isprate na daleki put. Nisam smeo da im izadjem na oci jer cim bih ih sve pogledao suze bi same krenule. Danas u Srbiji, a sutra u Kanadi, 6000 km daleko.
U Srbiji sam ostavio svoje najrodjenije, familiju, prijatelje.
Rastali smo se u suzama. Nisam smeo da se okrenem, znao sam... Osecao sam, srce mi se kidalo na komade, a treba biti jak i izdrzati sve ono sto ce te nedostajati u tudjini. Nostalgija, drustvo, porodica. Iz Beograda sam krenuo u 2100h, dobro poznatim autoputem za Novi Sad. Prolazim kroz poznata mesta...Batajnica, Banovci, u daljini svetla Indjije. Prelazimo Bescanski most, autobus klizi autoputem a ja sam svakog trenutka sve dalji od moje kuce i familije.
Ulazimo u Novi Sad, kupimo putnike i nastavljamo za Madjarsku. Osecam da skoro necu videti ova mesta, pokusavam da sto vise zapamtim, cak i one reklame i kuce koje niste ni primecivali dok sam tuda ranije prolazio. Oko ponoci stizemo na jugoslovensku granicu, pasoska kontrola, zatim Madjarska granica, i negde oko 0045h smo u Madjarskoj. Deo mene je te noci zauvek ostao na Kelebiji da ceka strpljivo moj povratak.
Autobus je napravio pauzu kod restorana "Kik", i dok su svi unutra, smejali se i pili kafu, ja... Sedim sam u autobusu i placem, kao malo dete. Sa radija se cuju balade koje me jos vise rastuzuju, i znam da nikad nisam plakao u zivotu kao te aprilske noci u Madjarskoj... Covek neke stvari ne shvati i ne oseti dok ih sam ne dozivi. Te noci sam hteo da vristim, hteo sam da se vratim nazad, srce je vuklo ali znao sam da sam izabrao drugi put, izabrao sam tudjinu.
Proslo je mesec i po dana kako sam stigao u Kanadu, i uvek sam se plasio o ovome pisati. Zemlja je sasvim drugacija, Ali, moram da uspem, i naravno da iduce godine pokupim onaj deo mene na Kelebiji sto je ostao da me ceka.

tako sam se ja osjecala kada sam odlazila iz Bl u Srbiju jos za vijeme rata,razumijem jako dobro taj osjecaj, te godine u Srbiji su mi bile najteze godine u zivotu. Opet nisam se pokajala sto sam otisla jer me taj put u Srbiju doveo do Amerike, mislim da ni ti nisi pogrjesio...pokazace se to vec,samo strpljivo.

Medolino,
u potpunosti shvatam tvoj osjecaj, samo zapamti moje rijeci, taj tvoj dio koji je ostao na Kelebiji, njega nikad neces moci pokupiti. Mozda je i dobro sto je tako, jer nikad neces zaboraviti svoje korijene i svoje porijeklo. Nisi nam pisao kakvi su ti izgledi za posao i nadam se da nisi sám otisao za Kanadu, ali ti u svakom slucaju zelim mnogo uspjeha!

Nikada tako jasno i samo srcem ne osjecamo vrijednost i ne vidimo ljepotu necega sto nam je drago,sto je dio nas - kao onda kada to gubimo,kada nam izmice pred nasim ocima,polako,ali neumitno,kad klizi iz nasih 'ruku' kao pijesak kroz prste...
Nadam se da ces tamo naci ono zbog cega si i otisao.To ce bar malo ublaziti sjetu.Zelim ti puno srece.
Rastuzio si me.

<!-- BBCode Quote Start --><TABLE BORDER=0 ALIGN=CENTER WIDTH=85%><TR><TD><font size=-1>Citat:</font><HR></TD></TR><TR><TD><FONT SIZE=-1><BLOCKQUOTE>
Dana 17.05.2002. 10:12, Jack je napisao:
Nisi nam pisao kakvi su ti izgledi za posao i nadam se da nisi sám otisao za Kanadu, ali ti u svakom slucaju zelim mnogo uspjeha!
</BLOCKQUOTE></FONT></TD></TR></TABLE><!-- BBCode Quote End -->

Sam sam .
Pa, zavrsavam skolu za jezik, do septembra cu zavrsiti i srednju skolu da mi priznaju, pa se nadam da bih mogao dobiti posao na aerodromu.
Eto, da ne bih dalje forum zloupotrebljavao, ako sta treba jos poslacu ti na prvt.
A koreni, moji koreni, moje detinjstvo, moja prva ljubav... Sve je to ostalo podno Grmecha, na 500m od izvora rijeke Japre koju je Branko copic toliko voleo da opisuje...

pozdrav!

U Hamiltonu ima jako puno Blucana, prolazila sam par puta kroz Hamilton na putu do Toronta...inace vremenski receno ja zivim udaljeno od Hamiltona jedno 4,5 sata.

Sretno Medolino , uspjeces i ti samo polako i strpljivo, sve ce doci na svoje, i ja sam u pocetku puno mastala o povratku i sanjala sve ono sto sam ostavila iza sebe...danas je skroz druga prica...povratak...nikada(bar sada ne mislim na to)

Ocito nas ima puno sa istim iskustvom i sjecanjem vezanim za taj period kojim se "odkida" dio tebe i ostaje negdje tamo.Ne dozvoli da sjecanje na to Medolino budu bolna,al ne zaboravi ni mjesto odakle si dosao.Puno srece u novoj sredi