|
PUNO DECIJIH DUSA
Spavao sam u plavim sumama.
Oko mene je - pucketalo cvece,
zareci se u dubini pucilo je usnice
- a one su me snazile
gipkom vrtoglavicom...
Spavao sam u plavim sumama.
Nikoga, pored puta.
Donekle zagusljiv, sumpor
nezno plav kao bakar sulfat
nadimao se u mojim venama
razveseljenim slatkom dimnom pundjom.
Neko me je skropio; i sva gorcina
neprimecenIh dijamanata, - sa verovatno
isto tako neprimecene dijademe
aristokratske gospodje
sto se u lokvicama (malko zimogrozljivo)
zarila kao rastrzan plast
poglavito rdjavo raspolozen, -
pupila je u nepovrat mekotom
mlecnih gusaka..
Fina skropionica
alkalna kao gugutka
skrozirala me je, voleo sam
sto je moje srce, kao sundjer
- u zavadi sa munjevitim varivima
:upijalo moju sopstvenu krv.
Spavao sam u plavim sumama
Inficiranih noktiju; napomadjen vedrom paprati
po zajapurenosti, i do u krajnost
radosnom strcanju burmutaste krvi
koju sam usmrkivao; znao sam da su nozni.
Stoplala ispruzivsi (cInilo se da cu
ovde zauvek ostati) kao kljucalo kestenje
opijao sam se, cudnom izrezbarenoscu
svoga ostajanja (u slonovoj kosti), kamernoscu
burmuta, muzikom - lezerne svlacionice.
Dejan Nikolic (iz knjige''UPUTSTVA ZA VASPITANJE MLADIH PRINCEVA'')
|
Prijavite se
Registruj se
FAQ
Pretraga
